Тупољев Ту-14

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тупољев Ту-14
Самолёт Ту-14.JPG

Тупољев Ту-14

Опште
Намена торпедни бомбардер
Посада 3
Земља порекла Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Произвођач Пројектант: ОКБ-156 Тупољев, Произвођач: Завод No39 из Иркутска[1]
Први лет 1947.
Почетак производње 1950.
Уведен у употребу 1951.
Повучен из употребе 1959.
Статус неоперативан
Први корисник Поморска авијација СССР-а
Број примерака 86
Димензије
Дужина 21,95 m
Размах крила 21,67 m
Висина 5,69 m
Површина крила 67,36 m²
Маса
Празан 14.930 kg
Нормална полетна 20.930 kg
Макс. тежина при узлетању 25.930 kg
Макс. спољни терет 3.000 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 2 × ВЦ-1
Потисак ТММ 2 × 27,00 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 845 km/h
Макс. брзина на H=0 800 km/h
Тактички радијус кретања 1.200 km
Долет 2.930 km
Плафон лета 11.300 m
Портал:Ваздухопловство

Тупољев Ту-14, (рус. Туполев Ту-14; НАТО назив Bosun) је двомоторни средње-тешки торпедни бомбардер на млазни погон руског пројектанта авиона Тупољева. Поред бомбардера из овог типа авиона је развијен и извиђач. Први лет прототипа био је 29. јануара 1947. године.

Пројектовање и развој[уреди]

Одмах након завршетка рата у ОКБ 156 Тупољев (Опитни Конструкциони Биро - Тупољев) је почео интензиван рад на стварању првог совјетског бомбардера на млазни погон. У том периоду је направљен читав низ пројеката Ту-72; 73; 74; 78 и 79.[2] Овако велико лутање је углавном била последица немања адекватних млазних мотора и примена потпуно нових техничких решења за која су неопходна истраживања. Остварено решење је био пројект Ту-77 касније прекрштен на Ту-12. Следећи пројект је био Ту-81 касније назван Ту-14 а ући ће у употребу у Совјетско поморско ваздухопловство као торпедни бомбардер. Главни пројектант овог авиона је био Сергеј Јегер[3], рад на пројекту је почео још 1944. године а прототип завршен 1948. године. Први пробни лет је обављен 13. октобра 1949. године а тестирање окончано у јесен 1950. године. На овако дуготрајно доношење одлуке поред проблема са моторима утицало је и то што су у утакмици за серијску производњу а тиме и за наоружавање у игри била два такмаца Ту-14 и Ил-28. На основу резултата приказаних у наредној табели (Карактеристике тактичких бомбардера на млазни погон) изабран је Ил-28 као бољи авион (подебљана слова означавају боље карактеристике).

Након овакве одлуке Министарског савета, ОКБ 156 Тупољев је направио варијанту авиона Ту-14Т торпедни бомбардер и минополоагач намењен поморском ваздухопловству и тај модел је прихваћен за наоружавање и серијску производњу.

Карактеристике тактичких бомбардера на млазни погон[уреди]

Карактеристика Тупољев Ту-12 (Ту-77) Тупољев Ту-14 (Ту-81) Иљушин Ил-28
Датум првог лета 27. јула 1947. 13. октобра 1949. 8. маја 1948.
Дужина 16,45 m 21,95 m 17,65 m
Висина 4,13 m 5,69 m 6,70 m
Размах крила 18,86 m 21,67 m 21,45 m
Површина крила 48,30 m² 67,36 m² 60,80 m²
Тежина празног авиона 8.993 kg 14.930 kg 12.890 kg
Максимална тежина 15.720 kg 25.930 kg 23.200 kg
Врста мотора турбомлазни турбомлазни турбомлазни
Мотори 2 × RR Nene 2 × БК-1 2 × БК-1
Снага 2 × 22 kN 2 × 27 kN 2 × 27 kN
Максимална брзина 783 km/h 845 km/h 906 km/h
Плафон лета 11.370 m 11.300 m 12.500 m
Радијус 1.000 km 1.200 km 1.200 km
Брзина пењања 625 m/min m/min 900 m/min
Тежина бомби / торпеда 3.000 kg 3.000 kg 3.000 kg

Технички опис авиона Тупољев Ту-14[уреди]

Авион Тупољев Ту-14Т је потпуно металне конструкције, средњи вискококрилац са два млазна мотора који су постављени испод крила. Крила су права у односу на труп авиона и трапезастог су облика. Мотори су турбомлазни ВК-1, снаге 27,00kN. Труп авиона је кружног попречног пресека у чијој унутрашњости се налази простор за смештај посаде и товара бомби Авион има увлачећи стајни трап система трицикл, предња носна нога има један точак са гумама ниског притиска а задње ноге које представљају и основне, се налазе испод крила авиона и свака има по један точак са нископритисним гумама. У току лета предња нога се увлачи у труп авиона а задње ноге у простор иза мотора. Авион има укупно 3 точка који му омогућавају безбедно слетање. Хоризонтална репна пераја су стреластог облика а испод прилично великог репног вертикалног стабилизатора и кормила правца налази се кабина задњег стрелца. Нос авиона је затупаст и застакљен и у њему се налази кабина навигатора тј. нишанџије а изнад њега кабина пилота. Кабина пилота и навигатора представљају једну целину и била је под притиском, као и кабина задњег стрелца која се налазила на репу авиона. Између ове две кабине налазио се простор за бомбе и резервоари за гориво направљени од меке гуме. У случају хаварије пилот се катапултира изнад авиона а навигатор и задњи стрелац испод..[1]

Варијанте авиона Тупољев Ту-14[уреди]

  • Ту-14 "73" - први прототип са три турбомлазна мотора Ролс Роис,
  • Ту-14 "73Р“ ("74") - извиђачки авиона модификација пројекта Ту-14 "73",
  • Ту-14 "78" - модификација пројекта "73" са три турбомлазна мотора руске производње,
  • Ту-14Т "81" - бомбардер, торпедни авион, са два мотора руске производње ВЦ-1,
  • Ту-82 - пројект авиона Ту-14 са стреластим крилима,
  • Ту-14Р "89" - извиђачки авион на бази Ту-14Т,

Оперативно коришћење[уреди]

Авион Ту-14Т је направљен у 147 примерака у фабрици авиона у Иркутску у периоду од 1951 до 1953. године.[1] Ушао је у употребу 1951. године и служио је за напад на пловне објекте торпедима и бомбама, за полагање мина као и за патролирање, извиђање и снимањ.

Наоружање[уреди]

  • Стрељачко: 4 х НП-23 топа 23 mm).
  • Бомбе или торпеда: 1.000 до 3.000 kg у трупу.

Земље које су користиле авион Ту-14[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в „Туполев Ту-14“. www.airwar.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 
  2. ^ „Tupolev Tu-14 (Tu-81) - maritime reconnaissance, torpedo bomber“. www.aviastar.org Приступљено 14. 9. 2011.. 
  3. ^ „Кто есть кто“. www.airforce.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David; Lake, Jon; (2000) (на ((en))). The Encyclopedia of Military Aircraft. NY: Barnes & Noble. 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir; (2005) (на ((en))). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft. Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Encyclopedia of Modern Warplanes. New York: Barnes & Noble,. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995. London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996) (на ((en))). Tupolev: The Man and His Aircraft. Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant, Christopher; (1995) (на ((en))). Jane`s Combat Aircraft. Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • Winchester, Jim (2006) (на ((en))). Military Aircraft of the Cold War. San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000. London: Brassey's. 
  • Podvig, Pavel (1998) (на ((ru))). Russian Strategic Nuclear Weapons. Moscow: Izdat. 
  • (на ((en))) Fighting Aircraft of World War II. London: Salamander Books. стр. 470 i 471. ISBN 978-1-84065-092-1. 
  • Herbert, Leonard (2001) (на ((fr))). Le Tupolev Tu-2. Paris: Editions Heimdal. ISBN 978-2-84048-116-4. 
  • Kopenhagen, Wilfried (1989) (на ((de))). Sowjetische Bombenflugzeuge. Berlin: transpress-Verlag. ISBN 978-3-344-00391-3. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Тупољев Ту-14