Волос (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Волос
Βόλος

Volos-bynight.JPG

Основни подаци
Држава Застава Грчке Грчка
Периферија Тесалија
Округ Магнезија
Становништво
Становништво (2001.) 82.439
Географске карактеристике
Координате 39°22′N 22°56′E / 39.37, 22.93
Временска зона UTC+2, лети +3
Надморска висина 0-5 м
Волос на мапи Грчке
{{{alt}}}
Волос
Волос на мапи Грчке
Остали подаци
Градоначелник Александрос Вулгарис
Поштански код 38x xx
Регистарска ознака ΒΟ
Веб-страна www.volos-city.gr

Волос (грч. Βόλος), је главни град грчког округа Магнезија, у периферији Тесалија, чији је други град по величини и значају, после седишта периферије, града Ларисе.

Порекло назива[уреди]

По писању византинског историчара из 14. в. град се звао „Голос“, за шта се претпоставља да је изведено од старогрчке речи „Иолкос“ (Iolkos). Друга могућност је да је име настало од речи „Фолос“, по легендарном месном властелину са овим именом.

Природни услови[уреди]

Средиште Волоса

Волос се налази у средишњем делу Грчке, поред најважнијег државног пута Атина - Солун (од кога га дели 10 км). Од Атине град је удаљен 326 км, а од Солуна 215 км.

Град се у самом средишту округа. Смештен је у истоименој малој равници на врху Пагасетичког залива. Изнад града дижу се планине Пилио и Мавровуни.

Клима Волоса је средоземна, за коју су особене жарна лета и благе зиме са ретким снегом.

Историја[уреди]

Најстарији археолошки налази у подручју Волоса говоре да је ово подручје било насељено још у време праисторије, по којима је подручје града веома значајно. Западно од града налазе остаци најстаријег акропоља у Грчкој, Сескло, подигнутог 6000. п. н. е., по коме је праисторијска неолитска култура на тлу Грчке названа "Сескло и Димини".

У 6. в. п. н. е. ово подручје је укључено у цивилизацијске токове.. 344. године подручје Волоса потпало је под власт античке Македоније, да би 196. године била под староримском влашћу.

У средњем веку град је био највише у оквиру Византије, кратко под Бугарском и Србијом, да би у 15. веку град пао под отоманску власт. Под Турцима Волос остаје следећа 4 века. 1881. године град припада савременој Грчкој, а месно муслиманско становништво се масовно исељава, а последњи се исељавају поле Турско-Грчког рата 1897-98. године. После Грчко-турског рата много грчких избеглица из Мале Азије се населило у граду и околини. Године 1955. град је био погођен земљотресом, после чега је подигнут у савременом духу.

Становништво[уреди]

Општина Волос има 82.439 становника, по чему спада међу 10 највећих градова Грчке. Становништво су углавном етнички Грци. Кретање становништва по годинама било је следеће:

  • 1881, град 4.900 ст, градско подручје -
  • 1920, град 30.046 ст, градско подручје -
  • 1981, град 71.378 ст, градско подручје 103.000 становника.
  • 1991, град 77.192 ст, градско подручје 120.000 становника.
  • 2001, град 82.439 ст, градско подручје 150.000 становника.

Привреда[уреди]

Волос је привредно средиште богате области Магнезије. У граду је развијена тешкаиндустрија, нарочито индустрија челика и цемента. За Волос су особена велика индустријска предузећа, што је потпуно другачије од многих других градова у држави.

Волос је веома важан саобраћајни чвор у Грчкој. У близини Волоса налази се Међународни аеродром „Средишња Грчка“. Поред града пролази најважнији државни ауто-пут Атина - Солун, а кроз град пруга на истој траси. Градска лука је трећа по промету у целој Грчкој, а значајан део њеног промета је заснован на фериботском превозу до већег броја Егејских острва, највише до Спорада.

Збирка слика[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]