Топаз

Из Википедије, слободне енциклопедије
Топаз

TopazUSGOV.jpg

Општи подаци
Хемијска формула Al2SiO4(F,OH)2
Идентификација
Молска маса 182.25 g/mol
Кристални хабитус призматичан
Кристална система ромбична
Тврдоћа по Мосовој скали 8
Сјајност
Боја огреба бела
Релативна густина 3.49–3.57 g/cm³
Безбојни топаз, Минас Жераис, Бразил

Топаз је силикатни минерал алуминијума и флуора са хемијском формулом Al2SiO4(F,OH)2.[1][2][3] Кристализира се у орторомбском кристалном саставу. Кристали су му углавном призматични, а имају и пирамидални завршетак. По једној површини се може лако одломити, тако да са њим треба опрезно руковати. Топаз има тврдоћу 8 по Мосовој скали тврдоће. Специфична тежина му је 3,4 до 3,6.[4][5]

Чисти топаз је прозиран, али обично има нечистоћа. Боје је белог вина или сламнатожуте. Може, такође, да буде и беле, сиве, зелене, плаве, ружичасте или црвеножуте боје. Када се загреје жути топаз постаје црвенкасто-ружичаст. Када се озрачи постаје светлији.[6]

Приликом израде накита од топаза помоћу паре се наталожи на топазу танак слој титанијум оксида, па се такав топаз продаје као мистични топаз.

Налазишта[уреди]

Топаз се обично налази у силикатним магматским стенама гранита и риолита. Обично се кристалише у гранитним пегматитима или у шупљинама, које су испуњене ваздухом у риолитној лави. Такви топази се налазе на планини Топаз у западној Јути у САД. Може да се нађе и са флуоритом и каситеритом. Налазишта топаза су у следећим местима:

Највећи топаз нађен је у Бразилу 1984. и назван је „Ел-Дорадо“. Тежио је 6,2 килограма и налази се у британској краљевској колекцији.

Етимологија и историјска и митска употреба[уреди]

Име топаз долази од грчке речи топазиос, што значи тражити, а то је било име острва у Црвеном мору, којег је било тешко наћи и где се копао жути камен у античка времена. Сам топаз био је непознат у античка времена. У средњем веку име топаз се користило као ознака за жуте драгуље.

Извори[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  3. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  4. ^ Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. 
  5. ^ Група аутора (2003). Атлас фосила и минерала. Креативни центар: Београд. 
  6. ^ Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis (1985). Manual of Mineralogy. ISBN 0-471-80580-7. 

Литература[уреди]

  • Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. 
  • Група аутора (2003). Атлас фосила и минерала. Креативни центар: Београд. 
  • Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis (1985). Manual of Mineralogy. ISBN 0-471-80580-7. 

Спољашње везе[уреди]