Велике разводне планине
| Велике разводне планине | |
|---|---|
 |
|
| Надморска висина | 2.228 м () |
| Тип | веначне |
| Старост | карбон-перм |
Велике разводне планине (енгл. Great Dividing Range) су планински ланац на истоку Аустралије, уз саму обалу Индијског океана. Пружају се правцем север-југ на дужини од 3.000 километара. Највиши врх је на висини од 2.228 метара — Кошћушко.
Садржај |
[уреди] Геологија
Велике разводне планине изграђене су од пешчара, шкриљаца, кварцита и магматских стена. Најјаче су издигнуте за време карбона и перма, пре око 350 милиона година. Источне стране су стрме са бројим клифовима, а западне су ниже и блаже. Као што им и само име каже, планине представљају развође између Индијског океана и унутрашњег дела Аустралије. По изгледу, грађи и рудном богатству, веома су сличне Уралу. Просечна надморска висина венца је 1.500-2.000 метара
[уреди] Географија
Планински систем почиње од полуострва Јорк у Квинсленду и пружају се преко Новог Јужног Велса, Викторије, а завршава се на Тасманији. Може се издвојити неколико засебних целина које се истичу својим висинама — Новоенгелске планине (1.615 м), Плаве планине (1.180 м), Снежне планине, Аустралијски Алпи и др. Новоенглеске и Плаве су испресецане дубоким кањонима, а Снежне обилују бројним пећинама. Тасманија је за време плеистоцена била захваћена глацијацијом, а највиша тачка је Маунт Оса, надморске висине 1.617 метара.
Клима ових простора је планинска на већим висинама, са утицајем суптропске, тропске и умерене климе у подножјима. Температуре се крећу у распону од 10-25°С, у зависности од висине и географске ширине, а падавине такође варирају у погледу истих фактора. Бројне реке извиру у побрђу великих разводних планина, као што су, Фицрој, Дарлинг, Марамбиџи и Мареј. Биљни и животињски свет је разноврстан, а због изузетног значаја и природних лепота овде је формирано око 35 националних паркова.
[уреди] Становништво и привреда
Велике разводне планине су у прошлости насељавала бројна племена аустралијских староседелаца, која су се до данас задржала. Најсевернији град је Мортон у Квинсленду, а ка југу се пружају још значајнији Форсајт, Тувумба, Ворик, главни град Аустралије — Канбера и др. У подножјима су се развили најважнији центри попут Бризбејна, Сиднеја, Хобарта и осталих. Привреда је добро развијена, са бројим налазиштима — опал (Лајтнинг Риџ и Вајт Клифс), нафта и гас (Дарлинг Даунз), сребро (Тасманија), угаљ (Плаве планине), гвожђе (Ајрон Рејнџ), олово-цинк (Тасманија и Аустралијски Алпи), затим манган, боксит, уран и др. Хидроенергетски потенцијал је искоришћен у сливу река Мареј и Дарлинг.
[уреди] Види још
[уреди] Литература
- Вујадиновић, С. (2009): Регионална географија Аустралије, Географски факултет, Београд
[уреди] Спољашње везе
- Планине Аустралије ((en))
