Берил
Из Википедије, слободне енциклопедије
-
Уколико сте тражили насељено место у Француској, погледајте чланак Берил (Француска).
| Берил | |
|---|---|
|
|
|
| Општи подаци | |
| Хемијска формула | Be3Al2Si6O18 |
| Идентификација | |
| Кристални хабитус | призматични |
| Кристална система | хексагонална |
| Прелом | шкољкаст |
| Тврдоћа по Мосовој скали | 7,5 - 8 |
| Сјајност | |
| Релативна густина | 2,6 - 2,9 g/cm³ |
| Раствара се у | HF |
1. златни кристал берила,
2. хелиодор.
3. емералд,
4. аквамарин,
5. морганит.
Берил је минерал хемијске формуле Be3Al2Si6O18,[1] односно берилијум-алуминијумски циклосиликат. Кристали берила кристалишу хексагонално и могу бити изузетно велики, метарских димензија. Берил се одликује шкољкастим преломом, тврдина му је 7,5-8, има стакласту сјајност и може бити прозиран до полупрозиран.[2][3]
Види још [уреди]
Извори [уреди]
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ^ Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет.
- ^ Група аутора (2003). Атлас фосила и минерала. Креативни центар: Београд.
Спољашње везе [уреди]
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Берил
 |
Овај незавршени чланак Берил везан је за минералогију. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
|
|
|
|---|---|
| 1. Самородни елементи | самородни бакар (Cu) • самородно сребро (Ag) • самородно злато (Au) • гвожђе (Fe) • самородни сумпор (S) • графит (C) • дијамант (C) • фулерен (C) |
| 2. Сулфиди | пирит • халкопирит • пентландит |
| 4. Оксиди и хидроксиди | спинел • гетит • хематит • магнетит • корунд • лед |
| 5. Карбонати, нитрати, борати | арагонит • азурит • доломит • калцит • малахит |
| 6. Сулфати, хромати, волфрамати, молибдати, ванадати | анхидрит • гипс • апатит • карнотит • леграндит • вулфенит • волфрамит |
| 8. Силикати | алмандин • циркон • андалузит • топаз • берил • кордијерит • епидот • цојсит |
