Тупољев Ту-16

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тупољев Ту-16
Tu-16 Badger E.jpg

Тупољев Ту-16

Опште
Намена Стратешки Бомбардер
Посада 4 члана
Земља порекла Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР / Застава Русије Русија и Кина Кина
Произвођач Тупољев, Фабрика авиона No 18 у Кујбишеву, No 22 из Казања и No 64 из Вороњежа
Први лет 27. април 1952.
Почетак производње 1953.
Уведен у употребу 1954.
Повучен из употребе 1993.
Статус неоперативан (ванупотребе)
Први корисник Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Број примерака око 2.000
Димензије
Дужина 34,80 m
Размах крила 33,00 m
Висина 10,36 m
Површина крила 165 m²
Маса
Празан 37.200 kg
Нормална полетна 76.000 kg
Макс. тежина при узлетању 79.000 kg
Макс. спољни терет 9.000 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 2 × Микулин АМ-3М-500
Потисак ТММ 2 × 93,2 kN
Перформансе
Брзина крстарења 850 km/h
Макс. брзина на Hopt 1.050 km/h
Тактички радијус кретања 7.200 km
Долет 15.000 km
Плафон лета 12.800 m
Портал:Ваздухопловство

Тупољев Ту-16 (НАТО назив Badger) је двомоторни бомбардер дугог долета на млазни погон руског произвођача Тупољев намењен бомбардовању циљева у позадини непријатеља. Рад на пројекту је започет почетком педесетих година, а први лет прототипа био је 27. априла 1952. године, а уведен је у службу већ 1954. године. На бази овог авиона, конструисан је први совјетски путнички авион на млазни погон Ту-104.

Пројектовање и развој[уреди]

Крајем 40-их и почетком 1950-их година Совјетски Савез је знатно заостајао за САД-ом и В. Британијом у стратешкој авијацији. Имао је само један велики бомбардер Тупољев Ту-4 развијен на бази Боинга B-29. На основу студије ЦАГИ института „Иситивање карактеристика лета тешких млазних авиона са стреластим крилима“, у бироу Тупољева (ОКБ-156) су резултати ове студије послужили још 1948. године, за дефинисање основе за пројект бомбардера на млазни погон Ту-16, (радни назив Ту-88). Развојем изузетно моћних млазних мотора Микулин ПМ-3, омогућен је и подстакнут развој овог бомбардера на млазни погон. Прототип је први пут полетео 27. априла 1952. године, а већ 1954. године уведен је у наоружање ратног ваздухопловства Совјетског Савеза. Први пут је приказан јавности Првог маја 1954. године на Првомајској паради у Москви.[1][2]

Технички опис[уреди]

Авион Тупољев Ту-16 је потпуно металне конструкције, нискококрилац са два млазна мотора који су постављени у корену крила. Мотори су Микулин АМ-3, при кочењу авиона на писти користећи падобран зауставни пут износи свега 400 метара. Авион има увлачећи стајни трап система трицикл, предња носна нога има два точка са гумама ниског притиска, а задње ноге које представљају и основне, се налазе испод крила авиона и свака има по 4 точкова са нископритисним гумама. Авион има укупно 10 точкова који му омогућавају безбедно слетање и на лоше припремљеним пистама. Свестран дизајн авиона Ту-16 омогућио је дуги низ година ефикасно коришћење и широку примену. Стога су у току експлоатационог века настале многе варијанте ових авиона.[2][3]

Варијанте авиона Тупољев Ту-16[уреди]

  • Ту-16 - први производни модел бомбардера наоружан конвенционалним и нуклеарним слободно падајућим бомбама,
  • Ту-16К - варијанта авиона за трагање и спашавање,
  • Ту-16Н - авиони за допуњавање горивом у лету,
  • Ту-16Г - школска варијанта за обуку пилота,
  • Ту-16Т - морнаричка варијанта авиона Ту-16А наоружана торпедима,
  • Ту-16К - варијанта авиона Ту-16А ракетоносац (били је неколико варијанти),
  • Ту-16Р - извиђачка варијанта авиона Ту-16А,
  • Ту-16ПП - електронско извиђање и ратовање.

Наоружање (Ту-16)[уреди]

Крстарећа ракета КС-1 окачена о крило авиона Ту-16

Мада је Ту-16 пројектован као класичан бомбардер (бомбардује слободно падајућим бомбама) већ половином 50-их година овај авион је наоружан првобитним верзијама совјетских крстарећих ракета КС-1 која је могла бити опремљена класичном или нуклеарном бојевом главом. Ово оружје је било пре свега намењено за борбу против америчких носача авиона или других великих површинских бродова. Касније су Ту-16 били опремљени знатно напреднијим пројектилима, од којих није било ефикасне одбране. Тако је овај авион од класичног бомбардера постао ракетоносац. На тај начин је био далеко безбеднији јер су му ракете биле већег домета од радијуса већине ловаца, са којима је могао доћи у конфликт. Бомбе и торпеда се смештају у утробу авиона а ракете се каче на носаче испод крила авиона.[4]

Наоружање:

  • 1 до 2 ракета (максимално до 9 тона)
  • Нуклеарне бојеве главе снаге од 20 до 50 Mt
  • Конвенционалне бомбе (слободно падајуће тежина од 1.500 до 9.000kg)
  • Седам топова ГШ-23, 23 mm, смештених један у носу, по два на горњој и доњој површини трупа и репу авиона за власту одбрану.

Оперативно коришћење[уреди]

Авион Тупољев Ту-16 је произвођен од 1954. до 1960. године и произведено је укупно 2.000 примерака ових авиона. Производња се одвијала истовремено у три фабрике 1. У фабрици авиона No 18 у Самари, 2. У фабрици авиона No 22 из Казања и 3. у фабрици авиона No 64 из Вороњежа. Имао је посаду од 5 чланова: пилот, навигатор, и три стрелца, један од стрелаца је био истовремено и радио оператер, док је навигатор био оператор наоружања (нишанџија). Постојале су варијанте авиона са различитим бројем посаде од наведеног што је зависило од намене авиона али и од опремљености самог авиона.[5]

коришћење у свету[уреди]

Авион Тупољев Ту-16 цртеж

Ту-16 се по Совјетској лиценци производио и у Кини тамо је носио ознаку Х-6. Сматра се да су ови авиони у Кини још у оперативном стању. Од осталих земаља извежен је у Египат, Ирак и Индонезију. Након распада Совјетског Савеза у посед ових авиона су дошле следеће земље: Азербејџан, Белорусија, Грузија, Јерменија и Украјина. У већини ових земаља као и у Русији овај авион је избачен из употребе половином 90-их година.

Земље које користе или су користиле овај авион[уреди]

Авион Тупољев Ту-16 коришћење у свету
Ту-16 у лету наоружан ракетом испод крила

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ {{Cite web |url=http://www.tupolev.ru |title=ОАО „Туполев“], Приступљено 27. 4. 2013.
  2. ^ а б „Туполев Ту-16“. www.tupolev.ru ОАО „Туполев“ Приступљено 14. 9. 2011.. 
  3. ^ „Tupolev Tu-16 - bomber“. www.aviastar.org Приступљено 14. 9. 2011.. 
  4. ^ „Aerospaceweb.org“. www.aerospaceweb.org Приступљено 14. 9. 2011.. 
  5. ^ „Tu-16 BADGER“. www.globalsecurity.org Приступљено 14. 9. 2011.. 

Литература[уреди]

Авион Тупољев Ту-16 наоружан ракетама испод крила
  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David; Lake, Jon; (2000) (на ((en))). The Encyclopedia of Military Aircraft. NY: Barnes & Noble. 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir; (2005) (на ((en))). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft. Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Encyclopedia of Modern Warplanes. New York: Barnes & Noble,. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995. London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996) (на ((en))). Tupolev: The Man and His Aircraft. Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant, Christopher; (1995). „Tupolev Tu-95,Tu-142“ (на ((en))). Jane`s Combat Aircraft. Glasgow: Harper Collins Publishers. стр. 230-233. 
  • Winchester, Jim (2006) (на ((en))). Military Aircraft of the Cold War. San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000. London: Brassey's. 

Спољашње везе[уреди]