Кабардино-Балкарија
| Република Кабардино-Балкарија Кабардино-Балкарская Республика / Къэбэрдей-Балъкъэр Республикэ / Къабарты-Малкъар Республика |
|||
|---|---|---|---|
|
|
|||
| Држава | |||
| Главни град | Наљчик | ||
| Површина | 12.500 km² | ||
| Становништво (2006) | |||
| - Укупно | 894.014 ст. | ||
| - Густина | 71 ст./km² | ||
Кабардино-Балкарија (рус. Кабардино-Балкарская Республика) је аутономна република у саставу Руске Федерације. Главни град републике је Наљчик.
Садржај |
[уреди] Име
Република је названа према два народа који је насељавају: Кабардинцима (народ севернокавкаског односно черкеског порекла) и Балкарима (народ турског порекла).
[уреди] Географија
Република је географски подељена на два етно-историјска региона, Кабардију (на северу) и Балкарију (на југу). Ово се међутим не рефлектује у административној подели републике, јер она административно представља унитарну територију подељену на градове и дистрикте.
[уреди] Историја
Кабардинци су народ черкеског порекла и населили су се на овим просторима у 9. веку, док се Балкари сматрају потомцима старих Бугара, односно потомцима оних Бугара који су остали да живе на подручју Кавказа, док су се остали припадници бугарског народа преселили на Балкан и средњу Волгу.
Од 16. века, регион постаје протекторат руске државе у експанзији. Кабардинци су били савезници Руса, док су Балкари пружали отпор Русима много година. У кратком периоду између 1739. и 1774. године, Кабардија је била независна, али је затим анексирана од стране Русије, док је Балкарију Русија анексирала 1827. године.
1921. године, регион је постао део Аутономне републике планинских народа, да би касније исте године била формирана Кабардинска аутономна област. Наредне године, име области је промењено у Кабардинско-Балкарска аутономна област, а 1936. године, статус региона је уздигнут на ниво аутономне совјетске социјалистичке републике.
1944., Стаљин је оптужио Балкаре за сарадњу са нацистима и депортовао их са овог подручја, а балкарско национално име је избачено из назива републике. Балкарском становништву је било дозвољено да се врати 1957. године, када је и претходно двонационално име републике враћено.
[уреди] Демографија
[уреди] Попис из 1926. године
- Кабардинци = 122.402 (60,0%)
- Балкари = 33.197 (16,3%)
- Украјинци = 17.213 (8,4%)
- Руси = 15.344 (7,5%)
- Осети = 4.078 (2,0%)
[уреди] Попис из 1989. године
- Кабардинци = 364.494 (48,2%)
- Руси = 240.750 (31,9%)
- Балкари = 70.793 (9,4%)
- Украјинци = 12.826 (1,7%)
- Осети = 9.996 (1,3%)
[уреди] Попис из 2002. године
- Кабардинци = 498.702 (55,3%)
- Руси = 226.620 (25,1%)
- Балкари = 104.951 (11,6%)
- Осети = 9.845 (1,1%)
- Украјинци = 7.592 (0,8%)
[уреди] Религија
Главна религија у републици је ислам. [1]
[уреди] Градови
Највећи градови републике су (са приказом броја становника 2009. године): [2]
- Наљчик (270.000)
- Баксан (76.000)
- Прохладниј (60.000)
- Докшукино (33.000)
- Мајскиј (27.000)
- Дугулубгеј (20.000)
|
|
|---|
| Суверене државе јужнокавкаских народа |
| Грузија
|
| Аутономне територије јужнокавкаских народа |
| Аџарија
|
| Непризнате државе севернокавкаских народа |
| Абхазија
|
| Аутономне територије севернокавкаских народа |
| Адигеја • Карачајево-Черкезија • Кабардино-Балкарија • Ингушетија • Чеченија • Дагестан
|
| Бивше аутономне територије (током 20. века) |
| Чечено-Ингушетија
|
| Напомене: (1) Мисли се на кавкаске народе у етно-лингвистичком смислу, не на све народе који настањују подручје Кавказа. |
|
|
|---|
| Суверене државе |
| Турска • Азербејџан • Туркменистан • Узбекистан • Казахстан • Киргистан
|
| Фактички независне непризнате државе |
| Северни Кипар
|
| Аутономне републике и региони |
| Гагаузија • Крим • Чувашија • Татарстан • Башкортостан • Алтај • Хакасија • Тива • Јакутија • Карачајево-Черкезија • Кабардино-Балкарија • Дагестан • Нахчиван • Каракалпакистан • Синђанг
|
| Бивше аутономне територије (током 20. века) |
| Тајмирија |