Лудошко језеро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Специјални резерват природе Лудошко језеро
МУЗП Категорија IV (Станишта и друга управљана подручја)


[[Слика:|288px|]]
Локација: Застава Србије Србија
Најближи град: Суботица
Координате: 46°05′58″N, 19°49′27″E
Површина: 633 ha
Настао: 1955. године
Власништво: Србија
Лудошко језеро
Географски положај
Координате 46°05′58″N 19°49′27″E / 46.099505, 19.824113
Државе Застава Србије Србија
Физичке карактеристике
Површина 3,87 км²
Највећа дужина 4 км
Географске карактеристике
Лудошко језеро на мапи Србије


Координате: 46° 05′ 58" СГШ, 19° 49′ 27" ИГД
Лудашко језеро, по величини (површина 387ha, дужина 4km) друго највеће језеро Северне Бачке, налази се на додиру две природно-географске целине: Суботичко-хоргошке пешчаре и Средње бачке лесне заравни, на 12 km источно од Суботице.

Језерско окно настало је пре око милион година, тако што га је издубио ветар, а спречио је и даље отицање воде, заустављајући је међу пешчаним динама. Од искона, разноврсност животног простора језера и његове околине пружала је дом изузетно богатом биљном и животињском свету. Негдашњу лепоту обалског растиња чува ушће Киреша, где шашеви обрубљују језеро, у пролеће блиставо жута перуника, а лети шарене врбичице и конопљуше. Овде цвета заштићени велики каћунак, док је највећа вредност приобалних слатина ненаметљиви зелени морски трозубац, уписан у Црвену књигу флоре Србије.

Влажне поплављене ливаде и само језеро на пролеће су место размножавања бројних водоземаца, као што су: мали и велики мрмољак, барска жаба, обична чешљарка, зелене жабе и заштићена барска корњача. Најпознатија риба Лудашког језера била је златни караш, кога је данас скоро потпуно потиснуо са истока донесен блиски рођак сребрни караш, најпопуларнији плен међу спортским риболовцима. Овде живи око 20 врста риба од којих и заштићени чиков.

Најпознатији представници птичјег света Лудаша су птице мочварце, због чијег присуства је ово подручје уписано на листу мочварних подручја од међународног значаја. Међу њима издвајају се: риђа и жута чапља, букавац, барски петлован, мали барски петлић, водомар, модровољка, бела и брката сеница и шеварски цврчић који се гнезди у тршћацима језера. Најпознатији сисари су зец, срна, дивља свиња и видра.

Археолошка истраживања показују да је на обали Лудашког језера било најстарије насеље у овом крају. Архаичне сеоске куће Лудаша, најстаријег салашарског насеља околине језера, припадају најјужнијој варијанти мађарског равничарског типа куће.

Због свог значаја и заштите природних вредности и одлика, а пре свега станишта птица мочварица Лудашко језеро заштићено је као Специјални резерват природе.

Специјални резерват природе[уреди]

Лудашко језеро је први пут заштићено законом 1955. године (део језера), а од 1994. године Уредбом Владе Републике Србије проглашено Специјалним резерватом природе (Службени гласник РС 56/94).

Новом Уредбом о заштити Специјалног резервата природе Лудашко језеро („Службени гласник РС“, бр 30/06) је проширена површина која сада износи 846,33 ha.

Специјални резерват природе „Лудашко језеро“ обухвата језеро и обалу уз насеља Лудаш (Шупљак), Хајдуково и Носа. Резерват обухвата поред језера и 2.002 ha заштитне зоне. Старалац заштићеног добра је јавно предузеће „Палић-Лудаш“

Барска орхидеја је наведена у Црвеној књизи флоре Србије.

Околина језера је насељена још од каменог доба, археолошка налазишта постоје у близини Носе.

Католичка црква и Парохија на Лудашком шору су такође вредни културни споменици.

Језеро је уведено на списак Рамсарских подручја 1977. године и има међународни значај, стога припада I категорији заштите.

Специјални резерват је уз саму границу и наслања се на Национални парк Кишкуншаг из Кечкемета у Мађарској. Планирано је да резерват буде део заједничког прекограничног заштићеног природног добра у сливу речице Киреш.

Извори[уреди]

  • Програм управљања специјалног резервата природе „Лудошко језеро“ за период 2009-2013

Литература[уреди]