Демократска партија (Италија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Демократска партија
Partito Democratico
Лого ПД-а
Cекретар Матео Ренци
Председник
Оснивач Валтер Велтрони
Основана 14. октобар 2007.
Претходне странке Странке Ulivo-а
Седиште Рим
Држава Застава Италије Италија
Званичне новине L'Unità и Europa
Млади огранак Младе демократе
Број чланова (2012.) 505.072
Идеологија Социјалдемократија,
Хришћанска левица,
Прогресивизам.
Политичка позиција Леви центар
Дом посланика
293 / 630
Сенат
108 / 315
Европски парламент
21 / 73
Међународно чланство Прогресистичка алијанса
Европска странка Партија европског социјализма
Група у Европском парламенту Прогресистичка алијанса социјалиста и демократа
Боје италијанска тробојка, црвена, зелена

Демократска партија (итал. Partito Democratico, PD) је италијанска политичка странка социјалдемократске и лево-хришћанске оријентације.

ДП је основан 14. октобра 2007. године, као резултат уједињења две веће политичке партије:

Осим те две партије, Демократској партији се припојило још неколико мањих партија, које су све биле део коалиције L'Ulivo.

Историја[уреди]

ПД је рођена као синтеза разног полтичког порекла:

Из овог наследства ПД је оријентисана ка социјалдемократији, демохришћанству и екологизму.

На европском нивоу, ПД је започела сарадњу са Европском cоцијалистичком партијом и један је од оснивача Прогресистичке алијансе социјалиста и демократа у Европском парламенту. На међународном плану од 2013. такође је међу оснивачима нове левичарске интернационалне организације под именом Прогресистичка алијанса.

ПД је друга највећа италијанска партија и снажно је укорењена у Емилији-Ромањи, Тоскани, Умбрији, Маркама, Базиликати и Сардинији као и у деловима Венета и Ломбардије. ПД је створена 14. октобра 2007 путем примарних избора који су усагласили на демократски начин стварање странке.

Први секретар је био градоначелник Рима, Валтер Велтрони, који је поднео оставку 17. фебруара 2008. године, након изборног пораза у Сардинији. Привремено је изабран за секретара Дарио Франческини, који је међутим побеђен на изборима за секретаријат (25. октобар 2009) од стране Пјера Луиђија Берсанија.

Други истакнути лидер је био Романо Проди креатор центро-левићарске коалиције L'Ulivo и бивши председник Савета министара Италије био је председник странке од њеног оснивања до 16. априла 2008 када је поднео оставку.

У уставном процесу су такође укључене наредне странке:

Иако су првобитно били заинтересовани да се прикључе нису учествовали у изградњи ПД-а Италијански Демократски Социјалисти и Италија вредности.

Међутим крајем октобра 2009. долази до раскола у ПД-у, након победе Пјер Луиђија Берсанија на изборима за секретаријат делови демохришћанске струје у ПД-у под вођством бившег лидера Беле Раде Франческа Рутелија, одлучују напуштање странке и новембра исте године расколници ће формирати нову центристичку странку, под именом Алијанса за Италију.

16. новембра 2011. ПД је подржао нову технократску владу др.Марија Монтија.

На парламентарним изборима 2013. ПД је направио коалицију „Италија опште добро“ заједно са Левицом екологијом слободом, Демократским центром и Социјалистичком партијом и кандидовала је свог секретара Берсанија за премијера. Коалиција је победила на изборима и добила је апсолутну већину мандата (345) у Дому посланика. У Сенату међутим није успела да добије довољну већину да би саставила владу.

Заједно са коалицијом десног центра у априлу 2013. ПД је саставила нову владу чији је премијер члан ПД-а Енрико Лета. 11. маја након Берсанијеве оставке Гуљелмо Епифани је изабран за новог секретар ПД-а.

8. децембра путем примарних избора Матео Ренци је изабран на место Епифанија и преузео лидерство у странци. 22. фебруара 2014. Ренци постаје нови премијер (и најмлађи у историји Италије) након што је Лета поднео оставку. У међувремену 27. фебруара ПД је постао званични члан Партије европског социјализма и у Риму је одржан конгрес европских социјалиста.


Лидери[уреди]

Секретари[уреди]

Секретар Период
Валтер Велтрони 15. октобар 2007. — 17. фебруар 2009.
Дарио Франческини 21. фебруар 2009. — 24. октобар 2009.
Пјер Луиђи Берсани 24. октобар 2009. — 11. мај 2013.
Гуљелмо Епифани 11. мај 2013. — 15. децембар 2013.
Матео Ренци 15. децембар 2013. — у функцији

Председници[уреди]

Председник Период
Романо Проди 14. октобар 2007. — 16. април 2008.
Рози Бинди 7. новембар 2009. — 19. април 2013.
Марина Серени и Иван Скалфарото (в.д) 19. април 2013. — 15. децембар 2013.
Ђани Куперло 15. децембар 2013. — 21. јануар 2014.

Изборни резултати[уреди]

Pd it.png Демократска партија Гласови % Посланичка места
Избори 2008. Дом посланика 12.092.998 33,2 211
Сенат 11.042.325 33,7 116
Европски избори 2009. 8.007.854 26,13 21
Избори 2013. Дом посланика 8.644.187 25,42 293
Сенат 8.400.255 27,43 108
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Демократска партија (Италија)