Стараја Руса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стараја Руса
Ста́рая Ру́сса

Kinocenter SR.JPG
Градски биоскоп

Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Федерални округ Северозападни
Административна јединица Застава Новгородскe области Новгородска област
Рејон Староруски рејон
Основан први помен 1167.
Стара имена Руса
Становништво
Становништво (2014) 29.979
Географске карактеристике
Координате 57°58′00″N 31°21′00″E / 57.983333, 31.35
Временска зона UTC+3
Надморска висина 50 м
Површина 18,54 км²

Map of Russia - Novgorod Oblast.svg
Новгородска област у Русији (црвено)

Стараја Руса на мапи Новгородске области
{{{alt}}}
Стараја Руса
Стараја Руса на мапи Новгородске области
Остали подаци
Поштански код 175200–175207
Позивни број +7 81652
Регистарска ознака 53
ОКАТО код 49 413
ОКТМО код 49 639 101 001
Веб-страна admgorod.strussa.net/

Стараја Руса (рус. Ста́рая Ру́сса) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Новгородске области, на подручју Староруског рејона чији је уједно и административни центар. Има статус града обласне субординације.

Основан је 1167. и сматра се једним од најстаријих руских градова. До 1552. године носио је име Руса.

Према проценама националне статистичке службе за 2014. у граду је живело 29.979 становника, што сврстава Старају Русу на треће место у области, одмах после Боровича и Великог Новогорода.

Етимологија[уреди]

Постоји неколико претпоставки о пореклу имена града, а најприхватљивија је она према којој је име Руса изведеница од хидронима Порусја, реке која се у средњем веку називала Руса. Савремени назив Стара (Стараја) Руса појавио се у XVI веку, а током XIX века у вези са ширењем насеља појављује се и термин Нова (Новаја) Руса.[1]

Словачки лингвиста Павел Шафарик (17951861) сматрао је да се у прасловенском језику термином руса означавала свака река, и да су од те речи еволуирали савремени називи попут речи русло у рсуком језику за речно корито.

Географија[уреди]

Град Стараја Руса смештен је у западном делу Новгородске области, у равничарско подручју познатом као Прииљмењска низија. Налази се на месту где се у реку Полист улива њена најзначајнија притока Порусја, на око 100 километара јужно од административног центра области Великог Новгорода, те на око 48 километара источно од Шимска, 20 километара западно од Парфина и 64 километра северно од Подорја.

Историја[уреди]

Тачан датум оснивања данашњег града, али и име његовог оснивача није познат, иако се према легенди оснивачем града сматра древни словенски књаз Рус.[2] У писаним изворима Стараја Руса, односно тада само Руса појављује се по први пут у једном новгородском летопису из 1167. године, иако је извесно да је сам град настао знатно раније.[3] Наиме, археолози су 1975. пронашли документ писан на брезовој кори у којем се помиње насеље Роусе из средине XI века (документ број № 526). На основу најновијих археолошких истраживања извесно је да је Стараја Руса настала крајем X и почетком XI века. Одлуком градских власти 2015. се прославља хиљаду година од оснивања града.[4]

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 31.809.690 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. град имао 29.979 становника.[5] Трећи је по величини град у Новгородској области после Боровича и Великог Новогорода.

Демографија
1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
37.258 25.409 34.577 40.439 41.538[6] 35.511[7] 31.809[8] 29.979

Културно-историјски споменици у граду[уреди]

Захваљујући богатој и бурној историји у граду се налазе бројни материјални остаци који сведоче о његовој прошлости. Многи од тих објеката уврштени су на листу културно-историјског наслеђа Русије. На подручју града пронађено је укупно 45 средњовековних докумената писаних на брезовој кори.

На листи културног наслеђа Русије налазе се следећи објекти:

Међународна сарадња[уреди]

Град Стараја Руса има потписане међународне уговоре о сарадњи са следећим градовима:

  1. Финска Лојма (Финска)
  2. Немачка Бад Кројцнах (Немачка) од 2010
  3. Естонија Валга (Естонија)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Агеева Р. А., Васильев В. Л., Горбаневский М. В. Старая Русса. Тайны имени древнего города. — М.: Мельгир, 2002. — 128 с. — ISBN 5-8137-0067-6.
  2. Приложение к Акту научно-исследовательской экспертизы Института российской истории РАН «О времени основания города Старой Руссы Новгородской области» от 11.01.2007
  3. Торопова Е. В., Самойлов К. Г., Торопов С. Е. Археологические исследования в Старой Руссе // Вестник РГНФ. — 2011. — № 1. — С. 155—166.
  4. В 2015 году Старая Русса отпразднует 1000-й юбилей истории города или Вести.ру: В Старой Руссе завершился Всероссийский археологический съезд. Но в итоговых решениях съезда вышеуказанное ходатайство отсутствует. Решения съезда
  5. Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года
  6. Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров. (на Russian). Всесоюзная перепись населения 1989 года. Demoscope Weekly. 1989 Приступљено 4. 9. 2012.. 
  7. Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  8. Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (2011). Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (2010 All-Russian Population Census, vol. 1)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года (2010 All-Russia Population Census). Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]