Исланђани

Из Википедије, слободне енциклопедије
Исланђани
исл. Íslendingar
Укупна популација

Око 450.000

Популација
Застава Исланда Исланд 295.672[1]
Застава Канаде Канада 88.875[2]
Застава Сједињених Америчких Држава САД 42.716[3]
Застава Норвешке Норвешка 8.982[4]
Језици
исландски
Сродни језици:
ферјарски, норвешки, дански и шведски
Религија
Хришћанство - Лутерани
Етничке групе

Индоевропљани
Германи

  

Исланђани (исл. Íslendingar) су мали германски народ са Исланда и потомци су досељеника из западне Норвешке. Према историјским подацима и ДНК анализама, између 60 и 80% Исланђана је нордијског порекла, док су остали потомци Келта са Британских острва.[5][6] Исланд је постао независна нација од Данске монархије 17. јуна 1944. године.

Исланђани говоре исландским језиком који припада западноскандинавској групи северногерманских језика, а у конфесионалном погледу су хришћани лутерани.

Порекло имена[уреди]

Назив овог народа потиче од матичног острва са којег потичу Исланда (исл. Ísland, ледена земља). Исланђани сами себе називају Ислендингар (исл. Íslendingar).

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Исланда

Геолошки гледано Исланд је релативно млада копнена маса настала вулканским ерупцијама пре око 20 милиона година у северном Атлантику. Прва људска насеља на острву су се појавила око 874. године, мада по неким археолошким истраживањима постоје докази о постојању насеља и пре нордијских миграција у IX век.[7]

Прве насеобине[уреди]

Први Викинг који је крочио на тло Исланда био је Гардар Сваварсон током 860-их година. Наиме његов брод који је пловио од Норвешке ка Хебридима је у олуји скренуо са пута и сасвим случајно пристао на североисточну обалу Исланда код данашњег града Хусавика. Сваварсон је презимео на острву а по повратку је новооткривену земљу назвао по свом имену Garðarshólmi. Његово случајно откриће потакло је будуће насељавање острва.

Арнарсон се искрцава на тло Исланда

Године 874. је норвешки велможа по имену Инголфр Арнарсон (исл. Ingólfr Arnarson) са својом породицом основао прво насеље на западу Исланда. Насеље је назвао Рејкјавик или „димни залив“ због стубова паре која се дизала из гејзира. Арнарсон се сматра првим стално насељеним човеком на Исланду.[8] Бежећи од тираније норвешког краља Харалда Лепокосог за Арнарсоном су се већ исте године упутиле и друге групе Норвежана који су са собом понели и сву своју имовину, укључујући и стоку и робове. Пловили су у својим бродићима преко северног Атлантика 1.000 км према западу. Према Исландским сагама поред норвешких Викинга у првом валу насељавања били су и Шкоти и Ирци који су углавном били у служби робова норвешких господара.[9] Број Келтских робова је био много већи него број нордијских досељеника, те са тим у вези неке савремене студије сматрају да учешће ове популације у генетској структури савремених Исланђана прелази 60% (слично као на Фарским острвима).[10]

Тај први вал насељавања Исланда (исл. Landnámsöld) трајао је од 874. до 930. и у том периоду је основан и исландски парламент (Алтинг, Alþing) у Тингвелиру (Þingvellir).[11]

Од X до XVIII века[уреди]

Године 930. на једној ливади у месту Тингвелир у близини Рејкјавика састали су се сви локални владари и основали Алтинг, односно први парламент Исланда са циљем доношења одлука зарад општег добра свих на острву. Међутим од самог свог почетка одлуке Алтинга се нису спроводиле на целом острву. Сукоби између водећих обласних господара су кулминирали 1262. и толико су разјединили Исланд да је у помоћ као посредник позван тадашњи норвешки краљ Хокон IV и тај период је у исландској историји познат као „Доба стурлунга“ (Sturlungaöld).[12]

Тингвелир

Исланд је под влашћу Норвешке био све до 1380. када се угасила тадашња норвешка краљевска лоза. Као резултат тога, и Исланд и Норвешка долазе под власт Данске. Увођењем апсолутизма у Данској, Исланд је сва своја права пренио на данску круну и фактички изгубио своју независност. Данска није сматрала Исланд својом колонијом и није помагала острво ни економски ни војно. Због недостатка војне помоћи пиратски бродови су често упадали на Исланд и пљачкали тамошња приобална насеља.[13] За разлику од Норвешке, Данска није имала потребе за рибом и вуном са Исланда што је уништило привреду острва. Данска Влада је чак 1602. забранила Исланду да тргује са осталим земљама.[14]

Године 1783/84 Исланд је захватила велика природна катастрофа када је вулкан Лаки на југу острва еруптирао. Том приликом вулкан је избацио преко 15 км³ базалтне лаве и 0,91 км³ разног пирокластичног материјала.[15] Последице ерупције по исланд су биле катастрофалне. Између 25% и 33% свих становника је умрло од глади у две године, угинуло је 80% свих оваца на острву, половина све стоке и коња.[15]

Независност и економски успон[уреди]

Демографија[уреди]

Култура[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Број становника Исланда, Приступљено 8. 4. 2013.
  2. ^ Statistics Canada, Census 2006 - Selected Ethnic Origins1, for Canada, Provinces and Territories - 20% Sample Data, Приступљено 8. 4. 2013.
  3. ^ US Census Bureau. "Fact Sheets." 2006., Приступљено 19. 10. 2011.
  4. ^ Persons with immigrant background, by immigration category, country background and gender., Приступљено 19. 10. 2011.
  5. ^ Icelanders, a diverse bunch?, Приступљено 8. 4. 2013.
  6. ^ Estimating Scandinavian and Gaelic Ancestry in the Male Settlers of Iceland, Приступљено 8. 4. 2013.
  7. ^ Jónsson, Bergsteinn, Þorsteinsson, Björn (1991) (in Icelandic). Íslandssaga til okkar daga. Reykjavík, Iceland: Sögufélag. Странице 17/23; ISBN 9979-9064-4-8.
  8. ^ Þórðarson, Страна 1200
  9. ^ Fiske et al., 1972, Стр. 4
  10. ^ "Icelandic Women are of Scots descent". Electricscotland.com., Приступљено 19. 10. 2011.
  11. ^ Þorgilsson, c. 1100
  12. ^ Thorsteinsson, Bjarni (1817). Sturlunga-Saga edr Íslendínga-Saga hin mikla: Nú útgengin á prent ad tilhlutun hins íslenzka bókmentafélags, eptir samanburd hinna merkilegustu handarrita er fengist gáta. Th. Einarsson Rangel.  Thorsteinsson, Bjarni; Brynjúlfsson, Gísli; Egilsson, Sveinbjörn; Brandr Sæmundarson, Íslenzka bókmentafélag (1818). Sturlunga-Saga edr Íslendínga-Saga hin mikla: Nú útgengin á prent ad tilhlutun hins íslenzka bókmentafélags, eptir samanburd hinna merkilegustu handarrita er fengist gáta. Th. Einarsson Rangel. стр. 9–.  Thorsteinsson, Bjarni; Brynjúlfsson, Gísli; Egilsson, Sveinbjörn; Brandr Sæmundarson, Íslenzka bókmentafélag (1818). Sturlunga-Saga edr Íslendínga-Saga hin mikla: Nú útgengin á prent ad tilhlutun hins íslenzka bókmentafélags, eptir samanburd hinna merkilegustu handarrita er fengist gáta. Th. Einarsson Rangel. стр. 321–.  Edited with a preface in Icelandic and Danish by Bjarni Þorsteinsson. Published in Copenhagen by Þorsteinn Einarsson Rangel: 1817, 1818 and 1820 respectively.
  13. ^ Fiske et al., 1972, Стр. 8
  14. ^ Fiske et al., 1972, Стр. 18
  15. ^ а б Global Volcanism Program (GVP), Smithsonian Institution (2007). "Grímsvötn", Приступљено 20. 10. 2011.

Литература[уреди]

  • Sturlúnga-Saga edr Íslendinga-Saga hin mikla: Volume 1. Volume 2, Part 1. Volume 2, Part 2 Edited with a preface in Icelandic and Danish by Bjarni Þorsteinsson. Published in Copenhagen by Þorsteinn Einarsson Rangel: 1817, 1818 and 1820 respectively.
  • Árnason, Einar, Benedikz, Eiríkur, Sigurgíslason, Hlynur (2000). "Genetic homogeneity of Icelanders: fact or fiction?". Nature Genetics 25 (4): 373–374. doi:10.1038/78036. PMID 10932173
  • Jónsson, Bergsteinn, Þorsteinsson, Björn (1991) (in Icelandic). Íslandssaga til okkar daga. Reykjavík, Iceland: Sögufélag. ISBN 9979-9064-4-8.
  • Fiske, John, Rolvaag, Karl (1972). Lands and Peoples: Iceland. United States: Grolier.

Спољашње везе[уреди]