Битка код Лепанта

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Лепанта
Део
Битка код Лепанта. Непознат аутор.
Битка код Лепанта. Непознат аутор.
Време: 1571.
Локација: Лепант
Узрок рата:
Резултат:
Промене у територији:
Сукобљене стране
Estandarte Liga Santa.gif Света лига:
Flag of Cross of Burgundy.svg Шпанска империја
Flag of Most Serene Republic of Venice.svg Млетачка република
Flag of the Ottoman Empire (1517-1844).svg Отоманско царство
Заповедници
Јачина
Губици
{{{подаци}}}


Координате: 38,2° СГ Ш, 21,3° ИГД

Битка код Лепанта (грч. Ναύπακτος; тур. İnebahtı) је била битка код древне тврђаве Лепанта између османских поморских снага са једне стране, и удружених хришћанских страна Шпаније, италијанских градова држава и Ватикана уједињених у Свету лигу, која се десила 7. октобра 1571. године у којој су хришћанске снаге убедљиво однеле победу и привеле крају османску хегемонију на мору.

Битка која је трајала пуних пет сати вођена је на северној граници залива Патрас у западној Грчкој, где су турске снаге, пловећи у правцу запада из своје поморске луке Лепанта, пресреле снаге Свете лиге, које су долазиле из правца Месине[1]. Победа у овој бици је обезбедила привремену хришћанску контролу над медитераном, заштитила Рим од турског напада и зауставила даље напредовање Турака ка западној Европи. Ово је била послења велика битка у којој су се бориле лађе са веслима.

Припреме за битку[уреди]

Снаге Свете лиге испловиле су из луке у Месини, а укључивале су 150 галија Млетачке републике, 79 шпанких галија, 12 галија Ватикана, те ђеновска флота и снаге малтешког реда. Хршћанска флота стављена је под заповедништво Хуана од Аустрије, млађег брата шпанског краља Филипа II, а уз њега је био Маркантонио Колона као генерал папине флоте. Са османске стране флотом је заповедао адмирал Мехмет Али-паша. Османске снаге имале су укупно око 260 бродова, хришћанске снаге око 211 бродова.

Ток битке[уреди]

Пелопонез - северно прекопута Пелопонеза, лево у средини, налази се Нафпактос, грчки назив за Лепанто

У хришћанској флоти на левом крилу биле су млетачке галије под заповедништвом Агостина Барбарига. У средишту били су шпански бродови Хуана од Аустрије, преостале млетачке галије под вођством Себастиана Вениера, те папини бродови под заповедништвом Маркантонија Колоне. Десно крило флоте завршавали су ђеновски бродови са адмиралом Ђанандријом Доријом. Османску флоту је на десном крилу предводио адмирал Мехмет Сорак, у средини Мехмет Али-паша, а на левом крилу Улуч Али.

Завршна битка (трећа по реду и најтежа) закључена је премоћном победом Свете лиге, захваљујући спретном маневру за који историчари још не знају је ли била реч о смишљеном потезу или пуком случају. Наиме, ђеновски бродови су у једном тренутку напустили бојиште и запловили према отвореном мору. Није јасно је ли то било из страха или тактика. На повратку, ударили су османске снаге са стране. Турци су успели да спасе мање од половине своје флоте, а њихов пораз је означио крај њихове премоћи на медитерану. Усто, Битка је била и последња битка вођена галијама, то јест бродовима на весла. За време битке, хришћанске снаге су освојиле османски заповедни брод, а - супротно вољи Хуана од Аустрије - османском адмиралу одсечена је глава и изложена на јарболу шпанског заповедног брода. Тиме је знатно смањен морал османских снага, шта је убрзало окончање битке. У четири послеподне османска флота је напустила бојиште.

У овој највећој поморској бици након битке код Акцијума 31. п. н. е. погинуло је око 25000 османских војника, а потопљено 80 османских бродова; 30 од њих Османи су сами потопили, док је 120 до 150 галија пало у руке победника. На хришћанској страни погинуло је око 8000 војника, а потопљено је 13 бродова. Хришћанској победи засигурно су придонели и тешко освојиви и снажно наоружани млетачки бродови са новим типом галеасе.

Последице битке код Лепанта[уреди]

Битка код Лепанта била прва велика победа хришћанских држава против ратне морнарице османског царства, која је дотад важила за непобедиву, те је имала и особиту психолошку важност јесте био сломљен мит непобедивости османских поморских снага. Победници нису успели да искористе своју премоћ због недовољног јединства међусобом. Османско царство са друге стране почело је одмах са обновом своје флоте и завршило је у шест месеци, те је година дана касније имало око 250 галија и са галеоном и нови тип брода. Од битке код Лепанта није се дао убедити ни османски велики везир Мехмед-паша Соколовић, те је млетачким посланицима диктирао разлику између вашег и нашег пораза:

Тиме што смо вам отели Краљевину Кипар, ми смо вам одсекли руку. Тиме што сте ви победили нашу флоту, ви сте нам обријали браду. Рука неће наново да порасте, али брада ће зато да расте само гушће.

Но после битке код Лепанта османско царство концентрисало се ипак на контролу источног медитерана, иако је већ 1574. освојило Тунис, док је превласт западног медитерана препустило Шпанцима, Италијанима и малтешком реду - међутим, у сталним борбама са северноафричким гусарима.

Извори[уреди]

  1. ^ Luggis, Telemachus: "Sunday, 7 October 1571", pp. 19-23 Epsilon Istorica, Eleftherotypia, 9 November 2000. See also Chasiotis, Ioannis "The signing of 'Sacra Liga Antiturca' and the naval battle of Lepanto (7 October 1571)", Istoria tou Ellinikou Ethnous. Ekdotiki Athinon, vol. 10, Athens, 1974

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Битка код Лепанта