Хрватска православна црква
Указом Анте Павелића од 3. априла 1942. године по наређењу немачких власти, основана је Хрватска православна црква као настојање НДХ да се покаже да нема прогона Срба у Хрватској те да се потпуно онемогући утицај из Београда путем Српске православне цркве.
-
Грб ХПЦ
Анте Павелић је изабрао Геромегена (Григориј Иванович Максимович), руског калуђера, емигранта, као погодну личност за патријарха Хрватске православне цркве, а покренут је и часопис „Хрватска Православна црква“ чији је главни уредник био Савић Марковић Штедимлија. Павелић је имао потпуну контролу над њеним радом, чиме је обезбедио да та црква, нарочито када се ради о пропагирању усташког покрета, постане права и прворазредна агентура тог покрета.
Садржај |
[уреди] Увод
Прво помињање Хрватске православне цркве везано је за Еугена Кватерника који је 1861. године предложио оснивање „нпр. синода или патријархата православне херватске цркве“.
По пропасти Југославије 1941. године и успоставом НДХ проглашено је да надлежност Српске православне цркве у НДХ престаје за више 1,8 милиона православаца у Хрватској (по попису из 1931), укида се назив Српска православна вера и мења у гркоисточна вера који се употребљавао пре 1918. године а истовремено почиње акција присилног превођења Срба на католичку веру.
Већ почетком 1942. године постаје јасно да жестока репресија према Србима не доноси резултате, па Немци врше притисак на Павелића да ублажи репресије које изазивају отпор Срба а и четници постају придружене снаге на територијама окупираним од стране Италије.
[уреди] Оснивање ХПЦ
На основу законске одредбе о ХПЦ од 3. априла 1942. објављене у Народним новинама број 77 од 7. априла 1942, 5. јуна 1942. године хрватски поглавник потписује статут ХПЦ, а у недељу 7. јуна 1942. устличује Гермогена као патријарха у цркви Светог Преображења у Загребу. Патријарх ХПЦ је уједно и митрополит загребачке митрополије и носи наслов „митрополит загребачки и цијеле Хрватске“.
- ХПЦ је аутокефална и једина те за њу не важе догматска и канонска начела СПЦ.
- Грб ХПЦ је 25 наизменичних белих и црвених поља у пет редова а почетно поље је бело, у средини је полуштит са крстом плаве боје у средини.
- Застава је црвено-бело-плава тробојка с једнокраким златним крстом на белом делу.
- Службени језик је хрватски а слова су хрватска.
Уз загребачку митрополију основане су и бродска, сарајевска и петровачка епархија, где су упућени млади православни свештеници из Срема, тада окупираног од стране НДХ.
Православци ипак нису били изједначени у правима и дужностима са осталим грађанима а прогони су настављени иако је усташка пропаганда настојала да сакрије или бар ублажи злочине (Мужић, стр. 52-54)
Хијерархија ХПЦ:
- патријарх, свети архијерејски сабор и велики црквени суд
- епископ и епархијски суд
- наджупник (архијерејски намесник)
- жупник (парох)
- црквено-општински управни одбор
Патријарха бирају од епископа и то тако да изборни сабор кога сазива поглавник Павелић бира три кандидата међу епископа од којих Министарство правосуђа записнички предлаже поглавнику једнога за именовање.
Хрватска православна црква нестаје са нестајањем Независне Државе Хрватске 1945. године. Гермоген Максимов је осуђен на смрт и погубљен после рата.[1]
[уреди] Каснији покушаји рестаурације
На иницијативу римокатолика Иве Матановића, који је уједно и главни заговорник оснивања „хрватске православне заједнице“, у петак 12. марта 2010. у Задру је најављено оснивање „хрватске православне цркве“ за „хрватске православце који не желе да се поистовјећују са Србима“.
Иницијатива за обнову Хрватске православне цркве је изазвала осуде Српске православне цркве, хрватског предсједника и предсједника владине комисије за односе с вјерским заједницама [2][3].
[уреди] Референце
- ^ Tomasevich 2002, стр. 573.
- ^ Josipović: HPC se poziva na ustaški režim i širi netoleranciju!, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ I ministar Biškupić protiv obnove Hrvatske pravoslavne crkve, Приступљено 25. 4. 2013.
[уреди] Види још
[уреди] Литература
- Вељко Ђурић, Усташе и православље: Хрватска Православна црква, Јануар 1989. ISBN-10: 8674690122, ISBN-13: 9788674690123
- Кошутић Иван: 49 мјесеци НДХ, 1997., СиП, Загреб
- Матковић Хрвоје: Повијест назависне државе Хрватске, Загреб: Наклада П. И. П Павичић, 1994. (стр. 113-118)
- Мужић Иван: Павелић и Степинац, Сплит: Логос, 1991.
- Петар Пожар: Документи усташа, Загребачка стварност, Загреб, 1995.
- Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2.
