Косово и Метохија у српско-арбанашким односима

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Косово и Метохија у српско-арбанашким односима : студије и чланци
Корице књиге Косово и Метохија у српско-арбанашким односима, 2006. година
Настанак и садржај
АуторДушан Т. Батаковић
ЗемљаСФР Југославија
ЈезикСрпски
Жанр / врста деластручна монографија
Издавање
ИздавачЈединство из Приштине и Дечјие новина из Горњег Милановца
Датум1991.
Класификација
ISBN ?86-7019-071-0

Косово и Метохија у српско-арбанашким односима : студије и чланци је стручна монографија Душана Т. Батаковића, објављена 1991. године у издању "Јединства" из Приштине и "Дечјих новина" из Горњег Милановца.[1]

О аутору[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Душан Т. Батаковић

Душан Т. Батаковић (1957—2017) је био историчар и дипломата, директор Балканолошког института САНУ, некадашњи амбасадор у Грчкој, Канади и Француској, саветник председника Србије, члан Државног преговарачког тима о будућем статусу Косова и Метохије, шеф делегације Србије при Међународном суду правде у Хагу.[2] Био је члан Светске академије уметности и науке, са седиштем у Цириху, потпредседник светске Асоцијације за балканолошке студије са седиштем у Букурешту, председник Националног комитета AIESEE за Србију.[3]

Завршио је студије историје на Филозофском факултету 1982. и магистрирао 1988, а докторирао је 1996. године на Сорбони у Паризу.[3]Батаковић је аутор, коаутор и приређивач двадесетак књига и преко 170 чланака и студија на српском, француском и енглеском језику. Књиге су му превођене на руски, румунски, корејски и албански језик. За заслуге у научном раду одликован је француским орденом Академске палме у рангу официра (2010).[3]

О књизи[уреди | уреди извор]

Косово и Метохија у српско-арбанашким односима је збирка студија и чланака састављена од радова насталих током осам година, у периоду од 1985. до 1990. године, који су објављивани по стручним историјским часописима и зборницима радова с научних скупова. Аутор је у њима устраживао српско-арбанашке односе у 19. и почетком 20. века. Сакупљене на једном месту, у књизи, ове студије и чланци, имају за циљ да, посредством обраде разних проблема, читаоцу прикажу разноврсну и слојевиту прошлост области које у српској историји заузимају посебно место. Посебан акценат је стављен на оне аспекте историје Косова и Метохије који су, у научној јавности различито тумачени, или, најчешће и оспоравани.[4] [5]

Посебну вредност књиге има уводна студија: Косово и Метохија: Поглед у прошлост заветне земље, где се обрађују историјски процеси од средњега века до данашњих дана, од успона у средњем веку, када Косово и Метохија постају средиште политичког, културног и духовног живота средњовековне Србије, преко османског раздобља када, под штитом ислама, почиње постепено насељавање Арбанаса (српско историјско име за Албанце) са албанских висоравни у плодне котлине Метохије, а потом и Косова, па све до турбулентних конфликата, националних и идеолошких, у тек прохујалом веку.[6]

Батаковић посебно обрађује раздобље у којем су Арбанаси, вољом Османлија, преузели доминантну политичку улогу на простору данашње покрајине, истискујући, на један систематичан начин, а уз благослов Високе Порте у Цариграду, домородачко српско становништво, путем прогона и терора који посебно узима маха од времена стварање Албанске (Призренске) лиге 1878. године. У тим демографским процесима, аутор види један од главних узрока каснијих крупних верских и националних сукоба између ова два народа, који ни до данас нису превладани. Следи анализа српско-арбанашких односа током балканских и Првог светског рата, када је, уз тешко бреме сукоба из прошлости, ипак било озбиљних покушаја да се односи између Срба и Арбанаса, а посебно после стварања Албаније у новембру 1912, уреде на новим основама. Показао је потом како је непревазиђени национални сукоб, стално потпириван са стране, онемогућио да Срби и Албанци, ни у међуратном периоду, не нађу трајније основе за међусобну сарадњу, него да и даље, уз непрестане стране подстицаје, тону у спиралу узајамних сукоба, пре свега око Косова и Метохије.[6]

Садржај[уреди | уреди извор]

Књига садржи следеће целине и поглавља:[4][5]

  • Косово и Метохија: поглед у прошлост заветне земље - предговор енглеском издању монографије Р. Петровић и М. Благојевић о сеобама Срба и Црногораца с Косова и Метохије.
  • Косовско предање у историји Срба на Косову и Метохији у 19. веку - реферат на међународном научном скупу у Химелстиру.
  • Францизи о Старој Србији - реферат поднет децембра 1989. године на међународном скупу Југословенско-француски односи.
  • Основе арбанашке превласти на Косову и Метохији - претходно објављено у часопису Идеје, бр. 5-6 (1987), стр.34-44.
  • Меморандум Срба из Старе Србије и Македоније Конференцији мира у Хагу 1899. - претходно објављено у "Прилози за књижевност, језик и фолклор", књ. LIII-LIV (1987-1988), стр.117-183.
  • Покушај отварања српског конзулата у Призрену 1898-1900. - претходно објављено у "Историјски часопис", књ. XXXI (1984), стр. 249-259.
  • Истрага оружја у Ибарском Колашину - претходно објављено у "Косовско-метохијски зборник", САНУ, књ. 1, (1990), стр. 269-283.
  • Погибија руског конзула Г.С. Шчењрбине у Митровици 1903. - претходно штампано у "Историјски часопис", књ. XXXIV (1987), стр.309-325.
  • Ослобођење Косова и Метохије - није до објављивања књиге објављивано
  • Есад-паша Топтани и Србија 1912-1915. - саопштење поднето децембра 1985. на научном скупу "Србија 1915. године", објављено у истоименом зборнику радова у издању Историскјог института, књ. 4, (1986), стр. 299-327.
  • Ахмед-паша Зогу и Србија 1915-1916. - објављено у Зборнику радова Историјског института, књ. 5, "Србија 1916. године", (1987), стр. 165-177.
  • Есад-паша Топтани, Србија и албанско питање 1916-1918. - сопштено на научном скупу "Србија 1918. године и стварање југословенске државе", децембра 1988, објављено у истиоменом Зборнику радова Историјског института, књ. 7, (1989), стр. 345-364.
  • Српско-арбанашки спорови око разграничења и арбанашка емиграција с Косова и Метохије 1918-1920. - објављено у Зборнику радова Историјског института, књ. 8, "Србија на крају Првог светског рата", (1990), стр. 35-49.

За друго издање књиге које објављено 2006. године додати су следећи прилози:

  • Сећање генерала Драгутина Милутиновића на командовање Албанским трупама 1915. године
  • Подаци Српских војних власти о арбанашким првацима

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Косово и Метохија у српско-арбанашким односима : студије и чланци / Душан Т. Батаковић”. plus.cobiss.net. Приступљено 22. 6. 2023. 
  2. ^ „Preminuo Dušan Bataković”. rts.rs. Приступљено 22. 6. 2023. 
  3. ^ а б в „Душан Батаковић”. prometej.rs. Приступљено 22. 6. 2023. 
  4. ^ а б Батаковић, Душан Т. (1991). Косово и Метохија у српско-арбанашким односима : студије и чланци / (1 изд.). Приштина, Горњи Милановац: Јединство ; Дечје новине. стр. 275—283. ISBN 86-7019-071-0. 
  5. ^ а б Батаковић, Душан Т. (2006). Косово и Метохија у српско-арбанашким односима. Београд: Чигоја штампа. стр. 363—393. ISBN 86-7558-436-9. 
  6. ^ а б „Kosovo i Metohija u srpsko-arbanaškim odnosima”. cigoja.rs. Приступљено 22. 6. 2023. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Батаковић, Душан Т. (1991). Косово и Метохија у српско-арбанашким односима : студије и чланци / (1 изд.). Приштина, Горњи Милановац: Јединство ; Дечје новине. стр. 275—283. ISBN 86-7019-071-0. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Kosovo i Metohija u srpsko-arbanaškim odnosima / Dečansko pitanje / Kosovo i Metohija - istorija i ideologija, Dušan T. Bataković]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Косово_и_Метохија_у_српско-арбанашким_односима&oldid=27678677”