Кардица

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 39° 22′ 0″ СГШ, 21° 55′ 0″ ИГД

Кардица
Καρδίτσα

Улицы Кардицы.JPG
Кардица - улица у средишту града

Основни подаци
Држава Застава Грчке Грчка
Периферија Тесалија
Округ Кардица
Становништво
Становништво (2001.) 37.768
Густина становништва 343 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 39°22′00″N 21°55′00″E / 39.366667, 21.916667
Временска зона UTC+2, лети +3
Надморска висина 108 м
Површина 110,1 км²
Кардица на мапи Грчке
{{{alt}}}
Кардица
Кардица на мапи Грчке
Остали подаци
Поштански код 431
Регистарска ознака ΚΑ

Кардица (грч. Καρδίτσα), је управно седиште истоимене префектуре Кардица, у оквиру периферије Тесалије у средишњем делу Грчке.

Кардица је у земљи позната као „пријатељски град за бициклисте“, а према једној студији ча 30% месног превоза обави се бициклом.

Главна градска црква

Природни услови[уреди]

Град Кардица налази се у југозападном делу Тесалијске равнице, на реци Пинејос. Западно од града уздиже се масив Пинда. Надморска висина града је 108 м.

Клима у Кардици је измењена варијанта средоземне климе, типична за грчку унутрашњост, а за коју су особена изузетно жарна лета и хладније зиме са не баш тако ретким снегом.


Историја[уреди]

Подручје Кардице ушло у цивилизацијске токове времена старе Грчке. Касније подручјем владају античка Македонија и Рим, а у средњем веку град је био највише у оквиру Византије, кратко под Бугарском и Србијом, да би у 15. веку град пао под отоманску власт. Под Турцима Трикала остаје следећа 4 века. Град припада савременој Грчкој 1881. г.


Становништво[уреди]

Трикала је четврти по величини град Тесалије. Становништво су углавном етнички Грци. Током протеклих пописа кретање становништва је било следеће:

  • 1981. г. - град 27.532 становника.
  • 1991. г. - град 30.067 становника.
  • 2001. г. - град 37.768 становника.


Привреда[уреди]

Кардица је привредни центар, пољупривредно оријентисаног региона у коме се налази. У околини постоји велики број малих предузећа који се баве производњом дувана, воћа, поврћа и памука, а, у вези са тим, у граду доминира прехрамбена индустрија. Јака пољопривреда традиција била је разлог успостављања месног ветеринарског факултета.


Спољашње везе[уреди]