Косјерић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Косјерић

Железничка станица у Косјерићу
Железничка станица у Косјерићу

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Златиборски
Општина Косјерић
Становништво
Становништво (2011) 4116
Положај
Координате 43°59′28″N 19°54′15″E / 43.991, 19.904166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 415 m
Површина 358 km²
Косјерић на мапи Србије
{{{alt}}}
Косјерић
Косјерић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 31260
Позивни број 031
Регистарска ознака UE


Координате: 43° 59′ 28" СГШ, 19° 54′ 15" ИГД

Косјерић је градско насеље у Србији у општини Косјерић у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 4116 становника, а према попису из 1991. — 3794. Становник Косјерића је Косијерац (мн. Косијерци). [1]

Географија[уреди]

Косјерић је место у западној Србији на обалама реке Скрапеж, која извире на планини Повлен, на 1000 мнв.

Косјерић се налази у плодној долини на 415 м надморске висине. Са северозапада Косјерић је окружен планином Повлен 1347 m , а са североистока планинама Козомор 1007 m и Маљен 1104 m, на којем се налази висораван Дивчибаре, позната туристичка дестинација за љубитеље зиме и скијања , са ски стазама опремљеним ски лифтом који има могућност превоза 700 скијаша на сат.

Са истока је Субјел 924 m. Са југа Косјерић је засечен венцем планина , Дрмановином , са највишим узвишењем Град 1022 m и Јеловом гором 1011 m са југозапада , и Црнокосом 809 m са југоистока.

Историја[уреди]

Стари хан

У средњем веку, овај крај је био у саставу државе Немањића све до пада Србије под турску управу 1463. године.

Током наредна два века, овде су се једнако као и пре Турака укрштали путеви који су водили од мора ка Западној Србији и ка Подунављу и истоку. Каснији ратови Аустрије и Османског царства прилично су проредили становништво, које је бежало у друге, безбедније крајеве и тамо остајало.

Тачно време насељавања подручја данашње општине Косјерић тешко је утврдити. Осетнији долазак становништва почео је у другој половини 18. века, уочи познате народне побуне познате под именом Кочина крајина. Углавном су се досељавали људи из Црне Горе, источне Босне, са Старог влаха. Најстарији досељеници населили су, пре осталих, места Варду, Таор и Маковиште.

Сматра се да најстарији досељеници потичу из породице Косијер. У предањима из ранијих времена каже се да је Антоније Косијер дошао из Косијера, из Црне Горе, и довео своја три сина. Затим су дошли Јован Баронин, из села Баре и његова сестра са седам синова. Забележено је да је било досељеника из села Диваца и из Црногорског Колашина. Документи су још прецизнији. У Косјерићу се, 1854. године, уз своју друмску механу, настанио извесни Антоније Радојевић. Овај корак охрабрио је остале трговце и сељаке да на истом месту саграде куће и дућане. Касније је, ширењем насеља, Антоније Радојевић успео да срез премести из Ужица у тек стасало место.

Косјерић је почео убрзано да се развија тек 1882. године иако му је у томе сметала близина већих места каква су, у оно доба, били Ваљево и Пожега. За варош је проглашен 1893. године а за град тек 30. априла 1966. године и убрзано се развија од проласка пруге Београд-Бар 1972. године.

У Косјерићу се одржава међународни фестивал дечјег фолклора „Лицитарско срце“. Пети пут је одржан 2013. године.[2]

Демографија[уреди]

У насељу Косјерић (варош) живи 3212 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,9 година (36,2 код мушкараца и 37,6 код жена). У насељу има 1377 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 558 [3]
1953. 698
1961. 630
1971. 1860
1981. 2988
1991. 3794 3754
2002. 4116 4200
2011. 4065
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
4.014 97,52%
Црногорци
  
28 0,68%
Југословени
  
12 0,29%
Македонци
  
3 0,07%
Хрвати
  
2 0,04%
Немци
  
1 0,02%
непознато
  
18 0,43%


Фотографије[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Речник српског језика САНУ, књига 10, стр. 298.
  2. ^ „Лицитарско срце“ у Косјерићу („Вечерње новости“, 23. август 2013)
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]