Беочин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Беочин

Стамбени блок у Беочину
Стамбени блок у Беочину

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Беочин
Становништво
Становништво (2011) 8058
Густина становништва 226 ст/km²
Положај
Координате 45°11′32″N 19°43′13″E / 45.192333, 19.720166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 196 m
Површина 35,6 km²
Беочин на мапи Србије
{{{alt}}}
Беочин
Беочин на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21300
Позивни број 021
Регистарска ознака NS


Координате: 45° 11′ 32" СГШ, 19° 43′ 13" ИГД

Беочин је градско насеље у Србији у општини Беочин у Јужнобачком округу. Према попису из 2002. било је 8058 становника (према попису из 1991. било је 7873 становника).

Географија[уреди]

Беочин је административно седиште општине Беочин, која припада Јужнобачком округу, иако се целокупна територија општине не налази у Бачкој, већ у Срему, али због непосредне близине регионалног центра, Новог Сада (око 15 km) се сврстава у бачки округ. Место се налази у северном Срему, на обронцима Фрушке горе и десне стране Дунава.

Овај крај је познат по фабрици цемента Лафарж БФЦ (Lafarge BFC) [1] који је пре запошљавао око 2.000 радника, а сада у фабрици ради око 350 људи.

По попису становништва из 2002. године Беочин има 8.370 становника. Већина становника чине Срби, постоји и мања заједница Рома са Косова избеглих 1990их година.

Историја[уреди]

Православна црква у Беочину

Насеље на садашњој територији Беочина се спомиње први пут у XVIII веку. 1839. године је саграђена фабрика цемента. Почетком XX века настало је и насеље за раднике. После Другог светског рата Беочин се шири на исток градњом вишеспратних зграда. Беочин постаје већи и важнији од Беочин села, како што ће постати важни центар за околна села. Због великог прилива становништва, због потражње радника за рад у фабрици цемента, у Беочину има мало старог локалног становништва.

Демографија[уреди]

У насељу Беочин живи 6221 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 37,3 година (35,7 код мушкараца и 38,8 код жена). У насељу има 2774 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 3639 [1]
1953. 4082
1961. 5145
1971. 6563
1981. 7298
1991. 7873 7757
2002. 8297 8058
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
4.695 58,26%
Роми
  
1.019 12,64%
Југословени
  
693 8,60%
Хрвати
  
507 6,29%
Мађари
  
182 2,25%
Словаци
  
96 1,19%
Словенци
  
75 0,93%
Црногорци
  
56 0,69%
Русини
  
25 0,31%
Немци
  
24 0,29%
Муслимани
  
21 0,26%
Македонци
  
19 0,23%
Албанци
  
16 0,19%
Румуни
  
8 0,09%
Чеси
  
5 0,06%
Бошњаци
  
3 0,03%
Руси
  
2 0,02%
Осети
  
1 0,01%
Бугари
  
1 0,01%
непознато
  
53 0,65%


Саобраћај[уреди]

Сва насеља у општини Беочин су повезана градским аутобусима Новог Сада (бројеви од 77 до 84) [4].

Север: Футог (преко Дунава скелом)
Запад: Илок, Бачка Паланка, Вуковар Беочин Исток: Сремска Каменица, Петроварадин, Нови Сад
Југ: Црвени Чот (највиши врх Фрушке горе), Сремска Митровица

Градови побратими[уреди]

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. ^ JGSP Novi Sad

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Беочин

мапе[уреди]