Valin

Valine
Nazivi
	IUPAC naziv Valine
	Drugi nazivi 2-amino-3-methylbutanoic acid
Identifikacija
CAS broj	516-06-3 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
Abrevijacija	Val, V
ECHA InfoCard	100.000.703
MeSH	Valine
PubChem C ID	1182;
	SMILES CC(C)C(N)C(=O)O; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C5H11NO2
Molarna masa	117,15 g·mol−1
Gustina	1,316 g/cm3
Tačka topljenja	298 ºC (razlaže se)
Rastvorljivost u vodi	rastvoran
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Valin (Val, V) esencijalna aminokiselina (ljudski organizam je ne može sintetizovati). 2-amino-3-hidroksibutanska kiselina (2-aminoizovalerijanska kiselina) ima razgranat ugljenikov lanac (kao i leucin i izoleucin).^[4]^[5]

Hemijska formula: (CH₃)₂CHCHNH₂COOH

Izvor valina u prehrani je riba, sir, pernata živad, i neke semenke.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. uredi
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Weast, Robert C., ur. (1981). CRC Handbook of Chemistry and Physics (62nd izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 0-8493-0462-8. .
^ Koraćević, Darinka; Bjelaković, Gordana; Đorđević, Vidosava. Biohemija. savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8.
^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Koraćević, Darinka; Bjelaković, Gordana; Đorđević, Vidosava. Biohemija. savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Bionet škola
Mediji vezani za članak Valin na Vikimedijinoj ostavi

Ovaj članak vezan za biologiju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. uredi

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Weast, Robert C., ur. (1981). CRC Handbook of Chemistry and Physics (62nd izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 0-8493-0462-8. .

[Кораћевић-4] Koraćević, Darinka; Bjelaković, Gordana; Đorđević, Vidosava. Biohemija. savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8.

[5] David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

[1]

[2]

[4]

[5]

p r u 20 osnovnih aminokiselina
Esencijalne aminokiseline	Izoleucin Leucin Lizin Metionin Fenilalanin Treonin Triptofan Valin
Poluesencijalne aminokiseline	Arginin Histidin
Neesencijalne aminokiseline	Alanin Asparagin Asparaginska kiselina Cistein Glutaminska kiselina Glutamin Glicin Prolin Serin Tirozin
Druge klasifikacije	Ketogene aminokiseline Glukogene aminokiseline

p r u Sekundarna struktura proteina
Sekundarna struktura proteina	Heliksi: α-heliks • 3₁₀ heliks • π-heliks • β-heliks • Poliprolinski heliks • Kolagenski heliks Ispružena: β-ravan • Okret • Beta ukosnica • Beta izbočina • α-ravan Supersekundarna: Upredena zavojnica • Heliks-okret-heliks • EF ruka
Aminokiseline	Favorizuju heliks: Metionin • Alanin • Leucin • Glutaminska kiselina • Glutamin • Lizin Favorizuju izdužene strukture: Treonin • Izoleucin • Valin • Fenilalanin • Tirozin • Triptofan Favorizuju neuređene strukture: Glicin • Serin • Prolin • Asparagin • Asparaginska kiselina Bez preferencije: Cistein • Histidin • Arginin
← Primarna struktura Tercijarna struktura → B bsyn: dnk (repl, cycl, reco, repr) · tscr (fact, tcrg, nucl, rnat, rept, ptts) · tltn (risu, pttl, nexn) · dnab, rnab/runp · stru (domn, 1°, 2°, 3°, 4°)