Концептуална уметност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пример концептуалне уметности

Концептуална уметност је правац у савременој уметности у шездесетим годинама 20. века, чији је главни аргумент да „уметност треба да постоји само као идеја и не као физички ентитет“ и „идеја уметности и сама уметност је једно те исто“ . За присталице овога покрета, идеја за реализовање неког уметничког дела или пројекта, значи далеко више од његова материјалне реализације. Настанак и филозофија овог покрета се веже за европски покрет Дада, дело филозофа Лудвига Витгенштајна и дело створитеља концепта „реди мејд“ Марсела Дишана.

Интернационализација покрета[уреди]

Покрет концептуалне уметности се врло брзо претворио у интернационални, ширећи се са северноамеричког и европског континента на остале делове света. То је био најшири уметнички покрет 20. века, који се занимао за сами концепт уметности, друштво, политику, итд. Концептуални уметници су сматрали да уметност може бити: писани текст, публикација, представљена у неком одређеном сценарију (перформанс уметност), произведена следећи упуства уметника или било која идеја пренесена усмено, преко скица, фотографија, звука, видео-записа, итд.

Историја[уреди]

Концептуална уметност (1960-1975) почиње шездесетих година, а сам термин је први пут користио Хенри Флинт 1961. године у једној Флуксус публикацији. Термин је касније проширио значење уласком групе Уметност и језик (Art and Language) коју је предводио Џозеф Кошут. Ова група је заговарала да концептуална уметност настаје када анализа једног уметничког дела замењује само уметничко дело. Признање од стране публике је стигло 1967. године, када је Сол Левит искористио термин, у једној интерној публикацији, за дефинисање новог специфичног покрета. Концептуални уметници су се сложили око теорије да је процес осмишљавања и сазнање које настаје у процесу, важније од материјализације уметничког дела. Прва изложба концептуалне уметности под именом Conceptual Art and Conceptual Aspects је приређена 1970. године у Културноим центру града Њујорка.

У фундаменталној трансформацији уметничког израза, од чисте привидности до конципирања стварних животних ситуација Дишанов реди мејд је започео једно ново схватање уметности, које се концентрише на неограничену сложеност стварности, која је од трансценденталне важности за концептуалну уметност.

Карактеристике и циљеви[уреди]

Концептуални уметници одбацују материјалну реализацију дела, и у замену нуде идеје и пројекте у облику скица и текстуалних упустава за реализацију дела, преко којих се покушава стимулисати машта публике, са посебним подстицајем на акцију или размишљање. Стваралачки момент се концетрише на сам процес елаборирања идеје или скице, чиме се тежи претворити посматрача у активног агента уметничког стваралаштва. Циљ концептуалне уметности је ослобађање импулса свести, који би због своје референце на комплексност стварности, могли постати чиниоци трансмутације. За разлику од минималне уметности, концептуална уметност се не бави проблемом простор-привидност или простор-искуство, него се фокусира, преко идејно постављене или скициране контрукције једне прототипске ситуације, на комплексне и одлучујуће чиниоце који постају ефективни у једном тачно дефинисаном и ограниченом пољу стварности. Спознајом проблема, такође се могу одредити и испланирати могућности концептуално-манипулационе трансмутације. У складу с тим, у концептуалној уметности, уметнички акт се по први пут претвара у централни проблем за размишљање, подстицањем на медитацију о проблемима представљања у својим различитим модалитетима. Џозеф Кошут је представио један истакнут пример у вези ове проблематике, са својим делом „Једна и три столице“, које се састоји од једне стварне столице, фотографије једне столице и дефиниције концепта столица у речнику, привлачећи пажњу на разлику између стварности, семантичког значења и стварности знака. Ту уметност досеже саме границе своје праксе, пресецајући се са питањима која се постављају у филозофији, конкретније у теорији сазнања, односно епистемологији.

Галерија[уреди]

Заговарачи концептуалне уметности верују да је њоме проширен хоризонт уметности и заустављено ширење меркантилизма, док је многи критичари сматрају веома претенциозном. Иако су многи концептуални уметници били заинтересовани за политичке и друштвене промене кроз уметничко деловање, чињеница је да су били више концентрисани на анализу и испитивање њене природе. Концептуална уметност је била одлична подлога за развијање нових уметничких форми као што су уметничка инсталација, перформанс уметност, видео уметност, и у новије време, уметничке форме које користе информатику и роботику као медије преко којих се пласирају идеје.

Концептуални уметници[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
  • Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
  • Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Концептуална уметност


Покрети у уметности
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам
ХХ век
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам