Вјазма

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вјазма
Вязьма

Стела Город воинской славы в Вязьме.JPG

Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Федерални округ Централни ФО
Административна јединица Застава Смоленске области Смоленска област
Рејон Вјаземски рејон
Основан први помен 1239.
Статус града 1776.
Становништво
Становништво (2014) 54.754
Географске карактеристике
Координате 55°12′37″N 34°17′06″E / 55.210278, 34.285
Временска зона UTC+4
Надморска висина 255 м
Површина 44 км²

Smolensk in Russia.svg
Смоленска област у Русији (црвено)

Вјазма на мапи Смоленске области
{{{alt}}}
Вјазма
Вјазма на мапи Смоленске области
Остали подаци
Поштански код 215100
Позивни број +7 48131
Регистарска ознака 67
ОКАТО код 66 205 501
ОКТМО код 66 605 101 001
Веб-страна www.mgorv.ru

Вјазма (рус. Вязьма) град је у европском делу Руске Федерације и административни центар Вјаземског рејона смештеног у источном делу Смоленске области.

Према процени националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 54.754 становника.

Одлуком председника Руске Федерације Дмитрија Медведева од 27. априла 2009. град Вјазма је одликован звањем Града славне војничке прошлости (рус. Город воинской славы) због великих заслуга његових становника у отаџбинским ратовима. Дан града слави се на Духове.

Географија[уреди]

Град лежи на обалама реке Вјазме на највишем делу Смоленског побрђа, Вјаземском побрђу, на месту где река Вјазма мења свој правац тока и скреће из правца југа ка северозападу. Налази се на око 165 км североисточно од административног центра области, града Смоленска, и на око 210 км западно од главног града земље Москве.

Вјазма је важна железничка станица на линијама Москва—Смоленск и ТоржокБрјанск. Кроз град пролази Стари смоленски пут који је Москву повезивао са Минском и даље са Варшавом.

Историја[уреди]

Битка код Вјазме 1812. између наполеонових и руских трупа

У писаним изворима Вјазма се први пут помиње 1239. године као насеље које је под управу добио син тадашњег смоленског књаза Владимира Рјуриковича Андреј. У то време насеље је било у саставу независне Смоленске кнежевине. Године 1403. готово целокупна смоленска земља, па тако и Вјазма постаје делом Велике Кнежевине Литваније и у њеним границама остаје све до 1493. када долази под власт Московске кнежевине, а потом и Руске Империје (1612). Године 1632. у граду је подигнуто утврђење „Велики доњи град“ (рус. Большой нижний город) чији остаци и данас стоје.

Вјазма је од 21. октобра 1654. до 10. фебруара 1655. била резиденција целокупног државног врха Русије. Наиме, по повратку из Смоленска са војском, цар Алексеј Михајлович је одлучио да остане у Вјазми пошто је у то време Москва била захваћена епидемијом куге. Заједно са царем, у граду је боравио и тадашњи патријарх Никон и сва државна свита, а за цареве потребе саграђено је и дрвено утврђење.[1]

Током повлачења наполеонових трупа 1812. руска војска је управо код Вјазме нанела неколико тешких пораза Французима, а у знак сећања на те битке у граду су постављена два споменика.

Средином XIX века Вјазма је била важан трговачки центар, а град је био чувен по својим пекарама и занатским радњама у којима су се правили разни слаткиши. У граду је 30. августа 1869. отворена Александровска мушка класична гимназија, у то време највећа у целој Смоленској губернији.[2][3]

Кованица Банке Русије „Град војничке славе Вјазма“

Током Другог светског рата Вјазма се налазила на стратешки важној бојишници у вези са фашистичком Операцијом Тајфун чији крајњи циљ је било заузимање Москве. У јесен 1941. у околини Вјазме је деловало 37 дивизија Црвене армије, 9 тенковских бригада, 31 артиљеријски пук са укупно око 600.000 војника.[4] Град је био у окружењу, а закључно са октобром 1941. погинуло је скоро 400.000 совјетских војника и цивила.[5][6] Град је коначно окупиран од стране немачких трупа 7. октобра 1941. године. Недуго по заузимању града, Немци отварају два сабирна логора у које су депортовани ратни војни заробљеници и бројни цивили. Највећи логор се налазио у хангарима некадашње месне индустрије. Према проценама совјетских и руских државних служби, у оба логора је током рата убијено између 70 и 80 хиљада људи.[7][8] Град је ослобођен 12. марта 1943. године. Град је током рата готово до темеља порушен.

У знак сећања на жртве из Другог светског рата, на месту масовне гробнице је 2009. отворен меморијални комплекс „Богородичино поље“, а граду је додељено службено одликовање Града славне војничке прошлости (рус. Город воинской славы)[9][10]

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 57.100 становника, док је према проценама за 2014. град имао 54.754 становника.[11]

Кретања броја становника
1897. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
15.600 31.883 44.145 51.728 59.022[12] 57.545[13] 57.101[14] 54.754

Познати Вјаземљани[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Виноградов И. П. Исторический очерк города Вязьмы с древнейших времён до XVII в. (включительно).
  2. ^ Вяземская Александровская гимназия.
  3. ^ Средние учебные заведения. Первая в России земская уездная гимназия.
  4. ^ Россия и СССР в войнах XX века — Потери вооружённых сил.
  5. ^ На мемориале «Богородицкое поле» перезахоронены останки советских воинов — Смоленск 2.0
  6. ^ Московские дивизии народного ополчения.
  7. ^ Дулаг 184 — Лагерь военнопленных.
  8. ^ Немецкие лагеря для военнопленных во время Второй мировой войны.
  9. ^ Рязанский: Единороссы поздравляют жителей героической Вязьмы
  10. ^ Смоленск и Смоленская область | Красная книга Смоленщины — Offline
  11. ^ Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года
  12. ^ Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров. (на Russian). Всесоюзная перепись населения 1989 года. Demoscope Weekly. 1989 Приступљено 4. 9. 2012.. 
  13. ^ Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  14. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]