Јељња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јељња
Ельня

Yelnya railway station 2.jpg
Јељњанска железничка станица

Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Федерални округ Централни ФО
Административна јединица Застава Смоленске области Смоленска област
Рејон Јељњански рејон
Основан први помен 1150.
Статус града 1776.
Становништво
Становништво (2014) 9.573
Географске карактеристике
Координате 54°34′00″N 33°10′00″E / 54.566667, 33.166667
Временска зона UTC+4
Надморска висина 225 м
Површина 15 км²

Smolensk in Russia.svg
Смоленска област у Русији (црвено)

Јељња на мапи Смоленске области
{{{alt}}}
Јељња
Јељња на мапи Смоленске области
Остали подаци
Поштански код 216330
Позивни број +7 48146
Регистарска ознака 67
ОКАТО код 66 219 501
ОКТМО код 66 619 101 001
Веб-страна www.roslavl.ru

Јељња (рус. Ельня) град је у европском делу Руске Федерације и административни центар Јељњанског рејона на југу Смоленске области.

Према процени националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 9.573 становника што је око 70% целокупне популације припадајућег му рејона.

Географија[уреди]

Град Јељња налази се у западном делу истоименог дела на југу Смоленске области, недалеко од изворишта реке Десне (притока Дњепра) која протиче кроз средиште града, на 82 км југоисточно од административног центра области града Смоленска.

Историја[уреди]

Градски грб

Јељња се у писаним документима први пут помиње још давне 1150. као градско насеље Јелна (рус. Елна), те се сматра једним од најстаријих насељених места на подручју Смоленске области. Назив насеља вероватно потиче од речи ель, односно староруски елина што означава дрво јелу.

Насеље је делило своју историју са историјом Смоленске земље, те је 1239. прво било на удару Златне хорде, потом је постало делом Литванске кнежевине и Пољско-литванске заједнице. По окончању Руско—пољских ратова (1654—1667) враћено је у састав Руског царства. Године 1776. Јељња добија статус града и постаје окружним центром у границама Смоленске губерније. Регулаторни план развоја града усвојен је још 1780. године.

Током Наполеонове инвазије на Русију 1812. Јељња се међу првима нашла на удару француске војске, али се у граду једнако тако развио и један од првих партизанских покрета отпора против Француза. Неко време током рата у граду се налазио и штаб генерала Михаила Кутузова.

Током Другог светско рата град је у више наврата био поприште жестоких борби између војске Фашистичке Немачке и совјетских партизана. Управо код Јељње је 30. августа 1941. изведена прва успешна операција против фашистичких трупа од стране Совјета. Током августа 1943. Јељња је била једна од кључних бојишница током Битке за Смоленск, а град је коначно ослобођен 30. августа 1943. године.

За херојски отпор окупатору током Другог светског рата град је награђен орденом „Отаџбинског рата I степена“ 1981. године. Одлуком председника Руске Федерације од 8. октобра 2007. град Јељња је одликован звањем „Града војничке части“ (рус. Город воинской славы).

Становништво[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 10.095 становника, док је према проценама за 2014. град имао 9.573 становника.[1]

Кретања броја становника
1897. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
2.400 6.897 8.336 9.078 9.868[2] 10.798[3] 10.095[4] 9.573

Познати Јељњани[уреди]

У селу Новоспаскоје, недалеко од Јељње, 1804. је рођен чувени руски композитор и оснивач савремене руске опере Михаил Глинка. Глинку много сматрају и оцем руске класичне музике. У његова најпознатија дела убрајају сес опере „Иван Сусањин“, „Руслан и Људмила“, оркестарско дело „Камаринскаја“ и симфонија „Ноћ у Мадриду“. Његова родна кућа је 1982. рестаурисана и претворена у музеј, а у његову част у Јељњи се традиционално одржава фестивал класичне музике.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года
  2. ^ Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров. (на Russian). Всесоюзная перепись населения 1989 года. Demoscope Weekly. 1989 Приступљено 4. 9. 2012.. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]