Крапинско-загорска жупанија

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 46° 7' 29.8" СГ Ш, 15° 48' 26.3" ИГД

Крапинско-загорска жупанија
Застава Грб
Застава Грб
Хрватска жупанија
Map of Croatia highlighting the County location
Опште информације
Седиште жупаније Крапина
Површина 1.224 км²
Број становника 133.064 (2011)
Густина становништва 110 стан/км²
Позивни број 049
ISO 3166-2:HR HR-02
Жупан Синиша Хајдаш Дончић (СДП)
Званична презентација Крапинско-загорска жупанија

Крапинско-загорска жупанија се налази у северозападном делу Републике Хрватске и припада простору средишње Хрватске.

Становништво[уреди]

Према попису из 2011. у жупанији је живело 132.892 становника.

Попис 2011.[1]
Хрвати
  
131,352 98,84%
Срби
  
217 0,16%
Албанци
  
132 0,10%
Аустријанци
  
3 0,00%
Бошњаци
  
72 0,05%
Бугари
  
1 0,00%
Власи
  
0 0%
Мађари
  
16 0,01%
Македонци
  
48 0,04%
Јевреји
  
0 0%
Италијани
  
10 0,01%
Немци
  
48 0,04%
Пољаци
  
7 0,01%
Роми
  
3 0,00%
Румуни
  
12 0,01%
Руси
  
32 0,02%
Русини
  
4 0,00%
Словаци
  
13 0,01%
Словенци
  
408 0,31%
Турци
  
1 0,00%
Украјинци
  
13 0,01%
Црногорци
  
10 0,01%
Чеси
  
15 0,01%
остали
  
81 0,06%
регионална припадност
  
37 0,03%
верска припадност
  
28 0,02%
нераспоређено
  
2 0,00%
неизјашњени
  
108 0,08%
непознато
  
219 0,16%
укупно: 132.892

Према попису становништва 2001. године на подручју Крапинско-загорске жупаније живело је 142.432 становника, што износи 3,2% од укупног броја становника Републике Хрватске. Етнички састав је био следећи: Хрвати 98.4 %, Словенци 0.3 %, Срби 0.2 % и други.

На подручју Крапинско-загорске жупаније преовладавају сеоска насеља. Насеља која су проглашена градовима представљају подручја прелазног урбано-сеоског карактера. У урбанизованом подручју општина и градова живи 36.142 становника што је 24% укупног броја становника жупаније. Пораст броја становника континуирано је присутан у свим урбанизованим насељима док се у сеоским насељима бележи смањење броја становника.

Број становника по пописима[уреди]

година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 142.432 148.779 153.567 161.247 168.952 178.938 181.586 175.227 163.594 168.404 152.047 139.547 125.394 113.711 100.804

Извор[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Политика[уреди]

Жупанијска скупштина има 45 чланова. Председница Скупштине је Соња Боровчак (SDP).

Жупанијско поглаварство се, по Статуту Жупаније, састоји од 13 чланова. Жупаница, уједно и председница Жупанијског поглаварства је Власта Хубицки (HSS).

Скупштина се састоји од 45 посланика који су подељени:

Географија[уреди]

Посебна је географска целина која се пружа од врхова Мацеља и Иванчице на северу до Медведнице на југоистоку са Страхинчицом у средини. Западна граница, уједно и државна са Републиком Словенијом, је река Сутла, а источна граница је развође порјечја Крапине и Лоње. Овако разграничен простор жупаније подудара се са природном регијом Доње Загорје.

Крапинско-загорска жупанија се граничи:

По површини ова жупанија је једна од мањих у Хрватској (1.224,22 km²), али је густоином становника од 116 становника/km² изнад хрватског просека (78 становника/km²). Крапинско-загорска жупанија је уз Међимурску и Вараждинску жупанију, најгушће насељено подручје Хрватске.

Кроз жупанију пролази ауто-пут А2 Загреб–Мацељ, део европског пута Е59 који повезује Хрватску са земљама средње Европе.

Клима[уреди]

На подручју Крапининско-загорске жупаније влада континентални тип климе који карактеришу умерено топла лета и доста кишовите и хладне зиме.

Највеће температуре које прелазе 30 °C забиљежене су у јуну, јулу и августу. Минималне годишње температуре ниже од 10 °C забиљежене су у јануару (–20,5 °C), фебруару (–22 °C), марту (–15,5 °C) и децембру (–17,2 °C). Само три мјесеца (јун, јул и август) немају негативних температура. Хладних дана у години има највише у јануару, фебруару и децембру.

  • Падавине

Крапинско-загорска жупанија је подручје са честим и обилним кишама у мају, јуну и јулу тј. у току вегетацијског периода. Други максимум падавина је у новембру док је најмање падавина у фебруару и марту.

  • Магла

Магла се појављује током целе године и у летњој сезони у јутарњим и вечерњим деловима дана, у зимском периоду током целог дана. Највећи број дана са маглом имају септембар, октобар, новембар и децембар. Годишње је укупно 56 дана са маглом (15,3% године са смањеном видљивошћу).

  • Ветар

У Загорју се струјање ветрова модификује под утицајем рељефа. Најучесталији су западни ветрови са 45% трајањем током године. На другом месту су источни ветрови са 29% трајања, док је временско раздобље без ветра око 6% годишњег времена. Максималне јачине вјетра крећу се од 6–9 Бофора, а најјачи ветрови јављају се од касне јесени до почетка пролећа.

Референце[уреди]

  1. ^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI PO GRADOVIMA/OPĆINAMA, POPIS 2011.“. Državni zavod za statistiku Приступљено 6. 5. 2013.. 

Спољашње везе[уреди]