Мачванска Митровица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мачванска Митровица

Мачванска Митровица
Мачванска Митровица

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Сремски
Општина Сремска Митровица
Становништво
Становништво (2011) 3873
Густина становништва 1715 ст/km²
Положај
Координате 44°57′34″N 19°35′32″E / 44.959333, 19.592166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 76 m
Површина 2,4 km²
Мачванска Митровица на мапи Србије
{{{alt}}}
Мачванска Митровица
Мачванска Митровица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22202
Позивни број 022
Регистарска ознака SM


Координате: 44° 57′ 34" СГШ, 19° 35′ 32" ИГД

Мачванска Митровица (до 1918. године Подринска Митровица, а познат је и назив Мала Митровица) је градско насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 3873 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Мачванска Митровица коју су чинила насељена места: Засавица (данашња насеља Засавица I и Засавица II), Мачванска Митровица, Ноћај, Раденковић, Равње и Салаш Ноћајски. После укидања статуса општине у целини је припојена територији општине Сремска Митровица.

Географија[уреди]

Мачванска Митровица и суседна села Ноћај, Салаш Ноћајски, Раденковић, Равње и Засавица I су једини део Војводине који се налази у Мачви, и једини су пример територије предратне (пре 1918.) Краљевине Србије која је постала део данашње Војводине.

Демографија[уреди]

У насељу Мачванска Митровица живи 3081 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,6 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 1240 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,14.

Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 705 [1]
1953. 869
1961. 1408
1971. 3357
1981. 3661
1991. 3788 3704
2002. 4072 3896
2011. 3873
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
3.621 92,94%
Роми
  
87 2,23%
Хрвати
  
21 0,53%
Југословени
  
14 0,35%
Мађари
  
10 0,25%
Словаци
  
8 0,20%
Црногорци
  
7 0,17%
Русини
  
4 0,10%
Немци
  
4 0,10%
Украјинци
  
3 0,07%
Руси
  
2 0,05%
Муслимани
  
2 0,05%
Македонци
  
2 0,05%
Албанци
  
1 0,02%
непознато
  
77 1,97%


Знаменитости[уреди]

Мапа некадашње општине Мачванска Митровица

Храм Светог Николаја је сазидан 1938. Освећење храма било је 22. маја 1939. године. Освештао га је епископ шабачко-ваљевски Г. Симеон Станковић. Ктитор храма је Никола Марковић, рођен 1879. године у Мачванској Митровици, а умро у Шапцу 27. јуна 1944. године. У Мачванској Митровици постоји споменик подигнут у знак захвалности Светом Амвросију поводом престанка куге 1850. године. Данашњи свештеник у Мачванској Митровици је протојереј Драгиша Стефановић, његовим постављањем Мачванска Митровица је постала самостална црквена општина, а храм је након 47 година од изградње добио сталног пароха са седиштем у Мачванској Митровици.

Култура[уреди]

Шездесетих година двадесетог века, Мачванска Митровица је добила први дом културе, који је почетком осамдесетих година срушен и замењен новим. Данашњи дом културе је изграђен 1986. и уточиште је и храм културе свим Митровчанима. Као драмски покрети у дому културе постојали су: ромски драмски студио Баре Јага и драмски студио и театар Круг. Од 2002. године нема драмских покрета, а домаћин је многим омладицима који раде и стварају ту. Сваке четврте године, у дому културе одвија се гласање за избор председника.

Спортски клубови[уреди]

У Мачванској Митровици још од 1922. године постоји ФК Подриње који се са променљивим успехом такмичи у нижеразредним фудбалским лигама. Од 2006. године постоји и одбојкашки клуб Мачва који је оформила група ентузијаста и заљубљеника у одбојку на челу са професором физичког васпитања Бранимиром Жилићем-Тафом и тренером Станиславом Савићем. Клуб окупља децу школског узраста и активно ради на афирмацији и популаризацији не само одбојке, него и здравог начина живљења, поштовању човека и природе и помаже младим нараштајима у правилном животном усмерењу.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]