Кабардино-Балкарија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Кабардино-Балкарија
Кабардино-Балкарская Республика / Къэбэрдей-Балъкъэр Республикэ / Къабарты-Малкъар Республика

Грб

Застава
Map of Russia - Kabardino-Balkar Republic (2008-03).svg
Држава Застава Русије Русија
Главни град Наљчик
Површина 12.500 km²
Становништво (2006)
 - Укупно 894.014 ст.
 - Густина 71 ст./km²
Мапа Кабардино-Балкарије
Етнички Кабардинци
Етнички Балкари

Кабардино-Балкарија (рус. Кабардино-Балкарская Республика) је аутономна република у саставу Руске Федерације. Главни град републике је Наљчик.

Садржај

[уреди] Име

Република је названа према два народа који је насељавају: Кабардинцима (народ севернокавкаског односно черкеског порекла) и Балкарима (народ турског порекла).

[уреди] Географија

Република је географски подељена на два етно-историјска региона, Кабардију (на северу) и Балкарију (на југу). Ово се међутим не рефлектује у административној подели републике, јер она административно представља унитарну територију подељену на градове и дистрикте.

[уреди] Историја

Кабардинци су народ черкеског порекла и населили су се на овим просторима у 9. веку, док се Балкари сматрају потомцима старих Бугара, односно потомцима оних Бугара који су остали да живе на подручју Кавказа, док су се остали припадници бугарског народа преселили на Балкан и средњу Волгу.

Од 16. века, регион постаје протекторат руске државе у експанзији. Кабардинци су били савезници Руса, док су Балкари пружали отпор Русима много година. У кратком периоду између 1739. и 1774. године, Кабардија је била независна, али је затим анексирана од стране Русије, док је Балкарију Русија анексирала 1827. године.

1921. године, регион је постао део Аутономне републике планинских народа, да би касније исте године била формирана Кабардинска аутономна област. Наредне године, име области је промењено у Кабардинско-Балкарска аутономна област, а 1936. године, статус региона је уздигнут на ниво аутономне совјетске социјалистичке републике.

1944., Стаљин је оптужио Балкаре за сарадњу са нацистима и депортовао их са овог подручја, а балкарско национално име је избачено из назива републике. Балкарском становништву је било дозвољено да се врати 1957. године, када је и претходно двонационално име републике враћено.

[уреди] Демографија

[уреди] Попис из 1926. године

[уреди] Попис из 1989. године

[уреди] Попис из 2002. године

[уреди] Религија

Главна религија у републици је ислам. [1]

[уреди] Градови

Највећи градови републике су (са приказом броја становника 2009. године): [2]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кабардино-Балкарија


Административне јединице Русије Flag of Russia
Федералне јединице
Републике Адигеја | Алтај | Башкортостан | Бурјатија | Дагестан | Ингушетија | Јакутија | Кабардино-Балкарија | Калмикија | Карачајево-Черкезија | Карелија | Коми | Мариј Ел | Мордовија | Северна Осетија | Татарстан | Тива | Удмуртија | Хакасија | Чеченија | Чувашија
Покрајине Алтајска | Забајкалска | Камчатска | Краснодарска | Краснојарска | Пермска | Приморска | Ставропољска | Хабаровска
Области Амурска | Архангелска | Астраханска | Белгородска | Брјанска | Владимирска | Волгоградска | Вологдска | Вороњешка | Иркутска | Ивановска | Јарославска | Калињинградска | Калушка | Кемеровска | Кировска | Костромска | Курганска | Курска | Лењинградска | Липетска | Магаданска | Московска | Мурманска | Нижегородска | Новгородска | Новосибирска | Омска | Оренбуршка | Орелска | Пензенска | Псковска | Ростовска | Рјазанска | Сахалинска | Самарска | Саратовска | Смоленска | Свердловска | Тамбовска | Томска | Тверска | Тулска | Тјумењска | Уљановска | Чељабинска
Федерални градови Москва | Санкт Петербург
Аутономне области Јеврејска аутономна област
Аутономни окрузи Јамалија | Ненеција | Хантија-Мансија | Чукотка
Федерални окрузи
Централни | Јужни | Северозападни | Далекоисточни | Сибирски | Уралски | Поволшки | Севернокавкаски



 
Државе и региони кавкаских народа (1)
Суверене државе јужнокавкаских народа
Грузија
Аутономне територије јужнокавкаских народа
Аџарија
Непризнате државе севернокавкаских народа
Абхазија
Аутономне територије севернокавкаских народа
АдигејаКарачајево-ЧеркезијаКабардино-БалкаријаИнгушетијаЧеченијаДагестан
Бивше аутономне територије (током 20. века)
Чечено-Ингушетија
Напомене: (1) Мисли се на кавкаске народе у етно-лингвистичком смислу, не на све народе који настањују подручје Кавказа.


 
Турске државе и региони
Суверене државе
ТурскаАзербејџанТуркменистанУзбекистанКазахстанКиргистан
Фактички независне непризнате државе
Северни Кипар
Аутономне републике и региони
ГагаузијаКримЧувашијаТатарстанБашкортостанАлтајХакасијаТиваЈакутијаКарачајево-ЧеркезијаКабардино-БалкаријаДагестанНахчиванКаракалпакистанСинђанг
Бивше аутономне територије (током 20. века)
Тајмирија
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици