Гргуревци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гргуревци

Сеоско средиште са црквом
Сеоско средиште са црквом

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Сремски
Општина Сремска Митровица
Становништво
Становништво (2011) 1129
Густина становништва 57 ст/km²
Положај
Координате 45°06′10″N 19°38′28″E / 45.102833, 19.641
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 189 m
Површина 23,2 km²
Гргуревци на мапи Србије
{{{alt}}}
Гргуревци
Гргуревци на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22213
Позивни број 022
Регистарска ознака SM


Координате: 45° 06′ 10" СГШ, 19° 38′ 28" ИГД


Гргуревци су насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1129 становника.

Природне одлике[уреди]

Мапа општине Сремска Митровица

Гргуревци су насељено место које се налази у средишњем делу јужног Фрушкогорја. Земљиште које припада атару Гргуреваца се простире правцем североисток-југозапад од око километар иза гребена Фрушке горе од насељених места Грабово и Баноштор на северу, па до граница атара места Лаћарак на југу. Источно се атар Гргуреваца граничи са атаром места Манђелос, а западно са атарима Шуљма и Великих Радинаца.

Историја[уреди]

Место је насељено још у римско доба. Остаци из овог раздобља то јасно потврђују.

У средњем веку су овде живели Мађари и они су подигли католички манастир Сент Грегор. Од њега је можда само остао један подрум у неизграђеном плацу. После косовске битке и нарочито пропасти српске средњовековне државе у Срем, па и у Гргуревце досељавају се Срби. Након пада Београда 1521. године и нарочито пропасти Мађарске државе у бици на Мохачу 1526. године у овом крају је знатан део становништва уништен од турске војске. Преостало мађарско становништво се повлачи далеко на север. Нови таласи насељавања Срба се дешавају тих година из правца Херцеговине преко Подриња и Колубаре ка Срему.

Срем постаје средином 16. века санџак, а Гргуревци седиште нахије тј. општине. По непоузданом Евлији Челебији су око две трећине становника до 1688. године били турски и босански муслимани, а трећина Срби хришћани. Након 1688. године се муслимани повлаче у Босну, а Срби се стављају на страну Аустрије и других војски које су протерале Турке из Панонске низије. Гргуревци као и већи део места на Фрушкој гори и ближој околини су дати у наследно власништво породици Одескалки. У 18. веку су месни Срби успели саградити цркву Светог Архангела Михајла, а до 1808. године и да јој унутрашњост уреде. 1815. године је у Гргуревцима боравио Вук Караџић и од непознате слепе жене забележио неколико народних песама међу којима су најпознатије “Косовка девојка” и “Смрт мајке Југовића”. У Гргуревцима је школа основана већ 1808. године. Од 1870. године у Гргуревце се досељавају из Бачке и околине Осијека, Немци. Почетком 20. века у Гргуревцима живи око 2.150 становника, од тога око 1.600 Срба и 550 Немаца. Већина становништва се бавила земљорадњом, воћарством, виноградарством и сточарством. Грб Гргуреваца био је општи српски грб са 4 оцила за разлику од осталих општина која су имала разне друге мотиве, а најчешће рало или лемеш.

У Првом светском рату су Гргуревчани били део војске Аустроугарске, али је немали број њих дезертирао или се крио по шумама. На почетку Другог светског рата је све било углавном мирно, а гргуревачки Немци су спречили хрватске усташе из Митровице да покрсте Србе у католичанство. Међутим већ годину дана касније због близине шуме на Фрушкој гори и достављања хране устаницима је дошло до сукоба на свим странама. Након покушаја немачке војске да нападне једну устаничку чету изнад села и њихових губитака од више војника и официра, 6. јуна 1942. године је немачка војска уз помоћ гргуревачких Немаца стрељала око 260 углавном мушкараца Срба и неколико жена. То је била највећа катастрофа у више векова историје Гргуреваца. Поред њих у борбама широм бивше Југославије погинуло је још око 140 гргуревачких Срба.

После рата Немци су се иселили у матицу. У Гргуревце су се доселили Срби из Босанске Крајине, углавном из околине Бањалуке (планина Чемерница), Добоја (крај Крњин), Дервенте (Осињски крај) и планине Требаве.

Презимена[уреди]

Уобичајена презимена становништва: Василић, Весић, Весковић, Возаревић, Вуковић, Грабовачки, Ерак, Зарић, Ивковић, Јовешковић, Кнежевић, Лаловић, Лођиновић, Мишковић, Остоојић, Пауновић, Павловић, Перић, Петковић, Попадић, Радосављевић, Ранитовић, Ристић, Санадровић, Симић, Станковић, Тајбл, Тејић, Ћурчић, Удиловић,Чарубџић.

Познате личности[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Гргуревци живи 1050 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (38,4 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 492 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1900. 2956
1921. 2025
1931. 2034
1948. 1099 [1]
1953. 1120
1961. 1371
1971. 1452
1981. 1405
1991. 1319 1277
2002. 1393 1312
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.243 94,74%
Хрвати
  
14 1,06%
Југословени
  
9 0,68%
Македонци
  
3 0,22%
Бошњаци
  
2 0,15%
Украјинци
  
1 0,07%
Руси
  
1 0,07%
Румуни
  
1 0,07%
Роми
  
1 0,07%
Мађари
  
1 0,07%
Албанци
  
1 0,07%
непознато
  
7 0,53%


Привреда[уреди]

Од краја 1980-их су у Гргуревцима основани: приватна “Мини млекара” и млин “Клас”, као и неколико других предузећа попут “Пробус”-а, фирме за трговину пољопривредним машинама и деловима или “Маки”, фирме за производњу хумуса глистењака. Основано је неколико малих трговачких и угоститељских радњи. Национални парк “Фрушка гора” управља и са око 650 хектара шуме у атару Гргуреваца. Пар десетина људи ради на разним пословима у том парку и туристичком насељу Летенка, које је преузела АП Војводина, а налази се исто тако у атару Гргуреваца.

Знаменитости[уреди]

Српска православна црква Светог архистратига Михајла је једини богослужбени храм у селу и под заштиом је државе као споменик културе од великог значаја.

У близини насеља налази се археолошки локалитет, такође под заштитом државе.

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Слободан Ћурчић, Број становника Војводине, Нови Сад, 1996.

Спољашње везе[уреди]