Прича о јаком човеку

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пол Сезан, The Hanged Man's House, 1873.

Прича о јаком човеку (или прича о пљачкашу) је једна од Исусових алегоријских прича, забележена у канонским јеванђељима по Матеју, Марку и Луки, као и у неканонском јеванђељу по Томи.

Прича[уреди]

По Матеју[уреди]

Или како може неко да уђе у кућу јакога и да пограби његово покућство, ако прво не свеже јакога, и тада ће његову кућу опленити?

Еванђеље по Матеју, 12:29 (превод Емилијан Чарнић)

По Марку[уреди]

Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.

Еванђеље по Марку, 3:27 (превод Вук Караџић)

По Луки[уреди]

Када јаки, наоружани човек чува свој двор, његово имање је у миру; ако пак јачи од њега дође и надвлада га, узима му све оружје у које се уздао и дели што је опленио од њега.

Еванђеље по Луки, 11:21-22 (превод Емилијан Чарнић)

По Томи[уреди]

Нико не може ући у кућу јаког човека и силом је заузети а да му прво не свеже руке; тек тада му може похарати кућу.

Еванђеље по Томи, изрека 35

Тумачења[уреди]

У синоптичким јеванђељима по Матеју, Марку и Луки, ова прича представља део шире расправе у којо противници оптужују Исус да истерује демоне помоћу Белзебуба, односно тако што у савезу са Сатаном:

А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе. И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити? И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно; И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај; И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти. Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.[1]


Тумачено у овом контексту, снажан човек представља Сатану, а нападач представља Исуса. Исус на тај начин каже да није могао вршити егзорцизам а да претходно није победио Сатану.[2][3][4]

Крег Кинер сматра да је ова Исусова прича о јаком човеку надовезивање на античку пословицу "нико не пљачка јаког човека".[5]

У неканонском Јеванђељу по Томи, које нема контекст расправе о Белзебубу, изрека се може тумачити као да су „лукаво планирање и пажљива стратегија“ неопходни како би се остварили нечији циљеви.[6]

Извори[уреди]

  1. Еванђеље по Марку, 3:22-27 (превод Вук Караџић)
  2. Jürgen Becker, trans. James E. Crouch, Jesus of Nazareth, Walter de Gruyter, 1998, pp. 184
  3. Duane Frederick Watson, The Intertexture of Apocalyptic Discourse in the New Testament, Brill Academic Publishers, 2003, pp. 26
  4. William Telford, The Theology of the Gospel of Mark, Cambridge University Press, 1999, ISBN 0-521-43977-9, pp. 62
  5. Craig S. Keener, A Commentary on the Gospel of Matthew, Wm. B. Eerdmans Publishing, 1999, ISBN 0-8028-3821-9, pp. 364
  6. Richard Valantasis, The Gospel of Thomas, Routledge (UK), 1997, pp. 111