Беочин
| Беочин | |
 Стамбени блок у Беочину |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Покрајина |  Војводина |
| Управни округ | Јужнобачки |
| Општина | Беочин |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
45° 11′ 32" СГШ 19° 43′ 13" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Површина | 35,6 km² |
| Надморска висина | 196 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 8058 |
| густина насељености | 226 ст./km² |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21300 |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | NS |
  Беочин
Беочин на мапи Србије |
|
Координате: 45° 11′ 32" СГШ, 19° 43′ 13" ИГД
Беочин је градско насеље у општини Беочин у Јужнобачком округу. Према попису из 2002. било је 8058 становника (према попису из 1991. било је 7873 становника).
Садржај |
[уреди] Географија
Беочин је административно седиште општине Беочин, која припада Јужнобачком округу, иако се целокупна територија општине не налази у Бачкој, већ у Срему, али због непосредне близине регионалног центра, Новог Сада (око 15 km) се сврстава у бачки округ. Место се налази у северном Срему, на обронцима Фрушке горе и десне стране Дунава.
Овај крај је познат по фабрици цемента Лафарж БФЦ (Lafarge BFC) [1] који је пре запошљавао око 2.000 радника, а сада у фабрици ради око 350 људи.
По попису становништва из 2002. године Беочин има 8.370 становника. Већина становника чине Срби, постоји и мања заједница Рома са Косова избеглих 1990их година.
[уреди] Историја
Насеље на садашњој територији Беочина се спомиње први пут у XVIII веку. 1839. године је саграђена фабрика цемента. Почетком XX века настало је и насеље за раднике. После Другог светског рата Беочин се шири на исток градњом вишеспратних зграда. Беочин постаје већи и важнији од Беочин села, како што ће постати важни центар за околна села. Због великог прилива становништва, због потражње радника за рад у фабрици цемента, у Беочину има мало старог локалног становништва.
[уреди] Демографија
У насељу Беочин живи 6221 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 37,3 година (35,7 код мушкараца и 38,8 код жена). У насељу има 2774 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 4.695 | 58,26% | ||
| Роми | 1.019 | 12,64% | ||
| Југословени | 693 | 8,60% | ||
| Хрвати | 507 | 6,29% | ||
| Мађари | 182 | 2,25% | ||
| Словаци | 96 | 1,19% | ||
| Словенци | 75 | 0,93% | ||
| Црногорци | 56 | 0,69% | ||
| Русини | 25 | 0,31% | ||
| Немци | 24 | 0,29% | ||
| Муслимани | 21 | 0,26% | ||
| Македонци | 19 | 0,23% | ||
| Албанци | 16 | 0,19% | ||
| Румуни | 8 | 0,09% | ||
| Чеси | 5 | 0,06% | ||
| Бошњаци | 3 | 0,03% | ||
| Руси | 2 | 0,02% | ||
| Осети | 1 | 0,01% | ||
| Бугари | 1 | 0,01% | ||
| непознато | 53 | 0,65% | ||
| м | ж | |||
| ? | 16 | 18 | ||
| 80+ | 20 | 78 | ||
| 75-79 | 42 | 114 | ||
| 70-74 | 122 | 197 | ||
| 65-69 | 176 | 207 | ||
| 60-64 | 215 | 259 | ||
| 55-59 | 201 | 196 | ||
| 50-54 | 256 | 287 | ||
| 45-49 | 354 | 296 | ||
| 40-44 | 305 | 369 | ||
| 35-39 | 313 | 266 | ||
| 30-34 | 286 | 284 | ||
| 25-29 | 245 | 257 | ||
| 20-24 | 329 | 283 | ||
| 15-19 | 305 | 267 | ||
| 10-14 | 285 | 262 | ||
| 5-9 | 260 | 244 | ||
| 0-4 | 222 | 222 | ||
| просек | 35.7 | 38.8 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3185 | 988 | 1975 | 96 | 124 | 2 |
| Женски | 3378 | 661 | 1977 | 551 | 184 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1670 | 17 | 1 | 4 | 1098 | 15 | 91 | 124 | 14 | 58 |
| Женски | 1085 | 15 | - | 2 | 391 | 5 | 16 | 209 | 22 | 13 |
| Оба | 2755 | 32 | 1 | 6 | 1489 | 20 | 107 | 333 | 36 | 71 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 6 | 13 | 51 | 32 | 25 | 75 | - | - | 46 | |
| Женски | 18 | 30 | 54 | 77 | 144 | 71 | 2 | - | 16 | |
| Оба | 24 | 43 | 105 | 109 | 169 | 146 | 2 | - | 62 |
[уреди] Саобраћај
Сва насеља у општини Беочин су повезана градским аутобусима Новог Сада (бројеви од 77 до 84) [2].
| Север: Футог (преко Дунава скелом) | ||
| Запад: Илок, Бачка Паланка, Вуковар | Беочин | Исток: Сремска Каменица, Петроварадин, Нови Сад |
| Југ: Црвени Чот (највиши врх Фрушке горе), Сремска Митровица |
[уреди] Градови побратими
Општина Угљевик, БиХ (од 1982.)
[уреди] Види још
- Општина Беочин
- Фрушка гора
- Национални парк Фрушка гора
- Манастир Беочин из XVI века
- Дворац Шпицер из 1898. године
- ФК Цемент
[уреди] Референце
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Спољашње везе
- Званична презентација општине
- Локални комерцијални сајт
- Beocin.net
- Дворац Шпицерових
- Спортско пословни центар Беочин
[уреди] мапе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Беочин |
|---|
|
Баноштор • Беочин • Грабово • Луг • Раковац • Свилош • Сусек • Черевић |
