Логор Кампор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кампор
Логор Кампор
Логор Кампор
Постојао јул 1942септембар 1943.
Место Раб
Под контролом Застава Италије Краљевина Италија
Број заточеника око 15.000
Број жртава преко 4.000
Логор Кампор на мапи Хрватске


Координате: 44° 46′ 12" СГШ, 14° 43′ 48" ИГД

Концентрациони логор Кампор (Раб) био је италијански фашистички концентрациони логор у Другом светском рату. Основала га је италијанска окупаторска власт на острву Раб јула 1942. године у близини села Кампор. Деловање логора био је део фашистичке политике искорењивања Словена у етничким хрватским и словеначким подручјима које је Италија окупирала 1941. године.

Логор[уреди]

У логору се налазило приближно 15 000 заточеника, и то углавном Хрвата из Горског котара, Јевреја и Словенаца. Од глади и тешких услова живота, нарочито у зимском и летњем раздобљу умрло је више од 4 000 људи (од којих је именом и презименом познато тек 1490), укључујући више од 150 деце испод 15 година. Осталих 800 особа је умрло при каснијим транспортима у друге концентрационе логоре у Италији, као нпр. у логор Гонарс и Падову.

Док су Словенци и Хрвати живели у очајним условима, Јевреји су били пристојно третирани, јер их италијанска фашистичка политика није сматрала претњом Италији.

Укидање логора[уреди]

Деца у логору.

До средине 1943, у логору се налазило око 7 400 особа, од којих су 2 700 били Јевреји. Након смењивања Мусолинија у јулу 1943, Јевреји су се уплашили да ће их Немци пребацити у споствене логоре. Логор је 8. септембра 1943. године, након капитулације Италије, стављен под немачку контролу. Око 245 јеврејских заточеника формирало је Рапски батаљон у саставу Рапске партизанске бригаде како би се борили против фашизма. Ови борци су у међувремену распоређени у друге јединице НОВЈ,[1] а 204 Јевреја који су остали у логору, транспортовани су у Концентрациони логор Аушвиц.

Од 15 000 заточеника живот је изгубило укупно 20% њих.

Спомен-парк[уреди]

Године 1953, на подручју логора изграђен је спомен-парк, којег су изградили политички затвореници на присилном раду у затвору на Голом отоку. Пројекат за изградњу спомен-гробља направио је словеначки архитекта Едвард Равникар.

Постојање тог концентрацоног логора било је мало познато ван Хрватске и Словеније. Године 2003, италијански премијер Силвио Берлускони изазвао је бурне реакције с изјавом да „италијански фашисти противнике својег режима нису слали у концентрационе логоре, него само на интерни егзил"[2].

Извори[уреди]

  1. ^ At Croatia reunion, survivors mark passage from prisoners to fighters, Jewish Telegraphic Agency
  2. ^ International Herald Tribune:Survivors of war camp lament Italy's amnesia [1]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]