Мачванска Митровица

Мачванска Митровица
Мачванска Митровица
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Сремска Митровица
Становништво
Становништво (2011)	4116
Густина становништва	1715 ст/km²
Положај
Координате	44°57′34″N 19°35′32″E
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	76 m
Површина	2,4 km²
Мачванска Митровица Мачванска Митровица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	22202
Позивни број	022
Регистарска ознака	SM

Мачванска Митровица (до 1918. године Подринска Митровица, а познат је и назив Мала Митровица) је градско насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2002. било је 4072 становника (према попису из 1991. било је 3788 становника), док је према првим резултатима пописа 2011. године, у њој живело 4116 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Мачванска Митровица коју су чинила насељена места: Засавица (данашња насеља Засавица I и Засавица II), Мачванска Митровица, Ноћај, Раденковић, Равње и Салаш Ноћајски. После укидања статуса општине у целини је припојена територији општине Сремска Митровица.

Географија

Мачванска Митровица и суседна села Ноћај, Салаш Ноћајски, Раденковић, Равње и Засавица I су једини део Војводине који се налази у Мачви, и једини су пример територије предратне (пре 1918.) Краљевине Србије која је постала део данашње Војводине.

Демографија

У насељу Мачванска Митровица живи 3081 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,6 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 1240 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,14.

Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 705 1953. 869 1961. 1408 1971. 3357 1981. 3661 1991. 3788 3704 2002. 4072 3896 2011. 4116

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			3.621	92,94%
Роми			87	2,23%
Хрвати			21	0,53%
Југословени			14	0,35%
Мађари			10	0,25%
Словаци			8	0,20%
Црногорци			7	0,17%
Русини			4	0,10%
Немци			4	0,10%
Украјинци			3	0,07%
Руси			2	0,05%
Муслимани			2	0,05%
Македонци			2	0,05%
Албанци			1	0,02%
непознато			77	1,97%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	32			36
80+	13			26
75-79	39			71
70-74	85			100
65-69	109			118
60-64	122			114
55-59	70			105
50-54	138			141
45-49	162			145
40-44	129			160
35-39	143			147
30-34	120			129
25-29	124			133
20-24	145			121
15-19	143			111
10-14	129			107
5-9	121			114
0-4	96			98
просек	37.6			40.0

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 237 258 425 1015 1141 1175 1240

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 202 309 231 261 138 69 18 5 4 3 3.14

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	1574	430	1025	63	49	7
Женски	1657	302	1035	236	80	4

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	666	25	-	-	347	17	26	42	14	34
Женски	431	15	-	-	118	1	2	71	7	16
Оба	1097	40	-	-	465	18	28	113	21	50
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	4	34	14	15	13	-	-	78
Женски	12	6	16	36	82	13	-	-	36
Оба	15	10	50	50	97	26	-	-	114

Знаменитости

Мапа некадашње општине Мачванска Митровица

Храм Светог Николаја је сазидан 1938. Освећење храма било је 22. маја 1939. године. Освештао га је епископ шабачко-ваљевски Г. Симеон Станковић. Ктитор храма је Никола Марковић, рођен 1879. године у Мачванској Митровици, а умро у Шапцу 27. јуна 1944. године. У Мачванској Митровици постоји споменик подигнут у знак захвалности Светом Амвросију поводом престанка куге 1850. године. Данашњи свештеник у Мачванској Митровици је протојереј Драгиша Стефановић, његовим постављањем Мачванска Митровица је постала самостална црквена општина, а храм је након 47 година од изградње добио сталног пароха са седиштем у Мачванској Митровици.

Култура

Шездесетих година двадесетог века, Мачванска Митровица је добила први дом културе, који је почетком осамдесетих година срушен и замењен новим. Данашњи дом културе је изграђен 1986. и уточиште је и храм културе свим Митровчанима. Као драмски покрети у дому културе постојали су: ромски драмски студио Баре Јага и драмски студио и театар Круг. Од 2002. године нема драмских покрета, а домаћин је многим омладицима који раде и стварају ту. Сваке четврте годи, у дому културе одвија се гласање за избор председника.

Спортски клубови

У Мачванској Митровици још од 1922. године постоји ФК Подриње који се са променљивим успехом такмичи у нижеразредним фудбалским лигама. Од 2006. године постоји и одбојкашки клуб Мачва који је оформила група ентузијаста и заљубљеника у одбојку на челу са професором физичког васпитања Бранимиром Жилићем-Тафом и тренером Станиславом Савићем. Клуб окупља децу школског узраста и активно ради на афирмацији и популаризацији не само одбојке, него и здравог начина живљења, поштовању човека и природе и помаже младим нараштајима у правилном животном усмерењу.

Види још

• Сремска Митровица
• Мачва
• Специјални резерват природе Засавица

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Мачванска Митровица

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)