Дампир

С Википедије, слободне енциклопедије
Дампир
Насловна страна стрипа
Изворни назив„Dampyr”
ПричаМауро Бозели
ЦртежНајпознатији цртачи
Мауро Бозели
Маурицио Коломбо
ЈунакХарлан Драка
Бр. страна100
ИзгледНајчешће три каиша по страни
Прва публикацијааприл 2000.
Веб-сајтwww.sergiobonellieditore.it

Дампир (итал. Dampyr) је италијански научнофантастични стрип који су осмислили Мауро Бозели и Маурицио Коломбо, а који објављује издавачка кућа „Серђо Бонели едиторе“.

Почетак[уреди | уреди извор]

Мауро Бозели је у једном интервјуу објаснио да је идеју за стрип имао још осамдесетих година двадесетог века, али да није имао и адекватну полазну тачку. Идеју су му дали сукоби у бившој СФРЈ и прва епизода стрипа описује управо те догађаје мада се нигде експлицитно не помињу места нити имена људи, али цртежи обилују препознатљивим панорамама градова и рушевинама. У Италији је прва епизода стрипа објављена у априлу 2000, а у Србији 21. фебруара 2008. Дампира објављује издавачка кућа „Весели четвртак“.[1]

Прича[уреди | уреди извор]

Према виђењу аутора стрипа, прави вампири су тзв. „господари ноћи“, који одударају од класичне представе вампира. Сунчева светлост их не убија, а не заобилазе ни цркве. Способни су да праве визије, као и друге, али мање моћне вампире који чине њихов чопор. Против њих се бори дампир - син вампира и жене. Он није прави вампир, али има неке моћи. Рецимо, његова крв је отровна за вампире. У походу на вампире, главном лику помажу Курјак, бивши војник и Тесла, вампирица која се одметнула од своје врсте. Сви ликови су представљени у првој епизоди стрипа.[1] Прве две епизоде дешавају на Балкану и у њима је приказан сукоб на простору бивше Југославије. Радња наредних епизода смештена је у Африку, Русију, Трансилванију, као и средњоевропске градове попут Берлина и Прага.[2]

Ликови[уреди | уреди извор]

Аутори тврде да је лик дампира створен према старој српској легенди о дампиру.[2][3] Главни лик, Харлан, нацртан је по лику британског глумца Рејфа Фајнса, а Тесла подсећа на певачицу Мари Фредериксон из групе Роксет[1] или Ени Ленокс из групе Јуритмикс.[3] Сам Бонели помиње и Горана Бреговића као могући узор за дампиров лик.[4] И други ликови који се појављују су рађени према узору на славне личности. Ламија која се појављује у епизоди која носи њено име, рађена је по лику глумице Шарлоте Лемпинг, а пали анђео Калеб Лост рађен је према лику Дејвида Боуија, али из каснијег периода, што је објашњено тиме да је тек са кратком фризуром и без шашавог имиџа из ранијих дана могао да има уверљив ауторитет као Дампиров ментор. И негативци су рађени према ликовима славних. Нергал, архинепријатељ поменутог анђела, цртан је према лику Винсента Прајса, а демон људождер Торк према лику глумца Мајкла Данкана.[5]

Критике[уреди | уреди извор]

Према писању „Политике“, „Дампир” је стрип просечних домета у визуелном изразу, али и сценарију. Тематски је намењен љубитељима хорора, посебно читаоцима „Дилана Дога”, али и млађој публици, јер су сцене насиља и проблематичан језик прилично ублажени.[3] Наводе се и позитивније критике, посебно на рад цртача Марија и Луке Росија. Такође, похваљен је и рад аутора, јер су проучили обимну литературу, као што су античке легенде, митови и уопште веровања, као и тематску литературу и хорор филмове Б-продукције, што је све послужило као основа за креирање авантура. Ни остали детаљи нису занемарени; сценографија је помно одабрана, као и грађевине, градови, пејзажи, имена ликова...[4]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Дампир: „Ђавољи син“. (Il figlio del diavolo). 21.2.2008. Издаје: „Весели Четвртак“.
  2. ^ а б Србија. нет: „Дампир“
  3. ^ а б в Политика-култура: „Дампир вампир“, Данко Јешић; датум: 20.1.2009.
  4. ^ а б happynovisad.com: „Нови стрип јунак на нашим киосцима: Дампир“, Марко Шуњић Архивирано на сајту Wayback Machine (11. септембар 2009), датум: 18.4.2008.
  5. ^ Дампир: „Незасити“, бр. 32. (Gli insaziabili). 8.7.2010. Издаје: „Весели Четвртак“.


Спољашње везе[уреди | уреди извор]