Међународна поморска организација

Из Википедије, слободне енциклопедије

Међународна поморска организација (ИМО), раније позната као Међувладина поморска консултативна организација (ИМЦО), основана је у Женеви 1948. године, а почела је са радом десет година касније, одржавајући састанак први пут 1959. године. Име је промењено у ИМО 1982. године.

ИМО је специјализована агенција Уједињених нација, са седиштем у Лондону, Велика Британија, која има 169 земаља чланица, и три придружена члана. Примарни циљ ИМО-а, је развијање и одржавање свеобухватног регулаторног оквира за поморсу шпедицију и њена надлежности данас обухватају безбедност, заштиту животне средине, правна питања, техничку сарадњу, поморску сигурност и ефикасност испоруке. Организацијом управља Скупштина чланова и финансијски руководи Савет чланова изабраних од стране Скупштине. Рад се одвија кроз пет комисија, које потпомажу технички пододбори. Посматрачки статус је загарантован квалификованим невладиним организацијама.

Рад ИМО-а потпомаже стални секретаријат запослених који су представници својих чланова. Секретаријат се састоји од генералног секретара којег периодично бира Скупштина, и разне управе као што су оне за поморску безбедност, заштиту животне средине, као и конференционо одељљење.

Чланство[уреди]

Земље чланице и придружени чланови

Чланови ИМО-а чине 168 земаља од укупног броја чланица УН-а и Кукова острва. Придружени чланови су: Фарска Острва, Хонг Конг и Макао.

Земље које нису чланице су: Авганистан, Андора, Јерменија, Белорусија, Бутан, Буркина Фасо, Боцвана, Бурунди, Централноафричка Република, Чад, Киргистан, Лаос, Лесото, Лихтенштајн, Мали, Микронезија, Науру, Нигер, Нијуе, Палау, Руанда, Свазиленд, Таџикистан, Узбекистан, Ватикан, Замбија, и државе са ограниченим признањем.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Међународна поморска организација