Погром

С Википедије, слободне енциклопедије
Жртве погрома — већином јеврејска деца — у Јекатеринославу године 1905. (данас Дњепропетровск, Украјина)

Погром (рус. погром — „разарање”, „пустошење”) био је облик масовног антијеврејског насиља у Руској Империји, западној Европи (крај 19. и почетак 20. века) и нацистичкој Немачкој. Данас се под овим појмом подразумева прогањање и других етничких, верских и расних група.

Први погроми догодили су се у Русији крајем 19. века. Цар Александар II убијен је у атентату који су организовали револуционари у нади да ће на тај начин збацити аутократски режим. После убиства пронеле су се лажне гласине да су цара убили Јевреји.

У априлу и мају 1881. године велике групе локалног становништва извршиле су погроме у областима Јекатеринослава, Кијева и Одесе. Јеврејска имовина је пљачкана и уништавана, а многи Јевреји су убијени. Полиција и власт су то ћутке гледале. У току наредне две године у Украјини је извршено близу 150 погрома, а царска влада је тек у мају 1882. године најавила строго кажњавање нереда.

Ускоро после погрома 1881. и 1882. почело је масовно исељавање руских Јевреја у Америку и Палестину.

Неки од најпознатијих погрома у историји[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Симон Дубнов, „Кратка историја јеврејског народа“, више издања.
  • Миленко Патковић, "Антисрпски и антијугословенски погроми у лето 1914. године", у: Зборник о Србима у Хрватској, 2 (1991), pp. 281–308.
  • Весна Секулић, "Погроми над српским становништвом вучитрнског краја крајем XIX и почетком XX века", Баштина 12 (2001), pp. 179–192.
  • Бабић, Мирко; Вујичић, Петар (2014). „Аустроугарски погроми против Срба 1914-1918: Са посебним освртом на ратно законодавство, логоре и злочине шуцкора у БиХ”. Сарајевски атентат 1914. Ћоровићеви сусрети 2013. године: Међународни научни скуп историчара. Гацко: Просвјета. стр. 307—324.