Томаш Масарик

Из Википедија

Томаш Гариг Масарик (чешки и словачки: Tomáš Garrigue Masaryk) (*7. март 1850, Ходоњин †14. септембар 1937, Лани) је био први председник Чехословачке, осим тога политичар, филозоф, социолог и новинар.

Садржај

[уреди] Детаљнија биографија

Масарик је рођен у радничкој породици у граду Ходоњину који се налази у Моравској (тачније у Моравској Словачкој), а која је онда била део Аустро-Угарске, а данас се налази на територији Чешке Републике. Његов отац је био Словак Јозеф Масарик, а мајка му је била Терезија Масарикова, рођ. Кропачкова и била је пореклом из Моравске, тачније из Хане, односно чешког је порекла, али се кретала у друштву Немаца, тако да није добро знала чешки језик и по некима, Масарик је скривао њено "немачко" порекло.

Основно образовање стекао је у Ходоњину а затим се школовао у Хустопечу и Бечу где је матурирао. Студирао је филозофију у Бечу и докторирао 1876. године. Упознао се са американком Шарлотом Гариг, оженио се са њом и примио име Томаш Гариг Масарик 1878. године.

1882. године постао је ванредн професор Филозофије на Прашком универзитету, након што је овај подељен на немачки и чешки део. Имао је јако популарне идеје као професор због чега је стекао популарност. Почео је да се појављује и у политичком животу и биран је за посланика Царског већа 1891. и поново 1907. Своје филозофско схватање презентира у књигама „Чешко питање“, „Социјално питање“ и „Русија и Еуропа“. Емигрирао је у Западну Еуропу и залагао се за оснивање државе која би захватала Чешку, Моравску, Шлеску (чији се већи део налази на простору данашње Пољске) и Словачку. 14. новембра 1918. га је Народна скупштина Чехословачке изабрала за председника и он је постао први председник Чехословачке. Већ 20. децембра се вратио из емиграције. Биран је за председника 1920. и 1927. поново и из здравствених разлога је одступио 1935. године.

[уреди] Филозофија и религија

Био је филозоф рационалиста и хуманиста. Имао је религиозно, али не црквено мишљење. Он је антиклерикалан, противник је католичког мишљења, апсолутизма, конзервативизма, комунизма, марксизма и Совјетског савеза. Био је хуманистичких и социјално безконфликтних мишљења, а у државничкој сфери био је за демократију англосаксонскога типа.

[уреди] Чешко-словачки односи

Масарик је био идеолог чешкословакизма и сматрао је Чехе и Словаке за један народ. Био је за аутономију Словака.

Викицитати „Нема словачког народа и то је само део мађарске пропаганде“
({{{2}}})
Викицитати

„Долазим у Словачку радо јер саосећам са словачким народом и

његовом тужном судбином која му је доносила раздвајање и уништење“
({{{2}}})

Словачким проблемима се посвећивао у часописима „Време“ и „Наше доба“. Као председник је редовно одлазио у Словачку.

[уреди] Дела

  • „Теорија историје по принципима Букеа“, 1883.
  • „Чешко питање“, 1895.
  • „Наша садашња криза“, 1895.
  • „Карел Хављичек“, 1896.
  • „Социјално питање“, 1898.
  • „Идеја Палацког, народа чешког“, 1912.
  • „Русија и Еуропа“, 1919. - 1921.
  • „Нова Европа“, 1920.
  • „Светска револуција“, 1925.
  • „Пут демократије“, 1933.- 1936.

[уреди] Литература

  • Slovensko Masarykovi, Dr. Jozef Rudinský, Praha 1931.
  • PSN ČSAV Praha 1963.

[уреди] Спољашње везе

Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%88_%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BA"