Теодор Крачун
 |
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст. |
| Теодор Крачун | |
|---|---|
| Пуно име | Теодор Димитријевић Крачун |
| Информације | |
| Место рођења | Сремска Каменица или Сремски Карловци ( Хабзбуршка монархија) |
| Датум смрти | 10. април 1781. |
| Место смрти | Сремски Карловци ( Хабзбуршка монархија) |
| Дела | |
Теодор Димитријевић Крачун или и Крачун (Крачуновић) Тодор (рођен у другој четвртини 18. века — Сремска Каменица или Сремски Карловци 10. април 1781. Сремски Карловци) је био сликар, иконограф и портретиста и један од најзначајнијих српских барокних сликара 18. века. Стварао је у Војводини. У свом делу је комбиновао традиционални ликовни језик са уметничким схватањима барока и рококоа.
Садржај |
Дело [уреди]
Крачун је сигурно после својих учитеља иконографа учио и у бечкој Сликарској академији као и његов пријатељ сликар Јаков Орфелин. Зна се да је сликао иконостасе у сремским селима Нештину и Лаћарку, у манастиру Привиној Глави, у Сомбору, стари иконостас у капели карловачке митрополије, као и да је иконостас карловачке саборне цркве радио са Јаковом Орфелином. Како се чини да се по оцу звао и Димитријевић постоје записи да је сликао и у Беочину и Крушедолу. Крачун се бавио и портретисањем и један свој портрет Павла Ненадовића дао је у Бечу да се изреже у бакру. Сматра се да ће се наћи још неки од радова Крачуна али и по овим који су познати зна се да је он био један од наших најбољих мајстора у 18. веку. Крачун се придржавао старинског српско- византијског стила зоографисања а на својим портретима бележи вештину западне уметности портретисања и за оно време показује необичне квалитете и његов кист по некада делује зачуђујућом импресионистичком крепкошћу.
Сликао је следеће иконостасе:
- Манастир Беочин (1766.)
- Манастир Хопово (1770.)
- Сомбор (1772.)
- Лаћарак и Нештин (1773.)
- Сремска Митровица (1775.)
- Сусек (1779.)
- Саборна црква у Сремским Карловцима (1780.-1781.), заједно са Јаковом Орфелином
Такође је сликао портрете: митрополита Павла Ненадовића, Јована Ђорђевића, Викентија Јовановића-Видака.
Литература [уреди]
- Тимотијевић Мирослав, "Српско барокно сликарство", Матица српска, Нови Сад 1996.
- Народна енциклопедија – српско-хрватско-словеначка, приређивач и уредник, др. Станоје Станојевић, Загреб 1925.- 1929.
