Главни усташки стан

С Википедије, слободне енциклопедије

Главни усташки стан или скраћено ГУС је био владајући орган усташке странке у Независној Држави Хрватској а сазвао га је поглавник Анте Павелић.

Успостављање[уреди | уреди извор]

Усташки емигранти живели су у разним земљама, али од 1929. године најзначајнија и најбројнија група усташких емиграната била је у Италији и предводио ју је Павелић.[1][2]

Главни усташки стан настао је из хрватског исељеничког уреда (Хрватска емигрантска канцеларија) који је Павелић основао у Милану, а њом је управљао Станко Храниловић (користио псеудоним Станко Ђурић) и био један од најближих Павелићевих сарадника у то време.[3][4][5] Групу усташа у Италији чинило је око 500 емиграната.[6] Главни усташки стан првобитно је био стациониран у Бовењу.[7]

Организација[уреди | уреди извор]

Главни усташки стан чинили су поглавник, Доглавничко веће, Побочнички збор и повереници.[8] Претпоставља се да је пре Другог светског рата само Миле Будак био постављен за доглавника, 1934. године, Марко Дошен за председника Доглавничког већа.[9]

Веће заменика начелника државе (Двоглавничко веће), тело Главног усташког стана било је у једном тренутку састављено од највише дванаест доглавника (заменика поглавара) и највише седам поглавних побочника.[10] У мају 1941. године Павелић је потписао закон који ме Главни усташки стан дефинисао као врховни орган усташке организације.[11]

Доглавничко веће[уреди | уреди извор]

У марту 1941. године, чланови Доглавничког већа били су :

Побочнички збор[уреди | уреди извор]

Осим доглавника и њиховог већа, Главни усташки стан имао је чланове који су били побочници и који су чинили своје веће (Побочнички збор), чији су чланови били :[12]

Повереници[уреди | уреди извор]

Поред поглавника, његових заменика и ађутаната, руководство усташке организације имало је и поверенике које је постављао поглавник.[13] Разликовали су се повереници Главног усташког стана од повереника који су привремено именовани као привремена власти, ради успостављања хрватске контроле над одређеним крајевима.[14][15]

Чланови повереника Главног усташког стана били су :[16]

  • Зденко Блажековић, повереник за физичко васпитање и спорт[17]
  • Божо Церовски, повереник за унутрашње послове и безбедност[18]
  • Еуген Дидо Кватерник
  • Вјекослав Лубурић
  • Вилко Пећникар
  • Бранко Рукавина
  • Фране Милетић
  • Анте Штитић
  • Владо Сингер
  • Владо Херцег
  • Владо Јонић
  • Фрањо Ласло
  • Александар Зајц
  • Данијел Црљен, повереник за образовање и пропаганду[19]
  • Шиме Цвитановић[20]
  • Мира Врличак Дугачки[21]
  • Драган Дујмовић[22]
  • Томиша Гргић[23]
  • Маријан Шимић[24]
  • Никола Јуришић[25]
  • Мато Јагодић[26]
  • Иван Преград[26]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Magazine of contemporary history. Institut. 2002. стр. 257. „U tom kontekstu treba gledati i položaj ustaša čija se jezgra, zajedno s Antom Pavelićem, od 1929. nalazila u Italiji” 
  2. ^ Jelić-Butić 1977, стр. 27: "U Italiji je ustaška skupina bila najbrojnija i tu se nalazila vodeća grupa ustaša okupljenih oko Pavelića."
  3. ^ Magazine of contemporary history. Institut. 2002. стр. 257. „Pavle Đurić (zapravo Stanko Hranilović, jedan od najbližih Pavelićevih suradnika u to vrijeme, ali Iusu pravo ime "Đurića" nije poznato) ...” 
  4. ^ Matković 2007, стр. 59:"Tako je i Hrvatska emigranstka kancelarija (voditelj joj je bio novinar Stanko Hranilović), što ju je Pavelić osnovao ..."
  5. ^ Krizman 1983, стр. 524:"U Milanu se nalazila Hrvatska emigrantska kancelarija koja će kasnije prerasti u Glavni ustaški stan. Njoj je zadatak bio da prihvaća prve pridošlice u buduću ustašku organizaciju, no kako u zemljama koje su Paveliću od početka pružale..."
  6. ^ Kolanović 1997, стр. 86: "Italijanska skupina ustaša, obuhvaćala je oko 500 emigranata, među kojima su se isticali Stanko Hranilović, Eugen Dido Kvaternik, Mijo Babić, Andrija Artuković, Erih Lisak, Ivo Herenčić, Vilko Pečnikar, Ante Moškov, Jure Francetić, Mijo Bzik, Vjekoslav Servatzy i dr."
  7. ^ Basta 1986, стр. 37: "Glavni ustaški stan (GUS) s Pavelićem na čelu nalazio se najprije u mjestu Bovenju u Italiji."
  8. ^ Vojnoistorijski glasnik. Vojnoistorijski institut. 1950. стр. 173. „Glavni ustaški stan sačinjavati su: poglavnik, doglavničko vijeće, pobočnički zbor i poverenici.” 
  9. ^ Basta 1986, стр. 36:"Izgleda da je prije rata samo Mile Budak bio imenovan doglavnikom (1934. godine) i Marko Došen za pročelnika doglavničkog vijeća."
  10. ^ Šibl 1967, стр. 73 "Shema ustaške organizacije bila je slijedeća: vodstvo ustaškog pokreta sačinjavao je Glavni ustaški stan, koji se sastojao od: - Poglavnika — Doglavničkog vijeća (od najviše 12 članova) — Pobočničkog zbora (od najviše 7 poglavnih pobočnika)"
  11. ^ Kolanović 1997, стр. 35
  12. ^ Ademović 2000, стр. 264
  13. ^ Peršen 1990, стр. 35:"Vodstvo ustaške organizacije u početku NDH sačinjavali su: poglavnik, doglavnici, poglavni pobočnici i povjerenici. Oni su sačinjavali Glavni ustaški stan (GUS). Povjerenike Glavnog ustaškog stana imenovao je poglavnik. "
  14. ^ Jelić-Butić 1977, стр. 109:"Osim imenovanja spomenutih privremenih povjerenika, koji su imali izvanredne funkcije na pojedinim područjima NDH, .... povjerenici koji nisu imali ništa zajedničko sa spomenutim ustaškim povjerenicima u pojedinim područjima, koji su bili privremeno imenovani za privremeno vršenje dužnosti i organiziranje vlasti"
  15. ^ Peršen 1990, стр. 35
  16. ^ Jelić-Butić 1977, стр. 109:"Treću grupu funkcionera u GUS-u činili su povjerenici, koji nisu imali ništa zajedničko sa spomenutim ustaškim povjerenicima u pojedinim područjima, koji su bili imenovani za privremeno vršenje dužnosti i organiziranje vlasti. To je bila i najmnogobrojnija grupa funkcionera u GUS-u, a u njoj su, tokom vremena, bili: Eugen Kvaternik, Vjekoslav Luburić, Vilko Pećnikar, Branko Rukavina, Frane Miletić, Ante Štitić, Zdenko Blažeković, Božo Cerovski, Vlado Singer, Vlado Herceg, Tomislav Grgić, Danijel Crljen, Vlado Jonić, Franjo Laslo, Aleksandar Seitz.
  17. ^ Stuparić 1997, стр. 41
  18. ^ Zbornik sjećanja Zagreb 1941-1945. Gradska konferencija SSRNH. 1982. стр. 264. „Nakon nekoliko dana, logor je posjetio povjerenik za javni red i sigurnost u Zagrebu Božo Cerovski. Tražio je razgovor s Keršovanijem. Poznavali su se još iz kaznionice Lepoglava, gdje je Cerovski bio na robiji kao hrvatski nacionalista za ...” 
  19. ^ Novak 2005, стр. 400:"Na skupu je govorio Danijel Crljen, povjerenik za odgoj i promičbu u Glavnom ustaškom stanu"
  20. ^ Nikolić, Vinko (1976). Hrvatska revija: jubilarni zbornik 1951-1975. Knjižnica Hrvatske revije. стр. 194. ISBN 978-84-399-5347-0. „Dr. Sime Cvitanović, liječnik, upravitelj zagrebačke bolnice na Rebru 1942-1945., povjerenik u Ustaškoj Obrani,...” 
  21. ^ Šipovac 1987, стр. 149:"...Mira Dugački, postavljena za povjerenika u Glavnom stanu ..."
  22. ^ Stuparić 1997, стр. 104
  23. ^ Stuparić 1997, стр. 139:"U travnju 1941. vraća se u domovinu kao pukovnik Ustaške vojnice, u lipnju 1941. postaje povjerenik u GUS-u,... "
  24. ^ Zbornik Dokumenta. Vojnoistorijski institut (Belgrade, Serbia). 1964. стр. 230. „...povjerenik Glavnog Ustaškog Stana gosp. Marijan Šimić...” 
  25. ^ Bulajić 1989, стр. 732:"povjerenik Glavnog ustaškog stana u Zagrebu postao je Nikola Jurišić,"
  26. ^ а б Colić 1973, стр. 161

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Главни_усташки_стан&oldid=27677986”