Велики Црљени

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велики Црљени

ТЕ „Колубара“, са Ибарске магистрале
ТЕ „Колубара“, са Ибарске магистрале

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Град Београд
Градска општина Лазаревац
Становништво
Становништво (2011) 4318
Положај
Координате 44°28′02″N 20°17′02″E / 44.467166, 20.284
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 134 m
Велики Црљени на мапи Србије
{{{alt}}}
Велики Црљени
Велики Црљени на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 11563
Позивни број 011
Регистарска ознака BG


Координате: 44° 28′ 02" СГШ, 20° 17′ 02" ИГД

Велики Црљени је градско насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 4318 становника.

Историја[уреди]

Насеље лежи северно од Лазаревца. По предању, на месту где је извор „Чесма“, постојала је стара црква, коју су Мађари порушили. У близини се налази „маџарско гробље“ .

За време аустријске владавине (1818-1739. г.) ово се село помиње под именом Zerlins. У првим десетлећима 19. века Црљени су унети у араче спискове и имали су 1818. г. 24, а 1822. г. 25 кућа. Године 1818. село је припадало Кнежини Гошнића, а 1822. године. Кнежини Станевића. По попису из 1921. године село је имало 219 кућа са 1077 становника.

У стариначке „староседелачке“ породице убрајају се: Пакићи и Аћимовићи који не знају порекло, затим Живановићи, Ђурђевићи, Гајићи, Нешковићи, Шарћићи, Кокоровићи и Илићи, чији су преци дошли од Сјенице. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Велики Црљени живи 3577 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (37,1 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 1528 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2296 [3]
1953. 2687
1961. 4227
1971. 3861
1981. 4252
1991. 4668 4506
2002. 4865 4580
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
4.347 94,91%
Роми
  
61 1,33%
Румуни
  
26 0,56%
Југословени
  
22 0,48%
Хрвати
  
21 0,45%
Црногорци
  
13 0,28%
Горанци
  
8 0,17%
Македонци
  
5 0,10%
Мађари
  
4 0,08%
Немци
  
2 0,04%
Бугари
  
2 0,04%
Украјинци
  
1 0,02%
Словенци
  
1 0,02%
Руси
  
1 0,02%
Албанци
  
1 0,02%
непознато
  
22 0,48%


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: из описа Великих Црљена од Сретена Јелисавћића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Велики Црљенци.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Подаци су узети из описа Великих Црљена од Сретена Јелисавчића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Велики Црљенци.
  • Монографија Подунавске области 1812—1927. објавјено (1927 г.) „Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди]