Томаш Масарик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Томаш Масарик

Томаш Масарик
Томаш Масарик

Биографија
Датум рођења 7. март 1850.
Место рођења Ходоњин (Аустро-угарска)
Датум смрти 14. септембар 1937.
Место смрти Лани (Чехословачка)
Супружник Шарлот Гариг
Деца Јан Масарик, Херберт Масарик, Ана Масарик и Олга Масарик
Држављанство чехословенско
Професија филозоф, политичар
Потпис T. G. Masaryk Signature.svg
Мандат(и)
Председник Чехословачке
14. новембар 1918. — 14. децембар 1935.
Претходник позиција установљена
Наследник Едвард Бенеш

Томаш Гариг Масарик (чеш. Tomáš Garrigue Masaryk; Ходоњин, 7. март 1850Лани, 14. септембар 1937) је био први председник Чехословачке,[1] осим тога политичар, филозоф, социолог и новинар.

Детињство и школовање[уреди]

Масарик је рођен у радничкој породици у граду Ходоњину који се налази у Моравској (тачније у Моравској Словачкој), а која је онда била део Аустроугарске, а данас се налази на територији Чешке Републике. Његов отац је био Словак Јозеф Масарик, а мајка му је била Терезија Масарикова, рођ. Кропачкова и била је пореклом из Моравске, тачније из Хане, односно чешког је порекла, али се кретала у друштву Немаца, тако да није добро знала чешки језик и по некима, Масарик је скривао њено „немачко“ порекло.[1]

Основно образовање стекао је у Ходоњину а затим се школовао у Хустопечу и Бечу где је матурирао. Студирао је филозофију у Бечу и докторирао 1876. године. Упознао се са американком Шарлотом Гариг, оженио се са њом и примио име Томаш Гариг Масарик 1878. године.[1]

Политичка каријера[уреди]

Томаш Масарик у канцеларији.

Године 1882. постао је ванредни професор Филозофије на Прашком универзитету, након што је овај подељен на немачки и чешки део. Имао је јако популарне идеје као професор због чега је стекао популарност. Почео је да се појављује и у политичком животу и биран је за посланика Царског већа (аустријски Рајхсрат) 1891. и поново 1907. Нападао је Аустро-угарски савез са Немачком, као и њену империјалистичку политику на Балкану. Бранио је права Срба и Хрвата, нарочито у време анексије Босне и Херцеговине 1909. године.[1] Захваљујући Масарику, цар Фрања Јосиф био је приморан да ослободи Србе оптужене за велеиздају Хабсбуршке монархије, у монтираном загребачком процесу у ком су се чуле и опасне оптужбе на рачун Краљевине Србије.[2]

Чехословачка[уреди]

Почетком 1915. године емигрирао је у западну Европу, где је признат за представника Чешког покрета за независност, и одакле се залагао за оснивање државе која би обухватала Чешку, Моравску, Шлеску (чији се већи део налази на простору данашње Пољске) и Словачку.[1] Након распада Аустро-угарске, савезници признају Масарика за председника Привремене владе Чехословачке, а 14. новембра 1918. га је чехословачка Народна скупштина изабрала и он је постао први председник Чехословачке. Већ 20. децембра се вратио из емиграције. Масарик биран за председника три пута: 1920, 1927, и 1934. године. Као „Ослободилац” и „Отац Чехословачке”, стално је био заузет решавањем кризе настале сукобом чешких и словачких странка, као решавањем статуса словачке мањине. Након успона Хитлера, био је један од првих политичких лидера у Европи који је изразио јавну забринутост. Поднео је оставку 14. децембра 1935. године, због старости и лошег здравља, а наследио га је Едвард Бенеш. Непуне две године након напуштања функције Масарик је умро, у 87. години, у Лани чеш. Lány (Чехословачка, данашња Чешка). Био је поштеђен сведочења потписивању Минхенског споразума и нацистичке окупације своје земље.[1]

Филозофија и религија[уреди]

Био је филозоф рационалиста и хуманиста. Имао је религиозно, али не црквено мишљење. Он је антиклерикалан, противник је католичког мишљења, апсолутизма, конзервативизма, комунизма, марксизма и Совјетског Савеза. Био је хуманистичких и социјално безконфликтних мишљења, а у државничкој сфери био је за демократију англосаксонскога типа. Своје филозофско схватање представио је у књигама „Чешко питање“, „Социјално питање“ и „Русија и Европа“.

Чешко-словачки односи[уреди]

Томаш Масарик и Милан Растислав Штефаник, споменик у Кошицама у Словачкој.

Масарик је био идеолог чешкословакизма и сматрао је Чехе и Словаке за један народ. Био је за аутономију Словака.

Викицитати „Нема словачког народа и то је само део мађарске пропаганде“
({{{2}}})
Викицитати

„Долазим у Словачку радо јер саосећам са словачким народом и

његовом тужном судбином која му је доносила раздвајање и уништење“
({{{2}}})

Словачким проблемима се посвећивао у часописима „Време“ и „Наше доба“. Као председник је редовно одлазио у Словачку.

Дела[уреди]

  • „Теорија историје по принципима Букеа“, 1883.
  • „Чешко питање“, 1895.
  • „Наша садашња криза“, 1895.
  • „Карел Хављичек“, 1896.
  • „Социјално питање“, 1898.
  • „Идеја Палацког, народа чешког“, 1912.
  • „Русија и Европа“, 19191921.
  • „Нова Европа“, 1920.
  • „Светска револуција“, 1925.
  • „Пут демократије“, 19331936.

Литература[уреди]

  • Slovensko Masarykovi, Dr. Jozef Rudinský, Praha 1931.
  • PSN ČSAV Praha 1963.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]