Дивош (Сремска Митровица)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Дивош.
Дивош

Православна црква у селу
Православна црква у селу

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Сремски
Општина Сремска Митровица
Становништво
Становништво (2011) 1361
Густина становништва 28 ст/km²
Положај
Координате 45°06′24″N 19°30′19″E / 45.106666, 19.505333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 152 m
Површина 56,3 km²
Дивош на мапи Србије
{{{alt}}}
Дивош
Дивош на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22232
Позивни број 022
Регистарска ознака SM


Координате: 45° 06′ 24" СГШ, 19° 30′ 19" ИГД

Дивош је насеље у северозападном делу општине Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1361 становника.

Близу села се налази манастир Кувеждин, један од 16 манастира на Фрушкој гори. Поред манастира Кувеждин, у непосредној близини села се налазе и манастири Света Петка (Петковица) и манастир Дивша (Ђипша).

Положај насеља[уреди]

Село Дивош налази се у северозападном делу сремскомитровачке општине, на путу Сремска Митровица - Илок - Бачка Паланка. Најближа насеља селу у кругу од 5-6 километара су Чалма, Шишатовац и Стара Бингула у сремскомитровачкој општини и Бингула у шидској општини. са селом Стара Бингула Дивош дели исту катастарску општину Дивош.

Природни услови[уреди]

Дивош - средиште села

Рељеф: Дивош је село фрушкогорског дела Срема, у његовом западном делу. Домонира лесно тло.

Село је посебно за војвођанске услове, пошто се састоји из три дела, међусобно удаљена 100 - 200 метара. Канал Јарош дели село на два већа дела, постављена на падинама изнад долине потока - Велику Страну и Малу Страну, док се у самој долини потока налази трећи део, Прњавор. Прњавор је у прошлости сматран посебним насељем уз манастир Кувеждин, али је после Другог светског рата припојен селу због блиске везе са другим деловима данашњег села.

Центар Дивоша налази се на Великој Страни, близу места где се Велика Страна спаја путем са Малом Страном. У центру села налази се омањи трг окружен православном Црквом Св. Георгија (културно добро од великог значаја), месном канцеларијом, основном школом и сеоском продавницом. У средини трга налази се споменик изгинулим становницима у Другом светском рату. На Малој Страни налази се игралиште ФК Хајдук Дивош.

Клима: У Дивошу влада умерено континентална клима. Фрушкогорје, па и Дивош, посебно је по присуству локалног ветра фрушкогорца, који дува дуж долова са планине на северу ка равници на југу.

Воде: Главни вотодок је поток Јарош. Због велике порозности леса дубина издани свуда осим у долу је на преко 25 м дубине, па су први бунари у селу копани тек почетком 20. века.

Биљни и животињси свет: Јужна половина сеоског атара је обрађена у виду њива, воћњака и винограда. Воћњаци се углавном налазе ближе селу, док су баште у долу, где је влажност земљишта већа. Виногради су некада били на брдима изнад села, повољним због окренутости југу. У највишем делу сеоског атара налазе се шуме граба, липе и цера, делом у државном, а делом у приватном власништву

Привреда[уреди]

Сеоска привреда углавном се ослања на пољопривредну производњу. Село је некада било чувено по виноградарству, посебно на потесима Маторци и Пиштинац, али је данас ова грана пољоприреде на издисају. Последњих деценија све се више гаји поврће, посебно парадајз.

Током протекле 2 деценије у селу су се јавиле и прве мануфактуре везане за месне услове (производња гајби, пилана), али је развој овог дела привреде тек у повоју.

Село има редовне аутобуске везе са општинским средиштем Сремска Митровица, удаљеним 20 километара, а асфалтираним путевима повезано је и са околним селима, која припадају општинама Шид, Бачка Паланка и Беочин.

Археологија[уреди]

За атар села Дивоша везано је и једно важно археолошко откриће. У делу атара према суседном селу Чалма деведесетих година прошлог века пронађен је и чувени златни аварски појас из 6. века, који је највероватније припадао кагану Бајану или неком другом од високих великодостојника тога времена. На то упућује и раскошна израда појаса и његове тежине (око килограм злата украшеног драгуљима). По финоћи израде и декоративним мотивима сирмијумски златни аварски појас издваја се од свих сродних, досада нађених предмета.

Грб[уреди]

Дивош
Divoš.jpg
Детаљи
Носилац Дивош

Према записима, грб Дивоша је имао модро поље преко којег су две унакрстно положене гране, а између је био сребрни лемеш који симболизује занимање становништва.

Становништво[уреди]

После аустро-турских ратова крајем 17. века, када је Срем био подељен на властелинства, Дивош је са још 16 насеља ушао у Илочко властелинство грофа Одескалкија. По попису из 1737. године, село је имало 99 породичних старешина а селом су управљали кнезови Бошко Ситаровић, ешкут Радован Радичић и биров Вујица Марошевић. У то доба најчешћа бележена презимена су била Бајић, Банић, Богдановић, Давидовић, Јованић, Крсмановић, Лончаревић, Миљанов, Продановић, Радуловић, Савин и Сидаров.

Становноштво Дивоша се знатно повећало у другој половини 18. века, када је село имало 183 домаћинстава. По попису из 1791. године село је имало 200 кућа и више од хиљаду душа, а двадесетак година касније достигло је број од 1.800 становника.

Највише становника у својој историји Дивош је имао пред Други светски рат, преко 2500. У току рата 20% становника је настрадало. После рата број становника је пао на испод 2000, а на каснијим пописима он се и даље смањивао првенствено исељавањем младог становништва у оближње градове, највише у Сремску Митровицу.

Данашњи Дивош има 570 кућа (и 70 празних), са око 1.500 становника.

Демографија[уреди]

У насељу Дивош живи 1276 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,5 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 523 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1869. 1748
1900. 2139
1921. 2311
1931. 2410
1948. 1387 [1]
1953. 1495
1961. 1614
1971. 1644
1981. 1618
1991. 1527 1506
2002. 1599 1585
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.468 92,61%
Југословени
  
29 1,82%
Хрвати
  
11 0,69%
Словаци
  
10 0,63%
Русини
  
3 0,18%
Мађари
  
3 0,18%
Муслимани
  
2 0,12%
Бугари
  
2 0,12%
Немци
  
1 0,06%
Македонци
  
1 0,06%
непознато
  
45 2,83%


Знаменитости[уреди]

Познати дивошани[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]