Вијенац
- За остале употребе, погледајте Вијенац (вишезначна одредница).
Вијенац је најчешће обруч од цвијећа, лишћа, грања, или било ког другог материјала чијим уплитањем се добија обруч.
Традиционално се користе приликом испраћаја покојника, или за сјећање и одавање почасти преминулима. У хришћанству вијенац представља повратак Христа. У античкој Грчкој, вијенцем је обиљежаван високи положај.
Садржај |
[уреди] Грчка митологија
У старогрчкој митологији, Зевсов син Аполон се заљубио у Дафне која није узвратила његову љубав. Бјежећи од Аполона, Дафне је замолила свога оца ријечног бога Пенеја да јој помогне, а овај је претворио у ловор. Аполон је од тога дана на глави носио ловоров вијенац. Након тога је у старој Грчкој ловоров вијенац поистовјећен са Аполоном који је представљано побједу, положај и напредак.[1]
[уреди] Географија
У географији се користи израз планински вијенац.
[уреди] Књижевност
[уреди] Види још
[уреди] Извори
- ^ Ovid, and A.D. Melville, trans., Metamorphoses (New York: Oxford University Press, 1986) p.41-44