Корисник:CrniBombarder!!!/Трп
Трепча је велико лежиште олово-цинкане руде у Србији,које обухвата западне,југозападне и јужне делове Копаоника и спада међу највећа у Европи.Експлоатација њених рудних богатстава је отпочела у доба краља Милутина (1282—1321), почетком XIV века (1303) и трајала је до краја XVII века.Између два светска рата,британска компанија Trepca Mines Limited отпочиње радове на подручју Трепче (1927) отварањем рудника (1930) и градњом топионице олова (1940). После Другог светског рата,њена имовина је национализована и направљен је Рударско-металуршко-хемијски комбинат олова и цинка Трепча,који је у једном тренутку запошљавао око 20.000 радника и производио око 70% минералних сировина старе Југославије.Данас,услед специфичне ситуације у јужној српској покрајини,већи део комбината Трепча није оперативан,а додатни проблем представља застарела и дотрајала опрема.
Према последњим проценама из 2001.године,преостали капацитет Трепче је око 29.000.000 t руде од чега је[1]:
- 3.40 до 3.45 % односно 999,000 t олова,
- 2.23 до 2.36% односно 670,000 t цинка
- 74 до 81 г/т односно 2,200 t злата
Прошлост Трепче[уреди | уреди извор]
Средњи век[уреди | уреди извор]
Иако је у целој Копаоничкој области,руда вађена још у римско доба,подручје Трепче се користи тек од средњег века.У доба краља Милутина,ту су насељени Саси који су вадили руду,а њен први помен потиче из 1303.године[2],када се помиње њихово насеље у Трепчи.За заштиту рудника,подигнута је тврђава Ћутет,а вађење сребра,олова и гвожђа,настављено је и после пропасти Српске деспотовине,средином XV века. Током наредних векова Османско царство је наставило вађење руде,које је окончано,непосредно након 1685.године[1].
Модерно доба[уреди | уреди извор]
После Првог светског рата,Британци су 1925.године отпочели истраживање комплекса и 1927.године оснивају компанију Trepca Mines Limited.На месту старог рудника из средњег века,1930.године се отвара нови рудник,Стан Трг[а].
Производња је врло брзо достигла бројку од 600 до 700 хиљада тона руде годишње,а у периоду од 1930. до 1940.године извађено је 5 700 000 тона руде,од чега[1]:
као мешани концентрат олова и бакра.У циљу повећања производње,у Звечану је 1940.године изграђена топионица олова.
Током Другог светског рата,управу над Трепчом преузели су Немци,односно компанија на чијем се челу налазио Херман Геринг[1].Поред производње метала,у Трепчи су тада прављени и акумулатори за немачке подморнице[1].
После рата,имовина британског предузећа је национализована и формирано је ново предузеће,под именом Рударско-металурсхко-хемијски комбинат олова и цинка Трепча.У његовом саставу нашли су се рудници:
- Бело Брдо,Црнац,Копорић и Жута Прла, на северу
- Стари Трг и Први тунел,у средини
- Ново Брдо,Ајвалија,Кишница-Бадовац,на југу и југоистоку
затим топионице:
- олова,у Звечану
- цинка,у Косовској Митровици
као и низ других постројења за прераду руде и њену обраду,попут фабрике батерија и акумулатора,концентратора у Грачаници,фабрике хемијских ђубрива и других.Комбинат је био један од најзначајнијих рударских комплекса на Балкану,у једно тренутку је запошљавао 20.000 људи и производио око 70% минералних сировина старе Југославије[1].
Криза и распад старе Југославије,после које је уследила економска блокада СРЈ,након чега су отпочели сукоби на Косову и Метохији који су кулминирали НАТО агресијом на СРЈ,довели су до пропасти овог привредног гиганта.После доласка снага КФОРа и УНМИКа у јужну српску покрајину,јуна 1999.године,производња у северним рудницима,који су остали под контролом Срба,настављена је,док су оне јужне потопили Албанци[тражи се извор].Трепчин музеј минерала (основан 1966) је опљачкан 18.09.1999.године и из њега је украдено преко 1 500 примерака минерала из Трепче,укључујући и непроцењиви примерак вивианита[1],као 150 других минерала из преко 30 земаља света,који су музеју били поклоњени.Под покровитељством УНМИКа,обновљен је рад у средишњим рудницима и погонима у Митровици,али је то прекинуто у августу 2000.године,због велике количине загађења[1].
Комбинат Трепча данас практично функционише,као два самостална и независна дела[3]:
- Трепча север,која обухвата руднике и постројења на простору са већински српским народом
- Трепча југ,која обухвата руднике и постројења на простору са већински албанским народом
Извађена руда[уреди | уреди извор]
Процењује се да је у периоду од 1931. до 1998.године,из Трепчанских рудника извађено око 34 350 000 t руде,од чега[1]:
- 6 % односно 2 066 000 t олова,
- 4 % односно 1 371 000 tцинка,
- 75 g/t односно 2 569 сребра
- 102 g/t односно 4 115 бизмута.
Процењена количина извађеног злата,од 1950. до 1985.године,је око 8.7 тона односно око 250 kg годишње,кадмијума,од 1968. до 1987.године, 1 655,а поред наведеног,извађене су и мање количине германијума, галијума, индијума, селенијума и телуријума.
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ У свим документима британске компаније јавља се назив Стан Трг,који је исправљен тек након Другог светског рата.Ради се о административној грешци Британаца који су највероватније ручно написано,латиничним писмом,Stari Trg преписали као Stan Trg.Сам назив је везан за средњи век и означава место на коме је у старо време (тј. у средњем веку) био трг односно место на коме се трговало металима и другом робом.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з „The Trepca mine (by Jean Feraud)” (на језику: енглески). Приступљено 10. 11. 2010.
- ^ Мишић, Синиша, ур. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: према писаним изворима (на језику: српски). Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-16604-3. Приступљено 10. 10. 2023.
- ^ „Златна руда Косово”. Вечерње Новости. 11. 08. 2007. Приступљено 10. 11. 2010.
Извори[уреди | уреди извор]
- „The Trepca mine (by Jean Feraud)” (на језику: енглески). Приступљено 10. 11. 2010.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Златна руда Косово”. Вечерње Новости. 11. 08. 2007. Приступљено 10. 11. 2010.