Врсар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Врсар

Врсар
Врсар

Застава
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Истарска
Општина Врсар
Становништво
Становништво (2011) 1.771
Положај
Координате 45°08′60″N 13°36′19″E / 45.14994622493079, 13.605257834052741
Временска зона средњоевропска:
UTC+1 (лети UTC+2)
Надморска висина 30 m
Врсар на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Врсар
Врсар на мапи Хрватске
Врсар на мапи Истарске жупаније
{{{alt}}}
Врсар
Врсар на мапи Истарске жупаније
Остали подаци
Поштански број 52450
Позивни број +385 52
Регистарска ознака PU


Координате: 45° 08′ 60" СГШ, 13° 36′ 19" ИГД

Врсар (итал. Orsera) је приморски град и морска лука у западној Истри, Република Хрватска.

Географија[уреди]

мини

Лежи 8 километара јужно од Пореча и северно од Лимског канала.

По архитектури представља типичан пример медитеранског рибарског места. Од обале, терасасто се уздижу насеља, која при врху завршавају црквом са посебним црквеним звоном (итал. Campanile).

Осим туризма, развијен је риболов и виноградарство. Јужно од Врсара се налази и најпознатији нудистички камп у Хрватској - Коверсада, где је у своје време боравио и славни Казанова.

Пред Врсаром се налази група од 18 мањих, ненасељених и медитеранским биљкама густо обраслих острва.

Од римског насеља Ursaria остало је је трагова у луци и у ближој околини Врсара (вила рустика и акведукт). У раном средњем веку Врсар (Orsera), је био утврђен град, посед и летња резиденција поречких бискупа, који га држе од 983 до 1772. године. Насеље се формирало на падини брежуљка, на врху којег је каштел. Од градских утврђења сачувана су, осим каштела, само западна градска врата. Романичка тробродна црква Св. Марије подигнута је у XII веку, недалеко од темеља старохршћанске цркве.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, општина Врсар је имала 2.162 становника, од чега у самом Врсару 1.771.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Врсар је имало 1.624 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
927 57,08%
Италијани
  
92 5,66%
Срби
  
84 5,17%
Југословени
  
54 3,32%
Албанци
  
21 1,29%
Македонци
  
17 1,04%
Словенци
  
17 1,04%
Муслимани
  
16 0,98%
Мађари
  
9 0,55%
Румуни
  
4 0,24%
Словаци
  
4 0,24%
Црногорци
  
3 0,18%
Чеси
  
2 0,12%
Немци
  
1 0,06%
остали
  
4 0,24%
неопредељени
  
32 1,97%
регион. опр.
  
316 19,45%
непознато
  
21 1,29%
укупно: 1.624

Спољашње везе[уреди]