Гараши

Гараши
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Општина	Аранђеловац
Географски подаци
Географске координате	44° 17′ 60" СГШ 20° 27′ 60" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	322 m
Становништво (2002)
број становника	605
Остали подаци
Позивни број	034
Регистарска ознака	AR
Гараши  Гараши на мапи Србије

Гараши је село на северозападним обронцима планине Букуље у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2002. било је 605 становника (према попису из 1991. било је 685 становника). Од центра села до Аранђеловца има 11 km.

Етимологија

Највероватније да је име Гараши настало од речи "гар" због начина обраде земље тј. претварања шума у њиве паљењем, а постоји верзија и да је први становник села био Никола Гараш. Први писани траг о овом месту сеже у XV век, тачније у годину 1476. а уцртано је на војној аустријској карти из XVIII века када се на њој нису налазила многа данашња већа места. Највећи прилив становништва је крајем XVIII и почетком XIX века, тачније за време Првог српског устанка.

Демографија

У насељу Гараши живи 488 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,2 година (43,1 код мушкараца и 45,4 код жена). У насељу има 211 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Становништво

Присутне су дневне миграције због Гарашана који раде у граду и као и оних који викендом из града долазе у село, као и великог броја људи који нису пореклом повезани са овим селом, али долазе у преко лета у своје куће за одмор.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 1254 1953. 1290 1961. 1221 1971. 990 1981. 825 1991. 685 677 2002. 615 605

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			589	97,35%
Роми			12	1,98%
Црногорци			2	0,33%
непознато			0	0,0%

Историја

Уз историју овог шумадијског села је везана и породица Савић која је после сеобе из овог села понела са собом и презиме Гарашанин. Политичку историја породице Гарашанин почиње Хаџи Милутин Савић-Гарашанин (1762-1842), устаник из оба српска устанка, обор-кнез јасенички и члан Државног савета за време кнеза Милоша. Његов син је Илија Гарашанин (1812-1874), вођа уставобранитеља, писац "Начертанија", министар спољних и унутрашњих послова и председник владе код обе српске династије. Илијин син Милутин (1843-1898) један је од оснивача Напредне странке и њен председник, председник скупштине, председник владе за време краља Милана Обреновића, посланик у Паризу и академик. Осим ове чувене породице Гараши се могу подичити и једним од највећих српских реалиста Светоликом Ранковићем, сином гарашког свештеника Павла. За време свог кратког живота Ранковић је српској реалној књижевности подарио романе "Горски цар", "Сеоска учитељица", "Поручени идеали", сада екранизовану приповетку "Стари врускавац", затим "Ђавоља посла", прозно дело "Јесење слике" као и збирке песама. У скоро свим својим делима бавио се својим селом и његовим људима. У овом низу личности треба додати и Љубомира Плећевића, једног од првих српских авијатичара.

Знаменитости

На 10 km од Аранђеловца је 1976. године подигнуто акумулационо Гарашко језеро за снадбевање водом Аранђеловца и околине. Језеро лежи на површини од око 65 ha, највеће дубине 22 m, порибљено је и представља омиљено излетиште грађана Аранђеловца заједно са базеном поред самог језера који у свом садржају има и спортске терене и угоститељски објекат. Даље путем ка центру села налази се спомен чесма подигнута Гарашанима палим у ослободилачким ратовима (Друга армија српске војске је 1914. године пред Колубарску битку била једно време смештена у овом селу под командом војводе Степе Степановића). Иза чесме, поред школе "Илија Гарашанин" налази се храст лужњак стар око 300 година који је под заштитом државе и представља праву реткост српске флоре. Преко пута је необична атракција Паун-стена, а низводно низ реку Букуљу налази се воденица из Ранковићеве приповетке "Ђавоља посла". У селу постоји и црква св. Пророка Илије освештана 2005. године поред које треба да се гради споменик Илији Гарашанину и Светолику Ранковићу.

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	0			1
80+	2			5
75-79	15			20
70-74	26			30
65-69	24			33
60-64	22			24
55-59	8			10
50-54	19			18
45-49	37			21
40-44	30			14
35-39	22			18
30-34	16			19
25-29	13			13
20-24	7			10
15-19	16			12
10-14	17			18
5-9	21			18
0-4	12			14
просек	43.1			45.4

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 234 245 268 250 234 221 211

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 47 60 42 24 20 13 3 1 1 - 2.87

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	257	79	150	19	9	-
Женски	248	25	150	65	7	1

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	139	37	-	25	35	11	4	5	3	6
Женски	78	43	-	-	11	1	-	4	7	-
Оба	217	80	-	25	46	12	4	9	10	6
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	6	1	1	2	1	-	-	2
Женски	-	-	-	1	9	-	-	-	2
Оба	-	6	1	2	11	1	-	-	4

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)