Томаш Масарик

Томаш Масарик
Масарик
Биографија
Датум рођења	7. март 1850.
Место рођења	Ходоњин
Датум смрти	14. септембар 1937.
Место смрти	Лани (Чехословачка)

Томаш Гариг Масарик (чеш. Tomáš Garrigue Masaryk; Ходоњин, 7. март 1850 — Ходоњин, 14. септембар 1937) је био први председник Чехословачке, осим тога политичар, филозоф, социолог и новинар.

Детаљнија биографија

Масарик је рођен у радничкој породици у граду Ходоњину који се налази у Моравској (тачније у Моравској Словачкој), а која је онда била део Аустроугарске, а данас се налази на територији Чешке Републике. Његов отац је био Словак Јозеф Масарик, а мајка му је била Терезија Масарикова, рођ. Кропачкова и била је пореклом из Моравске, тачније из Хане, односно чешког је порекла, али се кретала у друштву Немаца, тако да није добро знала чешки језик и по некима, Масарик је скривао њено „немачко“ порекло.

Основно образовање стекао је у Ходоњину а затим се школовао у Хустопечу и Бечу где је матурирао. Студирао је филозофију у Бечу и докторирао 1876. године. Упознао се са американком Шарлотом Гариг, оженио се са њом и примио име Томаш Гариг Масарик 1878. године.

Године 1882. постао је ванредни професор Филозофије на Прашком универзитету, након што је овај подељен на немачки и чешки део. Имао је јако популарне идеје као професор због чега је стекао популарност. Почео је да се појављује и у политичком животу и биран је за посланика Царског већа 1891. и поново 1907. Своје филозофско схватање презентира у књигама „Чешко питање“, „Социјално питање“ и „Русија и Европа“. Емигрирао је у западну Европу и залагао се за оснивање државе која би захватала Чешку, Моравску, Шлеску (чији се већи део налази на простору данашње Пољске) и Словачку. 14. новембра 1918. га је Народна скупштина Чехословачке изабрала за председника и он је постао први председник Чехословачке. Већ 20. децембра се вратио из емиграције. Биран је за председника 1920. и 1927. поново и из здравствених разлога је одступио 1935. године.

Филозофија и религија

Био је филозоф рационалиста и хуманиста. Имао је религиозно, али не црквено мишљење. Он је антиклерикалан, противник је католичког мишљења, апсолутизма, конзервативизма, комунизма, марксизма и Совјетског Савеза. Био је хуманистичких и социјално безконфликтних мишљења, а у државничкој сфери био је за демократију англосаксонскога типа.

Чешко-словачки односи

Масарик је био идеолог чешкословакизма и сматрао је Чехе и Словаке за један народ. Био је за аутономију Словака.

„Нема словачког народа и то је само део мађарске пропаганде“

({{{2}}})

„Долазим у Словачку радо јер саосећам са словачким народом и

његовом тужном судбином која му је доносила раздвајање и уништење“

({{{2}}})

Словачким проблемима се посвећивао у часописима „Време“ и „Наше доба“. Као председник је редовно одлазио у Словачку.

Дела

• „Теорија историје по принципима Букеа“, 1883.
• „Чешко питање“, 1895.
• „Наша садашња криза“, 1895.
• „Карел Хављичек“, 1896.
• „Социјално питање“, 1898.
• „Идеја Палацког, народа чешког“, 1912.
• „Русија и Европа“, 1919 — 1921.
• „Нова Европа“, 1920.
• „Светска револуција“, 1925.
• „Пут демократије“, 1933.- 1936.

Литература

• Slovensko Masarykovi, Dr. Jozef Rudinský, Praha 1931.
• PSN ČSAV Praha 1963.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Томаш Масарик

• Who's Who: Tomas Masaryk
• Oskar Krejčí: Geopolitics of the Central European Region. The view from Prague and Bratislava Bratislava: Veda, 2005. 494 pp. (Free download, in English)