| Тупољев Ту-14 |
Тупољев Ту-14
|
| Опште |
| Намена |
торпедни бомбардер |
| Посада |
3 |
| Земља порекла |
СССР |
| Произвођач |
Пројектант: ОКБ-156 Тупољев, Произвођач: Завод No39 из Иркутска[1] |
| Први лет |
1947. |
| Почетак производње |
1950. |
| Уведен у употребу |
1951. |
| Повучен из употребе |
1959. |
| Статус |
неоперативан |
| Први корисник |
Поморска авијација СССР-а |
| Број примерака |
86 |
| Димензије |
| Дужина |
21,95 m |
| Размах крила |
21,67 m |
| Висина |
5,69 m |
| Површина крила |
67,36 m² |
| Маса |
| Празан |
14.930 kg |
| Нормална полетна |
20.930 kg |
| Макс. тежина при узлетању |
25.930 kg |
| Макс. спољни терет |
3.000 kg |
| Погон |
| Турбо-млазни мотор |
2 × ВЦ-1 |
| Потисак ТММ |
2 × 27,00 kN |
| Перформансе |
| Макс. брзина на Hopt |
845 km/h |
| Макс. брзина на H=0 |
800 km/h |
| Тактички радијус кретања |
1.200 km |
| Долет |
2.930 km |
| Плафон лета |
11.300 m |
| Портал:Ваздухопловство |
|
Тупољев Ту-14, (рус. Туполев Ту-14; НАТО назив Bosun) је двомоторни средње-тешки торпедни бомбардер на млазни погон руског пројектанта авиона Тупољева. Поред бомбардера из овог типа авиона је развијен и извиђач. Први лет прототипа био је 29. јануара 1947. године.
Пројектовање и развој [уреди]
Одмах након завршетка рата у ОКБ 156 Тупољев (Опитни Конструкциони Биро - Тупољев) је почео интензиван рад на стварању првог совјетског бомбардера на млазни погон. У том периоду је направљен читав низ пројеката Ту-72; 73; 74; 78 и 79.[2] Овако велико лутање је углавном била последица немања адекватних млазних мотора и примена потпуно нових техничких решења за која су неопходна истраживања. Остварено решење је био пројект Ту-77 касније прекрштен на Ту-12. Следећи пројект је био Ту-81 касније назван Ту-14 а ући ће у употребу у Совјетско поморско ваздухопловство као торпедни бомбардер. Главни пројектант овог авиона је био Сергеј Јегер[3], рад на пројекту је почео још 1944. године а прототип завршен 1948. године. Први пробни лет је обављен 13. октобра 1949. године а тестирање окончано у јесен 1950. године. На овако дуготрајно доношење одлуке поред проблема са моторима утицало је и то што су у утакмици за серијску производњу а тиме и за наоружавање у игри била два такмаца Ту-14 и Ил-28. На основу резултата приказаних у наредној табели (Карактеристике тактичких бомбардера на млазни погон) изабран је Ил-28 као бољи авион (подебљана слова означавају боље карактеристике).
Након овакве одлуке Министарског савета, ОКБ 156 Тупољев је направио варијанту авиона Ту-14Т торпедни бомбардер и минополоагач намењен поморском ваздухопловству и тај модел је прихваћен за наоружавање и серијску производњу.
Карактеристике тактичких бомбардера на млазни погон [уреди]
| Карактеристика |
Тупољев Ту-12 (Ту-77) |
Тупољев Ту-14 (Ту-81) |
Иљушин Ил-28 |
| Датум првог лета |
27. јула 1947. |
13. октобра 1949. |
8. маја 1948. |
| Дужина |
16,45 m |
21,95 m |
17,65 m |
| Висина |
4,13 m |
5,69 m |
6,70 m |
| Размах крила |
18,86 m |
21,67 m |
21,45 m |
| Површина крила |
48,30 m² |
67,36 m² |
60,80 m² |
| Тежина празног авиона |
8.993 kg |
14.930 kg |
12.890 kg |
| Максимална тежина |
15.720 kg |
25.930 kg |
23.200 kg |
| Врста мотора |
турбомлазни |
турбомлазни |
турбомлазни |
| Мотори |
2 × RR Nene |
2 × БК-1 |
2 × БК-1 |
| Снага |
2 × 22 kN |
2 × 27 kN |
2 × 27 kN |
| Максимална брзина |
783 km/h |
845 km/h |
906 km/h |
| Плафон лета |
11.370 m |
11.300 m |
12.500 m |
| Радијус |
1.000 km |
1.200 km |
1.200 km |
| Брзина пењања |
625 m/min |
m/min |
900 m/min |
| Тежина бомби / торпеда |
3.000 kg |
3.000 kg |
3.000 kg |
Технички опис авиона Тупољев Ту-14 [уреди]
Авион Тупољев Ту-14Т је потпуно металне конструкције, средњи вискококрилац са два млазна мотора који су постављени испод крила. Крила су права у односу на труп авиона и трапезастог су облика. Мотори су турбомлазни ВК-1, снаге 27,00kN. Труп авиона је кружног попречног пресека у чијој унутрашњости се налази простор за смештај посаде и товара бомби Авион има увлачећи стајни трап система трицикл, предња носна нога има један точак са гумама ниског притиска а задње ноге које представљају и основне, се налазе испод крила авиона и свака има по један точак са нископритисним гумама. У току лета предња нога се увлачи у труп авиона а задње ноге у простор иза мотора. Авион има укупно 3 точка који му омогућавају безбедно слетање. Хоризонтална репна пераја су стреластог облика а испод прилично великог репног вертикалног стабилизатора и кормила правца налази се кабина задњег стрелца. Нос авиона је затупаст и застакљен и у њему се налази кабина навигатора тј. нишанџије а изнад њега кабина пилота. Кабина пилота и навигатора представљају једну целину и била је под притиском, као и кабина задњег стрелца која се налазила на репу авиона. Између ове две кабине налазио се простор за бомбе и резервоари за гориво направљени од меке гуме. У случају хаварије пилот се катапултира изнад авиона а навигатор и задњи стрелац испод..[1]
Варијанте авиона Тупољев Ту-14 [уреди]
- Ту-14 "73" - први прототип са три турбомлазна мотора Ролс Роис,
- Ту-14 "73Р“ ("74") - извиђачки авиона модификација пројекта Ту-14 "73",
- Ту-14 "78" - модификација пројекта "73" са три турбомлазна мотора руске производње,
- Ту-14Т "81" - бомбардер, торпедни авион, са два мотора руске производње ВЦ-1,
- Ту-82 - пројект авиона Ту-14 са стреластим крилима,
- Ту-14Р "89" - извиђачки авион на бази Ту-14Т,
Оперативно коришћење [уреди]
Авион Ту-14Т је направљен у 147 примерака у фабрици авиона у Иркутску у периоду од 1951 до 1953. године.[1] Ушао је у употребу 1951. године и служио је за напад на пловне објекте торпедима и бомбама, за полагање мина као и за патролирање, извиђање и снимањ.
Наоружање [уреди]
- Стрељачко: 4 х НП-23 топа 23 mm).
- Бомбе или торпеда: 1.000 до 3.000 kg у трупу.
Земље које су користиле авион Ту-14 [уреди]
Референце [уреди]
Види још [уреди]
Литература [уреди]
- Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS).
- Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7.
- Donald, David; Lake, Jon; (2000) (на ((en))). The Encyclopedia of Military Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN.
- Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir; (2005.) (на ((en))). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft. Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 1-85780-214-4.
- Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Encyclopedia of Modern Warplanes. New York: Barnes & Noble,.
- Gunston, Bill (1995.) (на ((en))). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995. London: Osprey. ISBN 1-85532-405-9.
- Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996.) (на ((en))). Tupolev: The Man and His Aircraft. Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 1-85310-728-X.
- Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2.
- Monro, Bob; Chant, Christopher; (1995.) (на ((en))). Jane`s Combat Aircraft. Glasgow: Harper Collins Publishers. ISBN.
- Winchester, Jim (2006.) (на ((en))). Military Aircraft of the Cold War. San Diego, CA: Thunder Bay Press. ISBN.
- Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's.
- Taylor, Michael (1999.) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000. London: Brassey's.
- Podvig, Pavel (1998.) (на ((ru))). Russian Strategic Nuclear Weapons. Moscow: Izdat.
- (на ((en))) Fighting Aircraft of World War II. London: Salamander Books. стр. str. 470 i 471. ISBN 1-84065-092-3.
- Herbert, Leonard (31. 10. 2001.) (на ((fr))). Le Tupolev Tu-2. Paris: Editions Heimdal. ISBN 2840481162.
- Kopenhagen, Wilfried (1989.) (на ((de))). Sowjetische Bombenflugzeuge. Berlin: transpress-Verlag. ISBN 3-344-00391-7.
Спољашње везе [уреди]