Franjo Vrunč

franjo vrunč
Franjo Vrunč
Lični podaci
Datum rođenja	(1910-02-10)10. februar 1910.
Mesto rođenja	Slovenj Gradec, Austrougarska
Datum smrti	24. avgust 1941.(1941-08-24) (31 god.)
Mesto smrti	Maribor, Treći rajh
Profesija	učitelj
Delovanje
Član KPJ od	1933.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	27. novembra 1953.

Franjo Vrunč (Slovenj Gradec, 10. februar 1910 — Maribor, 24. avgust 1941) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 12. februara 1910. u Slovenj Gradecu. Poticao je iz porodice Franca Vrunča nižeg činovnika, koji je umro 1918. godine. Osnovnu školu i četiri razreda niže gimnazije završio je u rodnom mestu, a dalje školovanje je nastavio u Mariboru, gde je 1929. maturirao. Tokom školovanja u Učiteljskoj školi, posredstvom profesora dr Frana Zgeča, koji je bio komunistički opredeljen, došao je u dodir sa revolucionarnim radničkim i komunističkim pokretom.

Nakon završetka škole, radio je kao učitelj u selu Dobju, kod Celja, a potom od aprila 1933. u selu Rušah, kod Maribora. Godine 1931. otišao je na odsluženje vojnog roka, tokom koga je završio Školu za rezervne oficire Jugoslovenske vojske u Sarajevu. Nakon odsluženja vojske, bio je na Kursu za predvodnike kod Sokolske župe u Mariboru, nakon čega je bio predvodnik u službi. Nakon prelaska na rad u selo Rušah, od 1933. živeo je u Mariboru, a stanovao je zajedno sa predvodnikom Sokolske župe Milanom Apihom u Narodnom domu. Krajem 1932. oni su posredstvom Franje Zgeča došli u kontakt sa ilegalnom organizacijom Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Naredne godine su primljeni u članstvo Komunističke partije, a sledeće godine su u Mariboru formirali Gradski komitet.

Pod rukovodstvom komiteta, koji su formirali, u Mariboru je u noći 27. i 28. aprila 1934. izvedena velika akcija pisanja parola i rasturanja letaka. Ova akcija, izazvala je oštru reakciju policije, koja je izvedena 1. maja 1934. i u kojoj je uhapšeno više članova Komunističke partije i Saveza komunističke omladine (SKOJ), među kojima su bili Milan Apih i Franjo Vrunč. Nakon istražnog postupka, oni su 26. jula 1934. izvedeni pred Okružni sud u Mariboru, koji ih je osudio na šest meseci zatvora. Na ponovljenom suđenom, održanom početkom naredne godine, kazne su im povećanje pa je 17. januara 1935. Vrunč osuđen na tri, a Apih na četiri godine zatvora. Zajedno sa njima osuđena je i grupa članova SKOJ-a, koji su dobili manje zatvorske kazne.

Franjo Vrunč tokom odsluženja zatvorske kazne

Zatvorsku kaznu služili su najpre u zatvoru u Mariboru, do 18. februara do 23. marta 1935, a potom u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, od 23. marta 1935. do 1. maja 1937. godine. Tokom služenja kazne, Vrunč i Apih su aktivno učestvovali u borbi političkih zatvorenika komunista za bolje uslove života i rada u zatvoru. Takođe, su učestvovali u kulturno-prosvetnom radu među robijašima. Nakon izlaska iz zatvora, Franjo se vratio u rodno mesto, gde je izvesno vreme živeo kod majke. Kako je bio osuđeni komunista, nije mogao da dobije novu učiteljsku službu, pa je ostao bez posla i morao se izdržavati prodajom knjiga.

Nastavio je sa partijskim radom i u noći 16/17. aprila 1938. učestvovao Prvoj konferenciji KP Sloveniji, kojoj je prisustvovao i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito. Zbog učešća na Konferenciji, policija ga je uhapsila 10. juna iste godine. Najpre je bio odveden u policijski zatvor u Celju, a potom u policijski zatvor u Ljubljani, gde je zajedno sa drugim uhapšenim komunistima, koji su takođe bili osumnjičeni za učešće na Konferenciji — Edvardom Kardeljom, Milanom Apihom, Slavkom Šlanderom i dr, učestvovao u trodnevnom štrajku glađu, nakon koga su prebačeni u istražni zatvor iz koga su pušteni 30. septembra iste godine.

Krajem 1938, ušao je u Tekstilnu zadrugu u St. Pavlu, kod Prevolda, koju su osnovali nekadašnji komunisti-robijaši. Kada se zadruga proširila, prebacili su je u Medlog, kod Celja u Joštov mlin, gde je sa zajedno sa Milanom Apihom i drugima, organizovao Drugu konferenciju KP Slovenije, koja je održana u novogodišnjoj noći 31. decembra 1939. i 1. januara 1940. godine. U narednom periodu Jošov mlin je postao centar partijske aktivnosti u Celju i okolini. Februara 1940. kada se Dušan Krajger, sekretar Okružnog komiteta KPS za Celje, morao povući u ilegali, Franjo je preuzeo njegovu dužnost. Tokom 1940. aktivno je radio na učvršćivanju organizacije KP Slovenije u Celju i okolini, a posredstvom dr Franja Zgeča uspeo je da uspostavi vezu sa velikom grupom đaka u celjskoj gimnaziji, koja je primljena u Savez komunističke omladine. Takođe, uspeo je da poveća uticaj KPS na sindikate i formira organizaciju Narodne pomoći. Aprila 1940. Tekstilna zadruga se iz Jošovog mlina preselila u Rečico ob Paki, ali je Franjo ostao u Jošovom mlinu. U noći između 29. i 30. juna 1940. učestvovao je na Trećoj konferenciji KPS u Vinču, nad Dolskim, koja je bila pripremna Konferencija za Petu zemaljsku konferenciju KPJ i na kojoj je prisustvovao i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito.

Nakon okupacije Jugoslavije, aprila 1941. teritorija nekadašnje Dravske banovine, koja je zauzimala teritoriju današnje Republike Slovenije, podeljena je između okupacionih sila — Trećeg rajha, Kraljevine Italije i Kraljevine Mađarske. Centralni deo Slovenije, nakon okupacije je anektiran od strane Trećeg rajha, pa se Franjo našao na teritoriji koja je postala deo nemačke fašističke države. Izvesno vreme je ostao u Joštovom mlinu, a nakon hapšenja vlasnika mlina Melhiora Jošta i njegove supruge Darinke, prešao je u Gotovljak, kod Celja, odakle je juna iste godine prešao u ilegalnost. U noći 1. i 2. juna 1941. u Ljubljani je učestvovao na sastanku, na kome se raspravljalo o pripremama za oružani ustanak. Potom je 18. juna učestvovao na sastanku rukovodstva KPS za severnu Sloveniju, na kome je u prisustvu dr Aleša Beblera, člana vojne komisije pri Centralnom komitetu KP Slovenije, dogovoreno da Franjo Vrunč i Peter Stante izvrše pripreme za organizovanje partizanske čete.

Posle mesec dana intenzivnog političkog rada, Stante i Vrunč su 20. jula 1941. na Resevi, u okolini Celja, formirali Celjsku partizansku četu. Rukovodstvo čete sačinjavali su Franjo Vrunč Buzda, komandant i Peter Stante Skala, politički komesar. Iako malobrojna, sa svega dvanaest boraca, četa je do 11. avgusta 1941. izvršila nekoliko akcija — zapalila je nekoliko privrednih objekata i žito na imanjima iseljenih Slovenaca. Zajedno sa Stanteom, Vrunč je 11. avgusta otišao u izvvidnicu u Slivnicu, kod Celja, kako bi razradili plan napada na žandarmerijsku stanicu. Prilikom povlačenja iz sela, upali su u žandarmerijsku zasedu i pružili otpor. Stante je uspeo da se spasi bekstvom, dok je Vrunć bio teško ranjen i zarobljen. Nemci su ga potom odveli u zatvor u Mariboru, gde je 24. avgusta 1941. streljan zajedno sa grupom talaca.

Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. novembra 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja Jugoslavije.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48703239