Тупољев Ту-126

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тупољев Ту-126
Tu-126.jpg

Тупољев Ту-126
Опште
Намена Авион за рано откривање AWACS
Посада 2 х 12 чланова
Земља порекла Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР / Застава Русије Русија
Произвођач пројектант:Тупољев, произвођач: Фабрика авиона No 18 у Самари
Први лет 23.02.1962.
Почетак производње август1963.
Уведен у употребу 30.04.1965.
Повучен из употребе 1980-тих година
Статус неоперативан
Први корисник Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Број примерака 9
Димензије
Дужина 55,20 m
Размах крила 51,20 m
Висина 15,44 m
Површина крила 311,50 m²
Маса
Празан 105.000 kg
Нормална полетна 170.000 kg
Макс. тежина при узлетању 175.000 kg
Погон
Турбо-елисни мотор 4 × ТВД Кузњецов НК-12МВ
ТЕМ снага 4 × (15.000КС) / 11.035 kW
Перформансе
Брзина крстарења 650 km/h
Макс. брзина на Hopt 850 km/h
Тактички радијус кретања 7.000 km
Долет 12.550 km
Плафон лета 11.000 до 13.000 m
Портал:Ваздухопловство

Тупољев Ту-126 (рус. Туполев Ту-126, НАТО назив Moss) је совјетски авион за рано откривање AWACS на турбоелисни погон. Развијен на платформи путничког авиона Ту-144.

Садржај

Пројектовање и развој [уреди]

Пошто је постојала реална опасност од нуклеарног напада на Совјетски Савез преко Северног пола од стране америчких стратешких бомбардера приступило се разради система за против ваздушну одбрану. Један од елеменате те одбране био је авион за рано откривање и упозоравање назван AWACS. По угледу на Локид-ов ЕК-121Д Совјети су решили да направе такав еквивалентан систем. Одлука о изградњи овог система донета је 4. јула 1958. године.

Првобитна верзија је да се за платформу овог система искористи стратешки бомбардер Ту-95, међутим због величине опреме и стварање услова за дуготрајни рад две комплетне посаде одлучено је да за основу овог система послужи путнички авион Ту-114. Пројектант система је био ОКБ 156 Тупољев (Опитни Конструкциони Биро - Тупољев), а на челу пројектног тима био је А. И. Путилов[1] а производња авиона је поверена Фабрици авиона No18 из Самаре. Радарски систем који је уграђен у овај пројект био је Лиана-НИИ-17.

Први авион Ту-126 био је израђен у јесен 1961. године, а тестови настављени све до јесени 1964. кад је авион пуштен у употребу 1965. године.[2][3]


Технички опис [уреди]

Авион Тупољев Ту-126 као и Ту-114 је потпуно металне конструкције, нискококрилац са четири турбо елисна мотора који су постављени на косим крилима, која са трупом заклапају угао од 35о. Мотори су били Кузњецов НК-12МБ, сваки мотор је био опремљен са по две четворокраке металне елисе променљивог корака, које су се окретале у супротном смеру. Авион има стајни трап система трицикл, предња носна нога има два точка са гумама ниског притиска а задње ноге које представљају и основне, се налазе испод крила авиона и свака има по 4 точка са нископритисним гумама. Те ноге се увлаче у простор иза мотора лоцираних ближе трупу авиона. Авион има укупно 10 точкова који му омогућавају безбедно слетање и на лоше припремљеним пистама.[4] На горњој страни трупа иза крила а према вертикалном стабилизатору уграђена је радарска антена која је у пречнику била 12 m, дебљине 2 m, а била је постављена на јарбол висине 4 m. Испод трупа су се налазила два усисника за хладан ваздух неопходан за хлађење електронске опреме у авиону као и два додатна вертикална стабилизатора на репу који елиминишу нестабилност проузроковану окретањем ротора антене..[5] На кљуну авиона уграђен је систем за допуну горивом у лету. У предњем делу трупа се налазе радна места за посаду радарског система а у другом делу су смештени радар и елктронска опрема.

Оперативно коришћење [уреди]

Серијска производња је трајала до 1968. године и изгрђено је 9 примерака ових авиона. У оперативној употреби је био до краја 1980-тих година, када га је заменио напреднији систем А-50. Авиони су били стационирани на аеродрому Шаулјаи у Литванији а патролирали су изнад поларних предела. Авион је у ваздуху без допуне горива могао да проведе 17 до 18 сати. Авион у оперативном статусу у ваздуху може да открије циљеве на удаљености од 100 до 350 km, радаре на удаљености од 500-600 km, може да прати радио комуникације на удаљености до 2.000 km. Поред тога овај авион може усмеравати ловце пресретаче као што су Ту-128 на циљеве и омета противничке радарске и комуникационе системе.[6]

Квалитет овог авиона је проверен и Индијско-Пакистанском рату 1971. године, захваљујући овом авиону Индијско ратно ваздухопловство је имало правовремену информацију о покрету било ког пакистанског авиона а захваљујући систему ометања унисио забуну у пакистански радарски и комуникациони систем. Сам Ту-126 је био прилично заштићен јер је летео у појасу између 320 до 480 km унутар свог ваздушног простора.

Земље које су користиле овај авион [уреди]

Референце [уреди]

  1. ^ „Кто есть кто“. www.airforce.ru Приступљено 14. 9. 2011. 
  2. ^ „Самолет ДРЛО фХ-126 Moss бЧЙБГЙС бТУЕОБМ“. topgun.rin.ru Приступљено 14. 9. 2011. 
  3. ^ „TU-126 MOSS airborne warning and control system (AWACS) aircraft“. legion.wplus.net Приступљено 14. 9. 2011. 
  4. ^ „Туполев Ту-126“. www.airwar.ru Приступљено 14. 9. 2011. 
  5. ^ http://www.zonamilitar.com.ar/foros/publicaciones-zona-militar/19014-tupolev-tu-114-cleat-y-tu-126-moss-los-bear-ensanchados.html
  6. ^ „Tupolev TU-126 Moss“. www.globalsecurity.org Приступљено 14. 9. 2011. 

Види још [уреди]

Цртеж авиона Ту-126

Литература [уреди]

Ту-126 у пратњи америчког авиона А-4
  1. Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  2. Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  3. Donald, David; Lake, Jon; (2000) (на ((en))). The Encyclopedia of Military Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN. 
  4. Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir; (2005.) (на ((en))). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft. Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 1-85780-214-4. 
  5. Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Encyclopedia of Modern Warplanes. New York: Barnes & Noble,. 
  6. Gunston, Bill (1995.) (на ((en))). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995. London: Osprey. ISBN 1-85532-405-9. 
  7. Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996.) (на ((en))). Tupolev: The Man and His Aircraft. Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 1-85310-728-X. 
  8. Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  9. Monro, Bob; Chant, Christopher; (1995.). „Tupolev Tu-95,Tu-142“ (на ((en))). Jane`s Combat Aircraft. Glasgow: Harper Collins Publishers. стр. str. 230-233. ISBN. 
  10. Winchester, Jim (2006.) (на ((en))). Military Aircraft of the Cold War. San Diego, CA: Thunder Bay Press. ISBN. 
  11. Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. 
  12. Taylor, Michael (1999.) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000. London: Brassey's. 

Спољашње везе [уреди]

F16 Flight Icon.png Портал Ваздухопловство
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Тупољев Ту-126

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тупољев_Ту-126&oldid=7147385“