Ђурађ I Балшић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђурађ I Балшић

Грб
Грб

Датум смрти 13. јануар 1378.
Место смрти Скадар
Порекло и породица

Ђурађ I Балшић (срп. Гюргь Балшикь) је био српски великаш из династије Балшића.

Поседи Балшића (1372—1378)
Ширење посједа Балшића и бановине Босне, након пропасти Николе Алтомановића(Војиновића) у сукобу са Коалицијом
Годину дана прије своје смрти, Ђурађ I Балшић губи послушност у жупама Драчевица, Конавле и Требиње, које преузима босански бан (од октобра 1377. краљ) Твртко I.

Заједно са браћом (Страцимиром и Балшом) и оцем (Балшом) проширио је власт своје породице на Скадар (1360) и предео између Скадарског језера и Јадранског мора, а највероватније и на град Бар[1]. Они су 1361. године постали почасни дубровачки грађани, а наредне године и млетачки.

Током рата између Србије (Војислава Војиновића) и Дубровника (1361—1362), Балшићи су стали на страну Дубровчана. Већ 1363. године отпочели су сукоби на југу њихових поседа, против кнеза Карла Топије. Током њих, Ђурађ је у пролеће 1364. године заробљен[1], а пуштен је, уз откуп, након склапања мира 1366. године, уз посредовање Дубровчана.

Ђурађ се 1369. године, заједно са браћом, обавезао да ће прећи у католичанство, у покушају да уз подршку Папства ојачају и прошире своју државу.

Ђурађ и Балшићи су били блиско повезани родбинским везама са краљем Вукашином[a], што је довело до њиховог удруживања у борби против Николе Алтомановића. Ђурађ је почетком лета 1371. године примио у Скадру краља Вукашина и његовог сина Марка[1], који су дошли са својим снагама. Њихове припреме за напад ка Оногошту, прекинуле су вести о упадима Османлија у област Вукашиновог брата, деспота Угљеше, због чега су се Мрњавчевићи повукли из Зете и упутили ка Серу.

После слома браће Мрњавчевића у Маричкој бици, 26.09.1371. године, Балшићи су упали у њихове земље и проширили своју власт на Пећ и Призрен, а после Страцимирове смрти 1372. године, Ђурађ преузима вођство међу Балшићима[1]. Он је власт своје породице проширио на залеђе Дубровника, Конавље, Требиње и Драчевицу (1373), али су те области 1377. године пришле бану Босне Твртку[1].

Преминуо је 13.01.1378. године[1], а власт над државом Балшића, преузео је његов преостали брат, Балша II.

Ђурађ се женио два пута[2][3]:

Њу је после погибије њеног оца и стрица у Маричкој бици отерао и оженио се:

Поред њих, Ђурађ је имао и једног ванбрачног сина (Ђурђа), који се 10.03.1392. године помиње као млетачки грађанин.

Напомене[уреди]

  1. ^ Ђурађ и његов брат Страцимир су били ожењени Вукашиновим ћеркама, Оливером и Милицом.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Страцимир
Владар Зете
(13721378)
Наследник:
Балша II
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}