Прича о јаком човеку
Прича о јаком човеку (или прича о пљачкашу) је једна од Исусових алегоријских прича, забележена у канонским јеванђељима по Матеју, Марку и Луки, као и у неканонском јеванђељу по Томи.
Садржај |
Прича [уреди]
По Матеју [уреди]
Или како може неко да уђе у кућу јакога и да пограби његово покућство, ако прво не свеже јакога, и тада ће његову кућу опленити?
– Еванђеље по Матеју, 12:29 (превод Емилијан Чарнић)
По Марку [уреди]
Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.
– Еванђеље по Марку, 3:27 (превод Вук Караџић)
По Луки [уреди]
Када јаки, наоружани човек чува свој двор, његово имање је у миру; ако пак јачи од њега дође и надвлада га, узима му све оружје у које се уздао и дели што је опленио од њега.
– Еванђеље по Луки, 11:21-22 (превод Емилијан Чарнић)
По Томи [уреди]
Нико не може ући у кућу јаког човека и силом је заузети а да му прво не свеже руке; тек тада му може похарати кућу.
– Еванђеље по Томи, изрека 35
Тумачења [уреди]
У синоптичким јеванђељима по Матеју, Марку и Луки, ова прича представља део шире расправе у којо противници оптужују Исус да истерује демоне помоћу Белзебуба, односно тако што у савезу са Сатаном:
А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе. И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити? И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно; И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај; И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти. Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.[1]
Тумачено у овом контексту, снажан човек представља Сатану, а нападач представља Исуса. Исус на тај начин каже да није могао вршити егзорцизам а да претходно није победио Сатану.[2][3][4]
Крег Кинер сматра да је ова Исусова прича о јаком човеку надовезивање на античку пословицу "нико не пљачка јаког човека".[5]
У неканонском Јеванђељу по Томи, које нема контекст расправе о Белзебубу, изрека се може тумачити као да су „лукаво планирање и пажљива стратегија“ неопходни како би се остварили нечији циљеви.[6]
Извори [уреди]
- ^ Еванђеље по Марку, 3:22-27 (превод Вук Караџић)
- ^ Jürgen Becker, trans. James E. Crouch, Jesus of Nazareth, Walter de Gruyter, 1998, p. 184
- ^ Duane Frederick Watson, The Intertexture of Apocalyptic Discourse in the New Testament, Brill Academic Publishers, 2003, p. 26
- ^ William Telford, The Theology of the Gospel of Mark, Cambridge University Press, 1999, ISBN 0-521-43977-9, p. 62
- ^ Craig S. Keener, A Commentary on the Gospel of Matthew, Wm. B. Eerdmans Publishing, 1999, ISBN 0-8028-3821-9, p. 364
- ^ Richard Valantasis, The Gospel of Thomas, Routledge (UK), 1997, p. 111
