Координате: 42° 50′ 23" СГШ, 20° 10′ 04" ИГД
Рожаје је градић и општина на крајњем истоку Црне Горе. Припада црногорскм дијелу Рашке области. Према попису из 2003. било је 9.121 становника (према попису из 1991. било је 9.033 становника).
Историја [уреди]
Вријеме настанка Рожаја не може се тачно утврдити али је поуздано установљено да је насеље под именом Рожаје у једном турском писаном извору забиљежено 1571. године, док се истоимена тврђава помиње у турском попису из 1640. године.[тражи се извор од 04. 2011.] Међутим, по турском историчару Хамеру, насеље Рожаје је утемељено 1683. У османлијско доба, насеље настало око утврђења зове се „Трговиште“ и то име носи све до 1912. године. Под тим именом помињу га и чувени турски путописци Евлија Челебија и Мустафа хаџи-Калфа. За настанак имена Рожаје постоји више тумачења. По једном, којег подржава већина тумача, град је добио име по имену старог утврђења „Рогаје“, а француски путописац Ами Буе име Рожаје изводи из ријечи „рог“ по кречњачким кликовима који се налазе испод Ганића крша. Археолошка налазишта свједоче, међутим, о људским насеобинама из прастарих времена, чак и прије нове ере. Прије доласка Словена, овдје су боравили Илири и Римљани. У средњем вијеку, подручје Рожаја и Бихора представљало је средишњи дио средњовјековне државе Рашке. Доказ за то су археолошки налази Грац, Госпођин врх, Градина, Бачевац, те тумулуси, остаци цркава и манастира, испосничке пећине, стара гробља, у народу позната као латинска и грчка. Од 1912. године, рожајски крај налази се у саставу државе Црне Горе.
Саобраћај [уреди]
Рожаје је смјештен на главном путу између Црне Горе и Метохије, а повезан је и са Новим Пазаром.
Становништво [уреди]
Рожаје је административни центар општине Рожаје, која је 2003. имала 22.693 становника, док је сам град тада имао 9.121 становника.
Према попису из 1981. године у граду је живело 7.336, 1991. године - 9.033 и 2003. године - 9.121
У насељу Рожаје живи 6.019 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 30,1 година (29,5 код мушкараца и 30,7 код жена). У насељу има 2.114 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,31.
Ово насеље је углавном насељено Бошњацима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
| Етнички састав према попису из 2003.[2] |
|
| Бошњаци |
|
7.585 |
83,15% |
| Муслимани |
|
795 |
8,71% |
| Срби |
|
244 |
2,67% |
| Црногорци |
|
231 |
2,53% |
| Албанци |
|
188 |
2,06% |
| Роми |
|
15 |
0,16% |
| Руси |
|
2 |
0,02% |
| Мађари |
|
2 |
0,02% |
| Хрвати |
|
1 |
0,01% |
| Словенци |
|
1 |
0,01% |
| Немци |
|
1 |
0,01% |
| Македонци |
|
1 |
0,01% |
| непознато |
|
28 |
0,30% |
Становништво према полу и старости [3]
|
|
м |
|
|
ж |
| ? |
45 |
|
|
49 |
| 80+ |
17 |
|
|
43 |
| 75-79 |
34 |
|
|
44 |
| 70-74 |
82 |
|
|
72 |
| 65-69 |
127 |
|
|
128 |
| 60-64 |
133 |
|
|
168 |
| 55-59 |
167 |
|
|
153 |
| 50-54 |
227 |
|
|
239 |
| 45-49 |
295 |
|
|
284 |
| 40-44 |
348 |
|
|
339 |
| 35-39 |
292 |
|
|
346 |
| 30-34 |
269 |
|
|
364 |
| 25-29 |
302 |
|
|
350 |
| 20-24 |
348 |
|
|
415 |
| 15-19 |
426 |
|
|
404 |
| 10-14 |
471 |
|
|
486 |
| 5-9 |
434 |
|
|
385 |
| 0-4 |
456 |
|
|
379 |
| просек |
364 |
|
|
124 |
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2003.
| Година пописа |
1948. |
1953. |
1961. |
1971. |
1981. |
1991. |
2003. |
| Број домаћинстава |
322 |
370 |
553 |
1061 |
1391 |
1861 |
2258 |
|
Домаћинства по броју чланова по попису од 2003.
| Број чланова |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 и више |
Просечан број чланова |
| Број домаћинстава |
2114 |
164 |
233 |
297 |
410 |
496 |
294 |
124 |
51 |
26 |
19 |
|
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
| Пол |
Укупно |
Неожењен/
Неудата |
Ожењен/
Удата |
Удовац/
Удовица |
Разведен/
Разведена |
Непознато |
| Мушки |
3112 |
1088 |
1896 |
56 |
45 |
27 |
| Женски |
3398 |
1021 |
1956 |
307 |
86 |
28 |
Становништво према делатности коју обавља
| Пол |
Укупно |
Пољопривреда, лов и шумарство |
Рибарство |
Вађење руде и камена |
Прерађивачка индустрија |
Производња и снабдевање... |
Грађевинарство |
Трговина |
Хотели и ресторани |
Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки |
1140 |
46 |
- |
- |
169 |
19 |
25 |
139 |
96 |
108 |
| Женски |
610 |
31 |
- |
- |
64 |
5 |
1 |
122 |
25 |
14 |
| Оба |
1750 |
77 |
- |
- |
233 |
24 |
26 |
261 |
121 |
122 |
| Пол |
Финансијско посредовање |
Некретнине |
Државна управа и одбрана |
Образовање |
Здравствени и социјални рад |
Остале услужне активности |
Приватна домаћинства |
Екстериторијалне организације и тела |
Непознато |
| Мушки |
14 |
21 |
141 |
116 |
38 |
74 |
- |
- |
134 |
| Женски |
10 |
10 |
57 |
118 |
75 |
30 |
- |
- |
48 |
| Оба |
24 |
31 |
198 |
234 |
113 |
104 |
- |
- |
182 |
Институције [уреди]
Познати људи [уреди]
Галерија [уреди]
-
-
-
-
-
Албанска мушка ношња из рожајског краја
-
-
-
-
-
-
-
Фестивал Златна пахуља 2012.
Референце [уреди]
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488
Спољашње везе [уреди]