Једанаеста крајишка дивизија НОВЈ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Једанаеста крајишка дивизија

Југословенска партизанска застава
Југословенска партизанска застава

Део Народноослободилачке војске Југославије
Време постојања 1. јун 1943.
Место оснивања околина Прњавора
Јачина 2.000 војника и официра[тражи се извор од 05. 2013.]
Формација Пета крајишка бригада,
12. крајишка бригада,
Бањалучки НОП одред и
Козарачки НОП одред
Команданти
Командант Јосип Мажар Шоша





Политички комесар Жарко Згоњанин
Ангажовање
Битке Прва бањалучка операција
Београдска операција
Сремски фронт

Једанаеста крајишка ударна дивизија НОВЈ формирана је наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита 1. јуна 1943. године у околини Прњавора од Пете крајишке (козарске) бригаде, Дванаесте крајишке ударне бригаде и групе партизанских одреда. У време формирања бројала је око 2.900 бораца под оружјем. Наредбом о формирању добила је назив „Дванаеста дивизија НОВЈ“, али је три месеца касније, приликом ревизије и унификације назива преименована у Једанаесту.

Борбени пут 11. дивизије[уреди]

Узнемирен офанзивним деловањем дивизије у околини Бања Луке, командант немачких снага у НДХ, генерал Рудолф Литерс покренуо је у циљу њеног разбијања 13. јуна операцију „Пфингстен“. За ову операцију ангажовао је 721. ловачки пук 114. ловачке дивизије и борбену групу „Исток“ коју су сачињавали ојачана 8. ловачка домобранска пуковнија и четнички одреди „Борја“ и „Обилић“. Према плану операције, требало је да ове снаге концентричним дејствима окруже и униште дивизију. Међутим, операција је завршена потпуним неуспехом. Једанаеста крајишка дивизија маневром је избегла опкољавање и наставиле нападна дејства у области Бања Луке.

Јединице дивизије су са Другом крајишком бригадом, 10. јула савладале усташко-домобрански гарнизон у Прњавору. Дивизија је током целе друге половине 1943. године водила непрекидне борбе против немачких, усташко-домобранских и четничких санага у средњој Босни.

Крајем децембра 1943. и почетком јануара 1944. године дивизија је учествовала у нападу на Бања Луку. Након тога дивизија се нашла на правцу главног удара током немачке операције „Напфкухен“ и том приликом је претрпела знатне губитке.

Дивизија је форсирала реку Босну 8. августа 1944. године и под непрекидном борбом са јединицама 13. СС дивизије успела да се почетком септембра пробије преко реке Дрине у западну Србију. У саставу Дванаестог војвођанског корпуса учествовала је у Београдској операцији.

Након попуне новим борцима из Србије, дивизија је наставила наступање кроз Срем и учествовала у оштрим борбама на Сремском фронту. Након пробоја фронта наставила је наступање долином реке Саве према Загребу и средином маја учествовала у заробљавању остатака Армијске групе „Е“ у Словенији.

Литература[уреди]