Владимировац

Владимировац
Румунска православна црква у селу
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Алибунар
Становништво
Становништво (2011)	4111
Положај
Координате	45°01′35″N 20°51′30″E
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	146 m
Владимировац Владимировац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	26315
Позивни број	013
Регистарска ознака	PA

Владимировац је насељено место у општини Алибунар у јужнобанатском округу у Војводини у Србији.

Владимировац је веће место од Алибунара, али није општински центар општине Алибунар.

Историја

Владимировац је основан 1808, маја месеца, захваљујући колонизацији 121 породица Румуна из Шама (Жаму), 106 породица Румуна из Клоподија и неколико породица из Сурдука. Ново насеље, <<Петровосело>>,по генералу Петру Дуки. Петровосело додељено је новоселској компанији, на банатској Војној граници Хабсбуршке Монархије, на територији немачко-банатског регимента са седиштем у Панчеву, између Банатског Новог Села и Алибунара. У наредним година, долази до нових насељавања и наиме у 1812-1813, 1823, али и касније. Године 1811. Петровосело је имало 1564 становник]а, од којих је било 827 мушкараца и 737 жена. Захваљујући новом таласу колонизације и пораста наталитета, број становника узастопно расте током XIX. века. 1868. године родило се чак 269 деце и склопио се брак између 58 парова из Петровосела. На почетку XX века, Владимировац је имао 6031 становника. Првим деценијама XX. века, наталитет у Владимировцу опада све више, тако да је 1940 број становника следећи: 4351 Румуна, 372 Срба, 89 Рома, 44 Немаца, 7 Мађара, 1 Рус и 1 Белорус - укупно 4905 становника.

У току два века историје, Владимировац мења своје име неколико пута. Назив Петровосело (или Петерсдорф) из 1808. године остаје до 1880. године када мења име у Torontal Petrovoszello, 1898. мења име у Роман-Петре а 1911. мења име у Петре. Нова власт регата државе С.Х.С. враћа име места у Петрово Село, затим 1922. мења име у Владимировац, име које остаје. Румунско становништво зове ово место Петровосала.

Године 1843. имала je православна парохија 3936 верника и три пароха, а у школи два учитеља и 452 ђака. Садашња црква је подигнута 1859-63.године. 8. децембра 1894.г отворена железничка станица за пругу Вршац – Ковин, а 26. августа 1896.г за пругу према Панчеву .

На 4 км. Северозападно од села подиже се брежуљак Мошонда (Mošonda mare), Ту се простирало средњовеконо насеље Максонд ( Maxond), које се први пут помиње 1370. г. А 1385. је припадало комитату . Масонд је био главно дисштриктско место. Зна се, да се једно насеље тога диштрикта звало Берча ( Пиринча ). Бугарском царевићу Фружину, који се богатством спасао, поклонио је краљ Сигмунд насеље Максонд. Године 1456. био је Максонд у поседу Јована Хуњадија. Касније је од турака разорен. По Максонду Банатска Пешчара била је названа «Campus Maxons».

Демографија

Према попису из 2002. било је 4111 становника (према попису из 1991. било је 4539 становника).

У насељу Владимировац живи 3188 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,2 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1295 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Етнички састав становништва у овом насељу веома је мешовит, уз српску већину, а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 5261 1953. 5294 1961. 5519 1971. 5335 1981. 5106 1991. 4539 4292 2002. 4528 4111

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			2.259	54,95%
Румуни			1.424	34,63%
Роми			110	2,67%
Мађари			22	0,53%
Македонци			17	0,41%
Југословени			15	0,36%
Хрвати			14	0,34%
Словаци			14	0,34%
Црногорци			11	0,26%
Словенци			6	0,14%
Власи			3	0,07%
Немци			2	0,04%
Бугари			2	0,04%
Чеси			1	0,02%
Муслимани			1	0,02%
Албанци			1	0,02%
непознато			153	3,72%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	14			17
80+	33			53
75-79	54			105
70-74	75			137
65-69	98			123
60-64	120			129
55-59	117			124
50-54	154			123
45-49	150			150
40-44	130			114
35-39	145			132
30-34	151			138
25-29	144			139
20-24	119			101
15-19	125			118
10-14	135			126
5-9	145			148
0-4	102			123
просек	38.2			40.8

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 1443 1401 1559 1481 1456 1361 1295

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 273 285 198 257 132 102 24 17 5 2 3.17

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	1629	441	1046	92	36	14
Женски	1703	244	1050	341	58	10

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	859	391	-	1	177	14	51	26	10	71
Женски	515	240	-	-	87	1	3	52	6	16
Оба	1374	631	-	1	264	15	54	78	16	87
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	12	4	22	15	7	19	-	-	39
Женски	8	8	12	32	29	2	1	-	18
Оба	20	12	34	47	36	21	1	-	57

Коришћена Литература

• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
• Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
• Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999).Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Владимировац

• Званична презентација
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)