Башкортостан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Башкортостан
Башкортостан Республикаһы
Республика Башкортостан
Застава Грб
Застава Грб
Положај Башкортостана
Држава Застава Русије Русија
Главни град Уфа
Федерални округ Поволшки
Површина 143.600 km²
Становништво 2014.
 - Број 4.068.836[1]
 - Густина становништва 28 ст./km²
Башкортостан

Башкортостан, или званично Република Башкортостан (рус. Респу́блика Башкортоста́н; баш. Башҡортостан Республикаһы, Başqortostan Respublikahı), такође позната и као Башкирија, је конститутивни субјект Руске Федерације[2] са статусом аутономне републике на простору између Волге и Урала. Њен главни град је Уфа.

Република се налази на југоистоку европског дела Русије, југозападно од планине Урал. Башкортостан је, по броју становника, најнасељенија аутономна република у Русији са више од четири милиона становника. Од осталих република у саставу Русије, с Башкортостаном се граниче и Удмуртија и Татарстан. Привреда републике заснива се на експлоатацији и преради нафте.

Ова република има веома јаке везе са суседном аутономном републиком, Татарстаном.[3][4]

У Башкортостану су Руси најбројнији народ, док је по вероисповести највише сунита.[1]

Етимологија[уреди]

Назив републике Башкортостан долази од титуларног народа Башкири, који су, након Руса (око 36%), други најбројнији народ у овој републици (са око 29 %), и персијског постфикса -стан који означава земљу. Башкири су народ туркијског порекла, традиционално сунитски муслимани.

Реч Башкир се први пут јавља у V веку са појавом приволшких Башкира. Већина башкирских етимолога сматра да реч баш-кир произилази од туркијских речи баш -прави, главни и кор (корт) - племе, род, што би Башкире означавало као „Главно племе“.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Башкортостана

Подручје данашњег Башкортостана некада је била такозвана „Велика Хунгарија“ (Magna Hungaria), завичај данашњег мађарског народа. Ислам је продро међу Башкире у 10. веку и до 14. века постао доминантна религија. Џингис-кан је око 1220. завладао Башкортостаном. Под монголском владавином Башкири су били до средине 16. века, када су се њихове племенске поглавице добровољно прикључиле царству Ивана Грозног. Губернија у Уфи је основана 1865. док је Аутономна Башкирска совјетска република настала 1919. Дана 25. фебруара 1992. године територија је добила садашње име: Република Башкортостан.

Становништво[уреди]

Религије[уреди]

Највећи део становништва су сунитски муслимани,[5] углавном Башкири и Татари.

Већина Руса, Чуваша и Украјинаца су православци. Већина Маријаца су пагани. Велики део становништва Башкортостана чине нерелигиозни људи. Такође, у републици живи и око 13.000 Јевреја, који имају нови Јеврејски центар, саграђен 2008.[6]

Према званичном истраживању из 2012.[7] 30% становништва Башкортостана су муслимани, 25,2% су православци, 3% су хришћани који не припадају ниједној заједници, 1% припада некој од других православних цркава, док су 2% становништва родноверни, маријски пагани или тенгристи. Такође, 15% становништва је агностици, 8% су атеисти, а 7,8% припадају некој другој религији или нису дали одговор на питање.[7]

Етничке групе[уреди]

Етничке
групе
1926. 1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.[a]
Број  % Број  % Број  % Број  % Број  % Број  % Број  % Број  %
Башкири 625.845 23,5% 671.188 21,2% 737.744 22,1% 892.248 23,4% 935.880 24,3% 863.808 21,9% 1.221.302 29,8% 1.172.287 29,5%
Руси 1.064.707 39,9% 1.281.347 40,6% 1.418.147 42,4% 1.546.304 40,5% 1.547.893 40,3% 1.548.291 39,3% 1.490.715 36,3% 1.432.906 36,1%
Татари 621.158 23,3% 777.230 24,6% 768.566 23,0% 944.505 24,7% 940.436 24,5% 1.120.702 28,4% 990.702 24,1% 1.009.295 25,4%
Чуваши 84,886 3,2% 106.892 3,4% 109.970 3,3% 126.638 3,3% 122.344 3,2% 118.509 3% 117.317 2,9% 107.450 2,7%
Маријци 79.298 3% 90.163 2,9% 93.902 2,8% 109.638 2,9% 106.793 2,8% 105.768 2,7% 105.829 2,6% 103.658 2,6%
Украјинци 76.710 2,9% 99.289 3,1% 83.594 2,5% 76.005 2% 75.571 2% 74.990 1,9% 55.249 1,3% 39.875 1%
Остали 113.232 4,2% 132.860 4,2% 129.686 3,9% 122.737 3,2% 115.363 3% 111.045 2,8% 118.856 2,9% 109.249 2,7%

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ 97.572 људи су били регистровани у бази података, али нису пријавили етничку припадност. Процењује се да су пропорције етничких група ове групе сличне остатку становништва.[8]

Спољашње везе[уреди]