Јарак (Сремска Митровица)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јарак

Православна црква у Јарку
Православна црква у Јарку

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Сремски
Општина Сремска Митровица
Становништво
Становништво (2011) 2039
Густина становништва 69 ст/km²
Положај
Координате 44°54′00″N 19°45′16″E / 44.916666, 19.754333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 78 m
Површина 32,4 km²
Јарак на мапи Србије
{{{alt}}}
Јарак
Јарак на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22426
Позивни број 022
Регистарска ознака SM


Координате: 44° 54′ 60" СГШ, 19° 45′ 16" ИГД

Јарак је насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 2039 становника.

Култура[уреди]

Јарак има основну школу Јован Јовановић Змај која има 310 ученика.

У Јарку се сваке године одржава међународни пливачки маратон Јарак—Шабац. Маратон је настао у знак сећања на догађаје из Другог светског рата, када су окупатори доводили заробљене грађане Шапца у привремени логор који се тада налазио у Јарку. На том путу многи нису живи стигли на одредиште, а онима који су то успели грађани Јарка су помогли дајући им воду и храну. У знак сећања на то време је и овај маратон.

Демографија[уреди]

У насељу Јарак живи 1751 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,0 година (38,0 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 713 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Историја[уреди]

Село Јарак, 13. септембар 1914: „Царске трупе су ослободиле село, пошто се у ноћи пре тога српска војска повукла са локације. У знак одмазде, пошто су сељани понудили српским војницима храну и смештај, сви становници су везани и одведени пред суд у Ириг, а село је запаљено… Пуних седам дана је горео Јарак, од 240 кућа је само девет поштеђено пламена.”


График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1315 [1]
1953. 1587
1961. 2083
1971. 2296
1981. 2092
1991. 2256 2211
2002. 2374 2235
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.099 93,91%
Роми
  
32 1,43%
Југословени
  
23 1,02%
Хрвати
  
17 0,76%
Мађари
  
7 0,31%
Украјинци
  
5 0,22%
Немци
  
3 0,13%
Словаци
  
2 0,08%
Македонци
  
2 0,08%
Словенци
  
1 0,04%
Румуни
  
1 0,04%
непознато
  
11 0,49%


Културна добра[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]