Драгоман (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драгоман
буг. Драгоман

Dragoman-center.JPG
Средишњи трг у Драгоману

Основни подаци
Држава Застава Бугарске Бугарска
Област Софијска област
Становништво
Становништво 3.370 (2007. г.)
Географске карактеристике
Координате 42°55′00″N 22°55′00″E / 42.916667, 22.933333
Надморска висина 703 м
Драгоман на мапи Бугарске
{{{alt}}}
Драгоман
Драгоман на мапи Бугарске
Остали подаци
Веб-страна www.dragomanbg.com


Координате: 42° 55′ 00" СГШ, 22° 55′ 60" ИГД
Драгоман (буг. Драгоман) је град у Републици Бугарској, у крајње западном делу земље, седиште истоимене општине Драгоман у оквиру Софијске области.

Град Драгоман се налази близу границе са Србијом и прво је веће насеље до после граничног прелаза Градина.

Природни услови[уреди]

Положај: Драгоман се налази у крајње западном делу Бугарске, близу границе са Србијом - 10 km северозападно. Од престонице Софије град је удаљен 45 km северозападно.

Рељеф: Област Драгомана се налази у северном крају Софијског поља, на око 700 метара надморске висине. Северно од града издиже се планина Чепун, јужни огранак Старе Планине. Испод града налази се природни резерват - Драгоманско блато.

Клима: Због знатне надморске висине клима у Драгоману је оштрији облик конитненталне климе са планинским утицајима.

Воде: Кроз Драгоман протиче само неколико потока. Град се налази на самој вододелници између слива река Велике Мораве и Искра.

Историја[уреди]

Област Драгомана је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручеје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Драгомана је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.

1878. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље тек у 20. веку постоје средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.

Становништво[уреди]

По проценама из 2007. године. Драгоман је имао око 3.400 ст. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми. Последњих деценија град губи становништво, али не толико интензивно, чему треба захвалити близина престонице Софије.

Претежан вероисповест месног становништва је православна.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :