Franc Snoj

Franc Snoj
Franc Snoj u vatrogasnoj uniformi 1939. godine
Lični podaci
Datum rođenja	(1902-01-28)28. januar 1902.
Mesto rođenja	Zagorje na Savi, Austrougarska
Datum smrti	22. april 1962.(1962-04-22) (60 god.)
Mesto smrti	Ljubljana, FNR Jugoslavija
Religija	katolik
Politička karijera
Politička stranka	Slovenačka narodna stranka
Mandati Ministar bez portfelja Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije 21. decembar 1938. — 26. avgust 1939. Monarh Petar II Karađorđević Predsednik vlade Milan Stojadinović Dragiša Cvetković Ministar bez portfelja Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije 10. april 1941. — 2. januar 1943. Monarh Petar II Karađorđević Predsednik vlade Dušan Simović Slobodan Jovanović Ministar saobraćaja Narodnoj vladi Slovenije 5. maj 1945.

Franc Snoj (sloven. Franc Snoj; Zagorje na Savi, 28. januar 1902 - Ljubljana, 22. april 1962) bio je slovenački i jugoslovenski ekonomista i političar, narodni poslanik Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije, ministar bez portfelja i član kraljevske vlade u emigraciji.

Biografija

Bio je istaknuti pripadnik Slovenačke narodne stranke. Predsednik Jugoslovenskog vatrogasnog saveza je postao 1937. godine.

Na parlamentarnim izborima 11. decembra 1938. godine, izabran je za narodnog poslanika kao kandidat Slovenačke narodne stranke na izbornoj listi Jugoslovenske radikalne zajednice dr Milana Stojadinovića. Za ministra bez portfelja je prvi put izabran 21. decembra 1938. godine u trećoj vladi Milana Stojadinovića. Resor je zadržao i u prvoj vladi Dragiše Cvetkovića, od 5. februara 1939. do 26. avgusta 1939. godine.

Ponovo je izabran za ministra 10. aprila 1941. godine u vladi generala Dušana Simovića. Zajedno sa članovima vlade je otišao u emigraciju, najpre u Palestinu i potom London. U prvoj vladi Slobodana Jovanovića, od 11. januara 1942. do 2. januara 1943. godine, takođe je bio ministar bez portfelja.

Ilegalno se vratio u Jugoslaviju uz pomoć saveznika 1944. godine i stavio na raspoloženje partizanima. Uz saglasnost Josipa Broza i Edvarda Kardelja, počeo je da radi na prevođenju slovenačkih domobrana u partizane.

U Narodnoj vladi Slovenije je izabran za ministra saobraćaja, 5. maja 1945. godine. Pokušao je da sa Črtomirom Nagodetom stvori liberalno opoziciono krilo ili stranku u okviru Oslobodilačkog fronta Slovenije, ali je odustao svestan negativnog stava komunističkog režima. Protivio se masakru slovenačkih domobrana na Kočevskom rogu, bez suđenja. Uz ove političku struju je stao i Edvard Kocbek.

Snoj je osuđen 1947. godine na 8 godina zatvora sa prinudnim radom i lišavanje građanskih prava. Pušten je 1951. godine u okviru šire amnestije.

Umro je 22. aprila 1962. godine u Ljubljani.

Odlikovanja

• Orden jugoslovenske krune 5. stepena

Vidi još

• Slovenačka narodna stranka