21. децембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
21. децембар (21.12.) је 355. дан године по грегоријанском календару (356. у преступној години). До краја године има још 10 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 21. децембар
- 69. - Веспазијан прихваћен за римског цара чиме је окончана политичка криза започета уклањањем Нерона 68. године (Година четири цара).
- 1781. — Аустријски цар Јосиф II Едиктом о толеранцији признао слободу вероисповести и одузео католичкој цркви положај државне цркве.
- 1881. — У Београду основано Друштво новинара Србије, једно од најстаријих у Европи. У Београду тада излазила 22 листа и часописа. Председник првог Управног одбора Друштва био српски писац Лаза Костић, тада уредник "Српске независности“.
- 1920. — Рудари рудника Крека код Тузле се придружују генералном штрајку рудара Словеније. Штрајк ће да прерасте у крвави оружани сукоб, познатији као „Хусинска буна“.
- 1937. — У Холивуду одржана премијера филма Волта Дизнија "Снежана и седам патуљака", првог целовечерњег цртаног филма у филмској историји.
- 1941. — Формирана I пролетерска НОУ бригада у Рудом.
- 1948. — У Ирској потписан закон о конституисању Ирске Републике. Ирска 1949. прогласила пуну независност од Велике Британије и иступила из Комонвелта.
- 1958. — Генерал Шарл де Гол изабран за првог председника Пете републике.
- 1967. — Луј Вашкански, први човек којем је пресађено срце, умро у јужноафричком граду Кејптауну 18 дана после операције.
- 1972. — Источна и Западна Немачка потписале уговор о добросуседским односима и успоставиле дипломатске везе, формално окончавши непријатељство које је трајало више од две деценије. Тиме отворен пут и за међународно признање Источне Немачке.
- 1973. — У Женеви отворена прва мировна конференција посвећена Израелу и његовим арапским суседима. У раду конференције учестовали Јордан, Израел, Египат, САД, СССР и Уједињене нације.
- 1979. — У Великој Британији потписан мировни уговор којим су окончани седмогодишњи герилски рат у Родезији и 15-годишња побуна против британске круне.
- 1988. — Авион америчке компаније "Пан Ам" на линији Лондон-Њујорк експлодирао изнад шкотског места Локерби. У несрећи погинуло свих 259 људи у "боингу 747" и 11 на земљи. Либија касније оптужена да је одговорна за тај терористички акт.
- 1990. — Влада Албаније наредила уклањање свих Стаљинових статуа и свих симбола који носе његово име.
- 1993. — Председник Русије Борис Јељцин распустио Министарство безбедности, бивши КГБ, јер га није благовремено упозорило на опасан развој догађаја у земљи и рекао да институцију која је деценијама застрашивала грађане није могуће реформисати.
- 1997. — У другом кругу председничких избора у Србији, на које је изашло 50,98 одсто бирача, победио, с 59,23 одсто гласова, Милан Милутиновић, кандидат коалиције Социјалистичке партије Србије, Југословенске левице и Нове демократије. Његов ривал Војислав Шешељ добио 37,57 одсто гласова.
- 2001. — Председник Аргентине Фернандо де ла Руа поднео оставку после жестоких сукоба демонстраната и полиције у највећим социјалним немирима у историји Аргентине и пошто је перонистичка опозиција одбила да му да подршку.
- 2007. — Естонија, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка почеле да примењују одредбе Шенгенског споразума на копненим и поморским границама.
Рођења [уреди]
- 1118. — Томас Бекет, кантерберијски надбискуп.
- 1804. — Бенџамин Дизраели, енглески државник и писац.
- 1879. — Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин, совјетски диктатор.
- 1892. — Сисили Изабел Ферфилд, енглеска књижевница.
- 1896. — Константин Рокосовски, совјетски маршал
- 1917. — Хајнрих Бел, немачки књижевник и добитник нобелове награде 1972. († 1985.)
- 1920. — Алисија Алонсо, кубанска балерина.
- 1937. — Џејн Фонда, америчка глумица.
- 1940. — Френк Запа, амерички композитор, гитариста, певач и сатиричар. (†1993).
- 1948. — Самјуел Л. Џексон, амерички глумац.
- 1964. — Јашар Ахмедовски, српски певач.
Смрти [уреди]
- 1375. — Ђовани Бокачо, италијански писац. (*1313.)
- 1940. — Френсис Скот Фицџералд, амерички писац.
- 1945. — Џорџ Смит Патон, амерички генерал. (*1885.)
- 1972. — Паул Хаусер, нацистички официр (*1880.)
- 2000. — Вера Дедовић, српска глумица (*1969.)
- 2006. — Сапармурат Нијазов, председник Туркменистана, један од најауторитарнијих диктатора на свету. (*1940.)
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква данас прославља
