Мачванска Митровица

Координате: 44° 57′ 34″ С; 19° 35′ 32″ И / 44.959333° С; 19.592166° И / 44.959333; 19.592166
С Википедије, слободне енциклопедије
Мачванска Митровица
Мачванска Митровица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ГрадСремска Митровица
Становништво
 — 2011.Раст 4116
 — густина1715/km2
Географске карактеристике
Координате44° 57′ 34″ С; 19° 35′ 32″ И / 44.959333° С; 19.592166° И / 44.959333; 19.592166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина76 m
Површина2,4 km2
Мачванска Митровица на карти Србије
Мачванска Митровица
Мачванска Митровица
Мачванска Митровица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22202
Позивни број022
Регистарска ознакаSM

Мачванска Митровица (до 1918. године Подринска Митровица, а познат је и назив Мала Митровица) је градско насеље у Србији у граду Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 4.116 становника. До 1965. ово насеље је било седиште општине Мачванска Митровица коју су чинила насељена места: Засавица (данашња насеља Засавица I и Засавица II), Мачванска Митровица, Ноћај, Раденковић, Равње и Салаш Ноћајски. После укидања статуса општине у целини је припојена територији општине Сремска Митровица.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Мачванска Митровица и суседна села Ноћај, Салаш Ноћајски, Раденковић, Равње, Засавица I и Засавица II су једини део Војводине који се налази у Мачви,[2] и једини су пример територије предратне (пре 1918) Краљевине Србије која је постала део данашње Војводине.

Галерија[уреди | уреди извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Мачванска Митровица живи 3101 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,6 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 1240 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,31.

Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 705
1953. 869
1961. 1.408
1971. 3.357
1981. 3.661
1991. 3.788 3.704
2002. 3.896 4.072
2011. 4.116
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
3.621 92,94%
Роми
  
87 2,23%
Хрвати
  
21 0,53%
Југословени
  
14 0,35%
Мађари
  
10 0,25%
Словаци
  
8 0,20%
Црногорци
  
7 0,17%
Русини
  
4 0,10%
Немци
  
4 0,10%
Украјинци
  
3 0,07%
Руси
  
2 0,05%
Муслимани
  
2 0,05%
Македонци
  
2 0,05%
Албанци
  
1 0,02%
непознато
  
77 1,97%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Верски објекти[уреди | уреди извор]

Мапа некадашње општине Мачванска Митровица

Храм Светог Николаја је сазидан 1938. Освећење храма било је 22. маја 1939. године.[6] Освештао га је епископ шабачко-ваљевски Г. Симеон Станковић. Ктитор храма је Никола Марковић, рођен 1879. године у Мачванској Митровици, а умро у Шапцу 27. јуна 1944. године. У Мачванској Митровици постоји споменик подигнут у знак захвалности Светом Амвросију поводом престанка куге 1850. године. Данашњи свештеник у Мачванској Митровици је протојереј-ставрофор Драгиша Стефановић. Његовим постављењем Мачванска Митровица је постала самостална црквена општина, а храм је након 47 година од изградње добио сталног пароха са седиштем у Мачванској Митровици.

Култура[уреди | уреди извор]

Шездесетих година 20. века, Мачванска Митровица је добила први дом културе, који је почетком осамдесетих година срушен и замењен новим. Данашњи дом културе је изграђен 1986. и уточиште је и храм културе свим Митровчанима. Као драмски покрети у дому културе постојали су: ромски драмски студио Баре Јага и драмски студио и театар Круг. Од 2002. године нема драмских покрета, а домаћин је многим омладицима који раде и стварају ту. Сваке четврте године, у дому културе одвија се гласање за избор председника.

Спортски клубови[уреди | уреди извор]

У Мачванској Митровици још од 1922. године постоји ФК Подриње који се са променљивим успехом такмичи у нижеразредним фудбалским лигама. Од 2006. године постоји и одбојкашки клуб Мачва који је оформила група ентузијаста и заљубљеника у одбојку на челу са професором физичког васпитања Бранимиром Жилићем-Тафом и тренером Станиславом Савићем. Клуб окупља децу школског узраста и активно ради на афирмацији и популаризацији не само одбојке, него и здравог начина живљења, поштовању човека и природе и помаже младим нараштајима у правилном животном усмерењу.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Mačvanska Mitrovica”. Agencija za ruralni razvoj (на језику: енглески). Приступљено 19. 1. 2021. 
  2. ^ СМ, Урбанизам. „ПДР ЦЕНТРАЛНЕ ЗОНЕ МАЧВАНСКЕ МИТРОВИЦЕ, ГРАД СРЕМСКА МИТРОВИЦА („СЛ. ЛИСТ ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА“, БР. 7/2018) | Урбанизам” (на језику: српски). Приступљено 2021-01-19. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. ^ „Храм Светог Николаја Мирликијског - Мачванска Митровица, Mačva”. vymaps.com. Приступљено 19. 1. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]