Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“, Ниш
| Назив | |
|---|---|
| |
| Основан | |
| Земља | .svg){kind=small} .svg){kind=small}  |
| Директор | |
| Седиште | |
| Адреса | |
| Сајт | |
| Положај | над. висина: 248 m |
Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“, Ниш је здравствена, научно-наставна и истраживачка установа Медицинског факултета универзитета у Нишу, која се бави лечењем и рехабилитацијом пацијената оболелих од кардиоваскуларних и реуматских болести, са седиштем у бањско-климатском лечилишту Нишка Бања удаљеном 10 km од Ниша.
Називи Института[уреди | уреди извор]
Бањско и климатско лечилиште „Нишка бања“, Природно лечилиште „Нишка бања“, Завод за превенцију, лечење и рехабилитацију реуматичких и срчаних болесника, Институт „Нишка Бања“, Институт за превенцију, лечење и рехабилитацију реуматичких и кардиоваскуларних болести „Нишка Бања“, Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“, Ниш.
Званични назив здравствене установе је Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“, Ниш.
Историја[уреди | уреди извор]
Нишка Бања је природно лечилиште, познато још из доба Римског царства, због;
- Карактеристичне умерено континенталне климе; која у медицинском смислу спада у категорију умирујуће климе погодне за лечење, одмор и рекреацију.
- Лековите термоминералне воде која је специфично слабо минерализована радоном, земноалкална, температуре од 36 °C до 38 °C, са изворишта „Главно врело“, „Сува Бања“, „Школска чесма“, „Бањица“ и „Пасјача“.
- Природног минералног пелоида (блата).
Топлу воду Нишке Бање, први су користили Римљани почетком 4. века, када је у њеним благодетима уживао римски цар Константин Велики, оснивача Константинопоља и зачетника хришћанства на овим просторима. Римљани су специјално изливеним оловним цевима спроводили топлу воду из Нишке Бање до цареве резиденције Медијана, удаљене око 5 km од бање према Нишу.[1]
Бројне српске династије уживале су благодетима Нишке Бање почев од Стефана Немање, великог српског жупан и родоначелник династије Немањића, који је дочекао у Нишу, јула 1189. цара Фридриха Барбаросу и „тешко је поверовати да Стефан Немања свог славног госта није повео до топлих извора оближње бање, да се окрепи након дугог пута“ [2]
Под османлијском влашћу, Нишки округ је снажно био везан за династију Обреновића, која је 1878. ослободила Нишки округ од Турака и припојила га Србији, тако да су од тог доба „стари господар“ -Милан Обреновић и „млади краљ“ Александар Обреновић (тако су их звали у народу), често посећивали Нишку Бању.[2]
Крајем двадесетих и почетком тридесетих година, краљ Александар други Карађорђевић био је редован гост Нишке Бање и у току боравка у њој одседао је у вили „Јела“.
Нишка бања је била омиљено место три краља и две српске династије. У част владара који су својим присуством и краљевским достојанством Нишкој Бањи дали дух и елитизма, захвални мештани су у централном парку подигли спомен-чесму и назвали је „Три краља“.
Нишка бања је била омиљено место три краља и две српске династије. У част владара који су својим присуством и краљевским достојанством Нишкој Бањи дали дух и елитизма, захвални мештани су у централном парку подигли спомен-чесму и назвали је „Три краља“.[2]
Тридесетих година 20. века, започело је ново доба у развоју Нишке Бање и бањског туризма у њој. Тих година она је постала познато бањско-климатско лечилиште у Краљевини Југославији, са свим карактеристикама тадашњих европских бања. И док се Србија још опорављала од ратова, тадашњи краљеви и богати људи у Нишку Бању доносили су, сјај, луксуз и европски начин живота.
Нагли развој Нишке Бање, као бањског лечилишта, почео је 1923. када је бригу о бањи преузела држава. Министарство здравља Краљевине Југославије 1926. је Среског санитарног референта др Ђоку Михајловић, именовала за првог бањског лекара. Како би др Михајловић усавршио знање из балнео-физикалне медицине и лечења унутрашњих болести (применом бањских фактора), Управа Нишке Бање га је 1928. упутила на медицинско усавршавање (специјализацију) у Чехословачку.[2]
Убрзо су богати трговци и први српски индустријалци подизали раскошне виле око „на широком платоу подно Коритњак, најпре подигнутог монументалног здање бањског купатила, којим се и данас шире опуштајући мириси топле воде и пелоида. Два хотела и школа, уређени парк испред купатила, а од 1932. трамвајска веза са Нишом, потпуно су изменили изглед до тада малог туристичког насеља у Србији.
Средином 1935. саграђено ново купатило (данас познато као »Старо купатило« ) знатно је увећало бањске капацитете за лечење гостију. Тако се од 1935. до 1940, у Нишкој Бањи лечило годишње више од 5.000 пацијената, а 1938, која је била рекордна и 6.265.
Почетком Другог светског рата Нишка Бања је располагала са 510 постеља у хотелима и вилама и 530 постеља у приватном смештају, „које су опслуживали један стални и четири сезонска лекара“.[2]
По завршетку Другог светског рата бањско лечилиште је располагало са четири хотела и две виле, у којима је било 570 постеља и 800 постеља у приватном смештају, што је због све већег броја пацијената постало недовољно.
Од 1954. до 1956. у Нишкој бањи је просечно, годишње боравило 17.088 пацијената, што је Нишку Бању по броју посетилаца у тадашњој ФНР Југославији сврставало на друго место одмах иза Врњачке Бање.
Током 1963. Нишка Бања је добила статус бање, а јануара 1966. »Бањско и климатско лечилиште „Нишка бања“«, преименовано је у »Природно лечилиште „Нишка бања“«, са основном наменом да лечи и рехабилитује реуматичка и срчана обољења. За првог директора је именован др Драгослав Коковић.[3]
Децембра 1966. лечилиште у Нишкој Бањи добија нови назив »Завод за превенцију, лечење и рехабилитацију реуматичких и срчаних болесника«, а на дужност директора је постављен проф. др Димитрије Михајловић.
Смештајем већег дела Завода у новоизграђени савремено опремљен стационар „Радон“ 1975, почело је ново раздобље у његовом раду. Следила је изградња новог објекта 1981, стационара „Терме“, и доградња још једног спрата на објекту стационара „Радон“ 1996, тако да је укупни капацитет постеља у Заводу био 560.[3]
Завод је прерастао у »Институт за превенцију, лечење и рехабилитацију реуматичких и кардиоваскуларних болесника« 1979, а због значаја за здравство Србије, 1993. влада Републике Србије је постала оснивач Института.[4]
Децембра 2006, отворен је реновирани хидро блок у стационару „Зеленгора“, са новим базеном и покретним дном, што је олакшало коришћење термоминералне воде код тешко покретних болесника.[3]
Априла 2007, у стационару „Радон“, отворен је велнес центар „Сенсе“ са свим потребним садржајима по узору на модерне европске центре, што је још више осавременило и заокружило понуду Института „Нишка Бања“.[3]
Смештајни капацитети[уреди | уреди извор]
Укупан смештајни капацитет Института је 560 лежајева, размештених у једнокреветним, двокреветним и трокреветним собама и апартманима у три стационара: „Радон“, „Зеленгора“ и „Терме“. Сваки од стационара, који чини засебну целину, поред смештајног дела, располаже и терапијским блоком (хидро, кинези, електро и пелоид) и већим бројем сала за обедовање, угоститељске услуге, групну и индивидуалну рекреацију, забаву и конгресни туризам.[5]
Највећи објекат Института је стационар „Радон“ капацитета 300 лежајева, у једнокреветним и двокреветним собама и апартманима. У његовом саставу је и амфитеатар са 300, пленум сала са 60 и ресторан са 300 места, базен са термоминералном водом, велнес центар и паркинг.
 |
 |
 |
Стационар „Зеленгора“ располаже са 160 лежајева у једнокреветним и двокреветним собама. У саставу објекта је и ресторан, кафе ресторан, летња башта, базен са термоминералном водом.
Стационар „Терме“ састоји се од три виле међусобно повезане топлом везом, капацитета 100 лежајева у једнокреветним двокреветним, трокреветним собама и апартманима. У саставу стационара је ресторан, кафе ресторан, летња башта и базен са термоминералном водом.
Делатност[уреди | уреди извор]
Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“, Ниш је савремена здравствена и научно-истраживачка установа из области реуматологије и кардиологије, специјализоване рехабилитације, физикалне медицине и ортопедије.
Институт поседује најсавременију опрему за неинвазивну дијагностику, лечење и рехабилитацију реуматичких и кардиоваскуларних болесника, а такође и савремену опрему за оперативно лечење у домену ортопедске хирургије. Уз постојеће природне факторе (клима, радиоактивна вода, пелоид и гас) наведене могућности дају Институту посебну карактеристику.
Здравствена делатност у Институту обавља се преко болничких одељења: реуматолошког, кардиолошког, опште рехабилитације, ортопедског, одељења за специјализовану рехабилитацију и амбулантно-поликлиничких служби.
Превенција и лечење [6][уреди | уреди извор]
Основна делатност Института је превенција, лечење и рехабилитација реуматичких и кардиоваскуларних болести у које спадају:
- Болести локомоторног апарата (запаљењски реуматизам, системске болести везивног ткива, дегенеративни реуматизам, ванзглобни реуматизам, метаболички реуматизам - остеопороза)
- Кардиоваскуларне болести (коронарна болест, артеријска хипертензија, срчане мане, болести периферних крвних судова)
- Стања после хируршке реваскуларизације миокарда као и стања након операција на отвореном срцу
- Рехабилитација болесника после уграђивања ендопротезе кука или колена
- Посттрауматска стања
- Стања после оштећења централног и периферног моторног неурона
- Запаљењски и функционални стерилитет
Наставна делатност и научноистраживачки рад[уреди | уреди извор]
Оснивањем Медицинског факултета Универзитета у Нишу, Институт је добио посебан значај као образовна установа за школовање лекара и медицинских сестара у области кардиологије, интерне медицине, реуматологије, ортопедије и физијатрије.
Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“ данас је наставна база Медицинског факултета у Нишу на катедри Интерне медицине – област кардиологија, реуматологија и Балнеоклиматологија. Предавања и вежбе за студенте на основној и последипломској настави из Интерне медицине одвијају се у амфитеатру, Пленум сали Института и на клиничким одељењима.[7]
Преко 50 лекара овог института активно се бави научно истраживачким радом пре свега у области реуматологије, кардиологије балнеотерапије. итд, о чему говоре бројни објављени стручни радови, докторске и магистарске дисертације.
Велнес[уреди | уреди извор]
Велнес центар у свом простору поседује следеће садржаје:
- базен
- џакузи базен,
- финску сауну,
- вибросауну (сауну облика капсуле коју може користити само један корисник),
- целутрон (апарат који врши електро-стимулацију опуштених мишића)
- слану собу
- собе за масажу.
Организација [8][уреди | уреди извор]
Клинике и службе[уреди | уреди извор]
Клиника за реуматологију[уреди | уреди извор]
Клиника за реуматологију основана је 1982. и свој рад остварује кроз :
- Одсек за специјалистичко консултативне прегледе
- Одсек за полуинтензивно лечење и негу
- Одсек за дијагностику:
- Кабинет за дензитометрију
- Кабинет за ултразвучну дијагностику
- Кабинет за капилароскопију
- Кабинет за дијагностичку и терапијску пункцију зглобова и контролу болести МТ
- Кабинет за МРА периферних зглобова и РО дијагностику
Клиника за кардиоваскуларне болести[уреди | уреди извор]
Клиника за кардиоваскуларне болести формирана је 1995. и поседује кадровске и материјалне могућности за комплетну неинвазивну дијагностику кардиоваскуларних болесника. Ова клиника организује свој рад кроз;
- Одсек за збрињавање ургентних стања
- Одсек за специјалистичко консултативне прегледе
- Одсек за кардиоваскуларну дијагностику
- Одсек за интензивно лечење и негу - коронарна јединица
- Одсек за полуинтензивно лечење и негу
- Одсек за стандардно лечење
- Кабинет за артеријску хипертензију
- Кабинет за липиде
Наведени одсеци и кабинети пружају могућност да се у Институту у једном дану обави, процени функција кардиоваскуларног система, одреди адекватна терапија и обезбеди периодично праћење стања кардиоваскуларног система и на тај начин смањи потреба срчаних болесника за боравком у болници ради дијагностике и лечења.
Служба за ортопедију[уреди | уреди извор]
Служба за ортопедију основана је 1971. и у њој су хируршки лечени урођени и стечени деформитети коштано-зглобног система. У оквиру ове службе раде;
- Одсек за специјалистичко консултативне прегледе
- Одсек за интензивно лечење и негу
- Одсек за стандардно лечење
- Оперативни одсек
- Кабинет за минимално инвазивну хирургију
- Кабинет за терапију бола
Посебну пажњу хирурзи ове службе придају лечењу реуматизма и спортских повредама. Јединица за терапију бола, која се бави лечењем средње јаког акутног и хроничног бенигног бола, у свом раду комбинује медикаментозну терапију и локалну и спроводну анестезију са балнео-физикалним процедурама.
Клиника за рехабилитацију[уреди | уреди извор]
Кроз Одељења за специјализовану рехабилитацију реуматичких и кардиоваскуларних болесника прође највећи број пацијената Института (са коронарном болешћу, после хируршких интервенција на срцу, са артеријском хипертензијом, болестима периферних крвних судова). Рехабилитацијом су обухваћени и болесници са запаљенским, аутоимуним, метаболичким и дегенеративним реуматским болестима.
Специјализована рехабилитација кардиоваскуларних и реуматичких болесника у Институту се одвија, по истим принципима, у следећим одељењима за специјализовану рехабилитацију која се налази у стационарима „Радон“ и „Терме“:
- Одсек за специјалистичко консултативне прегледе
- Одељење „А“ за специјализовану рехабилитацију кардиоваскуларних болесника
- Одељење „Б“ за специјализовану рехабилитацију кардиоваскуларних болесника
- Одељење „Ц“ за специјализовану рехабилитацију кардиоваскуларних болесника
- Одељење „Д“ за специјализовану рехабилитацију кардиоваскуларних болесника
- Одељење „Е“ за рехабилитацију неуролошких, трауматолошких, реуматолошких пацијената и постоперативних стања
Посебна пажња на овом одељењу обраћа се примени дозираног, контролисаног физичког тренинга у лечењу и рехабилитацији срчаних болесника. Терапија се комбинује истовременом применом природних балнеолошких фактора Нишке Бање са савременом терапијом лековима. У оквиру клинике постоји и Кабинет за дијететику.
Заједничке службе[уреди | уреди извор]
- Информационе технологије
- Одељење за правне кадровске и опште послове
- Одељење финансијских послова
- Одељење за комерцијалне послове
- Служба за техничке и друге сличне послове:
- Одељење исхране и угоститељства
- Одељење за инвестиционо-техничко одржавање објеката и опреме
Кадровска структура[уреди | уреди извор]
Капацитете у стационарном, амбулантнополиклиничком делу Института и кабинетима опслужује;
- Укупно: 432 радника (258 медицинских и 174 немедицинских).
- Са високом школском спремом је 78 радника: 65 медицинских и 13 немедицинских радника.
- Од укупног броја медицинских радника 15 је доктора медицинских наука, или предавача у настави (професори, доценти и асистенти), 50 лекара специјалиста (интерне медицине, ортопедије и физикалне медицине) од којих је 6 магистара и 9 примаријуса, лекара опште медицине или на специјализацији 8.
- Структури немедицинских радника је: 4 економиста, 4 правника, 1 професор енглеског језика, 1 социолог, 2 електро-инжењера и 1 инжењер машинства.
Терапијско - рекреативне стазе[уреди | уреди извор]
У оквиру посебних терапијских третмана реуматичних и кардиоваскуларних болесника али и за, опоравка и рекреацију спортиста и туриста у Нишкој Бањи користи се посебно изграђен шеталишни комплекс парковских стаза, познат и као „Стазе здравља“ , који је осавремењен генералним преуређењем од 2018. до 2020. године
У оквиру овог комплекс постоје шест стаза здравља, укупне дужине од 350 до 1.400 метар, са успоном усеченим у планину Коритњак или без њега.
Намена ових стаза је следећа:
- Стазе I и II су без већих успона и падова и намењене су рехабилитацији тежих срчаних болесника.
- Стазе III, IV и V представљају комбинацију хода по равном и успона са различитим нагибом. Намењене су рекреативцима и пацијентима који имају или су стекли већу толеранцију на физички напор.
- Стаза VI или „златна стаза“ представља комбинацију наизменичног смењивања бржег и споријег хода. Погодна је за све оне који желе да се баве физичком активношћу у циљу очувања здравља.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Историја Ниша - Прва књига, Градина и Просвета Ниш 1986
- ^ а б в г д Историја Ниша - Трећа књига стр.493. Градина и Просвета Ниш 1986
- ^ а б в г „Историјат Института”. Сајт Института Нишка Бања. Архивирано из оригинала 18. 02. 2019. г. Приступљено 18. 2. 2019.
- ^ Стеван М. Станковић Писана реч о бањама Србије - ГЛОБУС 37-38 – часопис за методолошка и дидактичка питања географије.
- ^ Смештајни капацитети Института „Нишка Бања“, Приступљено 22. 11. 2012.
- ^ „Индикације У”. Институт „Нишка Бања“. Приступљено 18. 2. 2019.
- ^ „Наставна база Медицинског факултета. У”. Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“. Приступљено 18. 2. 2019.
- ^ „Организација и опрема . У”. Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“. Архивирано из оригинала 19. 02. 2019. г. Приступљено 18. 2. 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Zunic, Z. S.; Yarmoshenko, I. V.; Birovljev, A.; Bochicchio, F.; Quarto, M.; Obryk, B.; Paszkowski, M.; Celiković, I.; Demajo, A.; Ujić, P.; Budzanowski, M.; Olko, P.; McLaughlin, J. P.; Waligorski, M. P. (2007). „Radon survey in the high natural radiation region of Niska Banja, Serbia”. Journal of Environmental Radioactivity. 92 (3): 165—174. PMID 17196309. doi:10.1016/j.jenvrad.2006.11.002.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“, Ниш.Званична презентација
- Institute "Niška Banja" на www.visitspas.eu
- Mihajlović D., Stanković A., Marković Z., Karadžić M., Dimić A: Dejstvo prirodnih faktora u prevenciji, lečenju i rehabilitaciji reumatskih bolesti, Klinička studija,Medicinski fakultet u Nišu,1989.
- GODIŠNJI KONGRES REUMATOLOGA SRBIJE I CRNE GORE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM BEOGRAD, 2005. ZBORNIK RADOVA
